Tuesday, May 24, 2022
Intervju Dragana Penco, psiholog: Mladima bi svi da „prodaju“ svoju ekspertizu o životu!

Dragana Penco, psiholog: Mladima bi svi da „prodaju“ svoju ekspertizu o životu!

O nedoumicama sa kojima se danas mladi sreću, vrednostima kojima teže, uzrocima njihove nesigurnosti i snalaženju u savremenom društvu Startuj.com uradio je intervju sa Draganom Penco, diplomiranim psihologom – savetnikom, sertifikovanim CBT i REBT terapeutom i terapeutom za parove. Dragana je autor i poznatog YouTube kanala „Veze i one bezveze“ kroz koji daje korisne savete o partnerski odnosima.

Koji su to najčešći problemi sa kojima se mladi danas susreću?

Nerealna slika o svetu, rekla bih. Jaz između njihovih života i života koji su im predstavljeni da drugi žive. To očito nije problem sam po sebi, nego otvara niz problema: nezadovoljstvo sobom, zbunjenost i pitanja gde greše, pogrešne pravce kojima idu. To bi bio ovako, sveobuhvatan odgovor, ali u zavisnosti od države i uređenja društva i mladi se sreću sa različitim problemima. 

Da li su ti problemi slični onima koje imaju i drugi mladi širom sveta ili su po nečemu specifični?

Razlikuju se problemi mladih u uređenim i neuređenim državama. Mladi u neuređenim državama moraju da se bave egzistencijalno bitnim stvarima i zbog toga im ne preostaje previše vremena za njihov emocionalno – psihološki svet, dok u uređenim državama oni obično nemaju probleme egzistencijalne prirode, pa mogu da se bave sobom. Ako ću da skaliram recimo da sve kreće od najprimarnijih životnih problema, pa zatim na red dolaze oni “lakši” problemi vezani za odnose sa ljudima, pa zatim unutrašnji emocionalno – psihološli svet. A u svakom ovom segmentu ima svega… tako da, ne znam kako bih odvojila kome je teže. Recimo da problema ima gde god pogledaš, ali se u odnosu na spoljašnje okolnosti smenjuje koji prvi dolaze na red. 

Da li se mladi javljaju za pomoć stručnom licu samo ukoliko nemaju podršku roditelja ili prijatelja?

Neprestano se javljaju i uglavnom se javljaju zato što im treba objektivnost. Često imaju bezrezervnu podršku i ljubav roditelja ili prijatelja, ali ta je podrška često pristrasna i zvuči ovako: “Ti sve dobro radiš, drugi su krivi.”, a iz takvog stava čovek ne može da se menja i napreduje, ako sve dobro radi. Takođe imamo dobronamernu podršku za pogrešne stvari, na primer, podršku za strahove i tako dalje. Javljaju se mladi ljudi i meni je beskrajno drago kada zajedno raščistimo stvari. 

Ko sve utiče na manjak podrške i „ubijanje“ njihove hrabrosti, neophodne za život?

Državno uređenje, društvo, roditelji, prijatelji, dobronamerni savetodavci, zlonamerni savetodavci, profesori… Mlade ljude niko ne ostavlja na miru zato što su podložni sugestijama i zanimljivi. Svi bi da im daju svoju ekspertizu o životu i da sa strane posmatraju kako je to ispalo.  Mladi ljudi su često eksperiment njihovom okruženju, koje ima različite razloge i namere zašto nešto potencira. Kako je Duško Radović rekao: “Neki bi pored svoga života hteli da prožive još nekoliko tuđih.”, a to je najlakše uraditi sa mladim ljudima, pošto oni, u nedostatku relevantnih informacija, najlakše poveruju u ono što deluje kao dobar savet merodavne osobe. 

Koje su to vrednosti koje su dominantne kod mladih?

Na Balkanu… mada možda i u celom svetu: živeti lagodno. I to je u redu vrednost, ko uspe i snađe se – drago mi je zbog njega. Međutim ja kao psiholog znam da u lagodnom životu čuče razne ne baš prijatne stvari, tako da ga ne preporučujem. Osim tih vrednosti pretpostavljam da je: biti bogat, biti poseban, biti prelep, zanimljiv – univerzalno poželjno.

Šta mislite koliko se razlikuje život današnje omladine u odnosu na život naših roditelja po pitanju ključnih vrednosti i zašto?

Očevi i majke generacija ljudi 18 – 25 su prve generacije koji su mogle da žive relativno bezbrižno, tako da tu nema neke velike razlike. Ali razlike između baka i deka i današnjih mladih i ima. Samim tim što su se promenile životne okolnosti (zdravstvo, ishrana, uslovi za život) se promenio i život u njima. Nekada je najvažnija vrednost bila preživeti, što je povlačilo: imati veliki krug ljudi oko sebe, držati se mesta gde si se rodio za svaki slučaj, sjediniti se sa nekime da bismo lakše opstali. Danas nema takvog pritiska, niko neće umreti ili propasti ako ostane sam ili se odseli na drugi kontinent, tako da možemo da budemo opušteniji i u skladu sa time i biramo drugačije vrednosti. 

