Tuesday, May 24, 2022
Aktuelno Till Armaggeddon – no shalam; no shalom

Till Armaggeddon – no shalam; no shalom

„I videh da Jagnje otvori jedan od sedam pečata, i čuh jedno od četiri živa bića gde govori kao glas groma: Dođi i vidi!

I videh, i gle, konj beli, i onaj što seđaše na njemu imaše strelu; i dade mu se venac, i nastupi pobeđujući, i da pobedi.

I kad otvori drugi pečat, čuh drugo živo biće gde govori: Dođi!

I iziđe konj riđ, i onome što seđaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje te da se ljudi međusobno kolju, i dade mu se mač veliki.

I kad otvori treći pečat, čuh treće živo biće gde govori: Dođi i vidi! I videh, i gle, konj vran, i onaj što seđaše na njemu imaše merila u ruci svojoj.

I čuh kao glas između četiri živa bića gde govori: Mera pšenice za dinar, i tri mere ječma za dinar, a ulje i vino nemoj uskratiti.

I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrtog živog bića gde govori: Dođi i vidi!

I videh, i gle, konj sivac, i jahač na njemu kome je ime Smrt, i pakao iđaše za njim; i dade mu se vlast nad četvrtinom zemlje, da ubija mačem i glađu i pomorom i zverinjem zemaljskim.“

(Otkrivenje Jovanovo 6, 1-8; početak II veka)

U ranim jutarnjim časovima, 24-og februarskog dana 2022. godine, Srbijom, Evropom i svetom odjeknula je dugoočekivana, zvanična vest koja je potvrdila eskalaciju višednevnih, ali i višegodišnjih trvenja u istočnom delu Evrope između viševekovnih nosioca iste. Ono što se ipak nazire kao ključni problem u startu (u, za sada, samo očima posmatrača) jeste način na koji je vest putem medija saopštena, a od strane društva dočekana i prihvaćena – u maniru: „Habemus papam“. I dok je jedina sličnost između dva upoređena primera zapravo u masovnom kuljanju dima, vest smo prihvatili kao da su nam gorki miris i ukus rata totalna nepoznanica – uglavnom nezainteresovano, površno i sa obaveznom isključivošću, znajući unapred na koju ćemo stranu u trenutku u kom od nas bude traženo da se po tom pitanju i izjasnimo. Međutim, nažalost, činjenica je da nakon 30 godina Evropa ponovo ima rat, a da li će ga imati i svet nakon 77 godina, odgovornost je na svima nama, bez izuzetka! Budući da detaljima, pojedinostima, uzrocima i neizostavnim posledicama u aktuelnom istorijskom i političkom momentu kojeg smo svi deo svakako bolje vladaju kolege sa političkih nauka, uvereni smo da valjanih analiza i objektivnosti u narednim danima sigurno neće manjkati.

Još je najpoznatiji predstavnik jonske filozofske škole (nasuprot elejskoj s kojom je pomenuta bila u dijalektičkom sukobu), Heraklit (često nazivan i „mračnim“) govorio o borbi, odnosno ratu. Pored čuvene rečenice po kojoj je u širim krugovima današnjice ipak najpoznatiji: „Sve teče“, u fragmentima u kojima su nam nažalost jedino ostali obrisi njegovog učenja, nailazimo i na rečenicu: „Rat je otac svih stvari“. Za čoveka antičkog duha i kulture na prelazu iz VI u V vek pre nove ere, čini se, ovaj iskaz je na dosta valjanije posledice i valjanije razumevanje nailazio nego što je to slučaj danas, uprkos takođe brojnim i nemilosrdnim ratovima u to doba i to „golih ruku“. Analizirajući ovu rečenicu, a pritom ne želeći ulaziti dublje u opširno Heraklitovo učenje usled ograničenog prostora i jasno naznačene teme, ipak ćemo ukoliko poznajemo učenje dotičnog shvatiti da je upravo ova rečenica srž njegove čitave filozofije. Šta nam zapravo Heraklit poručuje? Prilikom upotrebe pojma „rat“ u heraklitovskom smislu, tek se na poslednjem mestu daje prostora za poimanje rata kakvim ga danas obično smatramo. Po Heraklitu, rat je sve i sve je rat. Međutim, u deklarativnom smislu, za Heraklita rat nije u osnovi borba na život i smrt, već neprestana (večna) borba suprotnosti (npr. sukob mišljenja) iz koje se rađa i nastaje (objektivna) stvarnost. Do rata kao surove borbe na život i smrt kakvim ga danas kolokvijalno i kolektivno razumevamo dolazi usled kreiranja terena od strane unutrašnjeg faktora, uslovljenog spoljašnjim okolnostima (dakle, usled određenih zloupotreba moći). Na ovom mestu bismo se ipak usudili uputiti kritiku na njegov račun, a čitaocima dati povod za razmišljanje: Ako bi (kao što Heraklit kaže) zaista „Rat“ bio otac svih stvari, a time i subjekt, ništa nas u konačnom ne bi sprečilo da mu priznamo uzročnost, sopstveno biće i autonomiju. Međutim, ako je „Otac“ subjekt (tj. onaj koji prethodi (=uzrok)) svih stvari rat, a ne obratno, shvatićemo da je rat samo i isključivo produkt, svrsishodno svojstvo i oruđe „Oca“. Igra reči i jezika, pa na sve to ako je i logika na strani iste, neretko će pozitivno uticati na problem.

Misao ranog hrišćanstva s ovom temom u vezi, čiji je najvatreniji predstavnik pisac „Otkrivenja Jovanovog“ na neverovatno blizak način čoveku svake epohe koji se vazda sa sličnim problemima susretao nudi svoje odgovore. Tako će svi, nezavisno od pojedinosti situacije, moći da pronađu odgovor u pomenutom delu. S druge strane, a imajući u vidu intenzivniju bliskost i pripadnost trenutno zaraćenih strana „otkrivenjskom“ duhu i pogledu na svet u odnosu na antički, ni najmanje ne sumnjamo u izvore ideja kojima će se voditi upravo oni delovi društva kojima su spisi ovog tipa i namenjeni. Šta zapravo imamo u stihovima iznad? –Pre svega neverovatnu sličnost sa aktuelnom situacijom koja se ogleda u kombinovanju određenog broja zla koja nastupaju neposredno pre Armagedona (konačni rat) i apokalipse (konačno svođenje računa). Takozvani „jahači apokalipse“ koji komanduju nad četiri konja predstavljaju četiri pošasti koje najavljuju i prethode Armagedonu i apokalipsi. To su: „antihrist“ (odnosno njegova pojava), rat, glad (i bolest) i konačno smrt koja kombinuje sva tri modela u sebi, na taj način dolazeći do privremene pobede, te kao takva u okovima vremena i prostora ima poslednju reč. Jagnje je Isus koji poziva pisca „Otkrivenja“ (u širem smislu verne) da …“dođu i vide“ šta se ima zbiti ; jahač belog konja koji gađa strelom je antihrist, a „venac“ je kruna ili jednostavnije simbol vlasti ; „riđi konj“, odnosno njegov gonič bi bio rat ; „konj vran“ ili crni konj je sluga jahača sa terazijama u rukama koji je kombinacija bolesti i gladi do koje dolazi inflacijom ; i konačno jahač „sivog konja“ je sama smrt koja će zavladati nad četvrtinom naseljene teritorije sveta…

Interesantno je tumačenje rimokatoličkog sveštenika u filmskom ostvarenju Jonasa Okerlunda iz 2009. godine koji na pitanje o jahaču apokalipse koji predstavlja rat govori o ratu kao borbi u unutrašnjosti svakog pojedinca koja se tek kasnije može emanirati u vidljivoj formi i povući za sobom ni krive, ni dužne žrtve usled poraza pojedinca u borbi sa samim sobom. Na kraju, slično tumačenje rata je imao i islam dok nije počeo da projavljuje ekspanzionističke motive, mahom za vreme Turaka (i Seldžuka, i Osmanlija). Naime, za njih svaki rat i dan danas poseduje dimenziju „svetosti“. Međutim, do pojave apetita za ekspanzijom carstva, a samim tim i banalizacijom „džihada“, „sveti rat“ u islamu bio je isključivo individualnog karaktera.

Na samom kraju bi valjalo naglasiti da bi rešenje potencijalnog vojnog sukoba koji preti da preraste u masovni obračun ipak trebalo tražiti najviše u sličnostima zavađenih strana. Ono čemu smo svedoci nije racionalno ni po heraklitovskoj logici, ni po otkrivenjskom „kijevskom“ duhu kom ovi narodi istorijski i kulturološki pripadaju, a sukob nema utemeljenje ni u verskim fanatizmima kojih je kroz istoriju naroda uvek bilo i koji su za sobom ostavljali najmonstruoznije posledice i devijacije po društvo.

Kakva je uloga i pozicija Srbije u svemu ovome? – Fluidna i u konačnoj odluci koja se od nas očekuje sigurno ne toliko bitna za zavađene strane koliko za nas same i ono koliko sebi dajemo na značaju. Ono što je ili što bi barem trebalo da bude imperativ jeste zaobilaženje uključivanja u sukob po gotovo svaku cenu usled mogućih katastrofalnih posledica koje bi ovo odveć uzdrmano i polarizovano srpsko društvo dovelo do potpunog kolapsa, ne štedeći ni (u ovim stvarima) gorko iskusnu „prosečnu starost“, ni  „razoružanu“ omladinu. Objektivna informisanost, zdravo razmišljanje i beg od podlih ekstrema privremeno je siguran put, kako za iskustvo, tako i za mladost.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Istraživanje: Stavovi studenata o post COVID-19 periodu

Studenti II godine Fakulteta političkih nauka sa smera socijalni rad i socijalna politika, sproveli su istraživanje pod nazivom „Stavovi studenata o post...

Kako slušate muziku?

10. maja 2022. godine izašla je vest koja u javnosti nije prošla toliko opaženo, uzevši u obzir činjenicu da je u vezi...

Пламичак свеће у густом мраку – Јосип Рајл Кир

За односе Срба и Хрвата се не може говорити да су били лоши све до 19. века. Прве трзавице између „братских народа“...

Када ће престати оговарање највећих српских асова?

Проћи ће деценије, па и вијекови, а нама ће и даље у коријену свих проблема бити издаја. Знамо да нас води она...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?