Da li današnji roditelji u većoj meri nego ranije generacije „leče komplekse“ na svojoj deci i pokušavaju da kroje njihov život onako kako su oni zamislili da treba da ih vode? 

Zapravo ne. Nekada su roditelji u potpunosti određivali kako će deca da žive i čime će da se bave. Gde je babo sagradio kući – tu će se živeti. Za koga je mater rekla da ćeš da se udaš – taj ti je suđen. Poneko leči komplekse, naravno, ali današnji roditelji kao i oni pre njih, smatraju da znaju bolje od njihove dece kako život treba živeti i ponekad su u pravu. Pogledajte porodicu Kardašijan i ko se nalazi iza svega, pogledajte Novaka Đokovića, Marka Zukerberga kome je otac obezbedio tutora… uspešne i pametne roditelje treba slušati. One manje uspešne, treba voleti, ali razmišljati svojom glavom i birati “surogat roditelje za život” od kojih možemo bolje da naučimo (inače ovo se ne odnosi samo na materijalni nego i na naš emocionalni svet). 

Kako se boriti protiv toga?

Kao što rekoh – pametne i uspešne roditelje treba slušati, uzeti od njih sve mudrosti koje žele da podele sa svojom decom, ali se boriti za svoje ideje. I ta borba je velik deo onoga što će nam biti potrebno u životu. Ako se izborimo za svoje dobre (naglasak je na dobre) ideje “protiv” roditelja koji su godinama bili najvažnije figure u našim životima (dakle borimo se protiv totalnog autoriteta koji nam ne zaboravimo obezbeđuje krov nad glavom 🙂 ), to znači da ćemo se uspešno izboriti i protiv svega drugoga što nam dolazi u život, pošto ćemo na najnezgodnijem terenu naučiti  pravila borbe. 

A da li je danas veći generacijski jaz nego što je to bilo između naših roditelja i njhovih?

Nisam sigurna. Meni je na primer ogroman generaciski jaz bio između života u kome se moralo teško raditi da bi se opstalo, zdravstvo je bilo na nižem nivou te je bilo opasno i razboleti se, život je bio pun nepravdi i ovog novog doba kada su stvari postale bezopasnije, tako da kažem. Zamislite koliko je bilo nerazumno nekom roditelju seljaku koji je orao njivu da ishrani porodicu, kada mu je dete saopštilo da želi da bude muzičar ili fudbaler i da pokuša da živi od “hobija i zabave”. Tako da ne mislim da je danas velik jaz kao što je nekada bio. Danas svi žive lagodnije i ljudi razumeju ako njihova deca biraju zanimanja ili stilove života koji su opušteniji. Još jednom, osvešćeni roditelji znaju da u lagodnom životu leži zamka, ali niko neće reći svom detetu: moraš se mučiti da bi ti bilo dobro u životu, zar ne? 

Da li su mladi danas u velikoj meri agresivni i zašto?

Jesu i nisu. Prividno na internetu jesu, jer svako ima u sebi neku količinu agresije koju želi da isprazni iz sebe, ali uživo su kod mame na supici… i to je simpatično. Čim se reše najteži problemi (egzistencijalni) ljudi mogu sebi da priušte ponešto što ih veseli i raduje, a kada mogu to sebi da priušte, agresija se smanjuje i svi postaju pitomiji. Realno, ako si kupio sebi lep kaput ili igricu koju si želeo – sretan si i nemaš potrebu da psuješ druge. Ako se osvrnete, najagresivniji pokreti su nastajali iz najvećih ekonomskih kriza: nacisti, skinhedsi itd. tako da što je država uređenija, procenat agresije se smanjuje. Kada čoveka nešto raduje – on je radostan i nema potrebu za negativnim.

Da li vam se čini da se mladi sve više zatvaraju prema spoljnom svetu i žele da se ostvare isključivo materijalno?

Materijalno je stepenik do psihološkog, koji je stepenik do smislenog, koji je stepenik do emocionalnog, koji je stepenik do duhovnog ili spiritualnog. Ne znam, možda su mladi to razumeli, pa i žive po tom postulatu? A osim toga, toliko je puno opcija danas za stvoriti sebi materijalno blagostanje da valjda i ne žele da ih propuste. Lako će se vratiti svemu drugome kada ostvare neke pasivne income i ne moraju više da brinu da li su im računi plaćeni. Na kraju krajeva, kada si egzistencijalno obezbeđen i zabave su bolje, zar ne? A sa druge strane ima puno smisla i sjediniti se sa nekim (partnerom ili prijateljima) pa zajedno razvijati nešto, graditi porodicu i ubrizgavati dve energije u jedan zajednički projekat zvan – Mi. Ja podržavam mlade ljude kojim god putem da odluče da idu. 

Dragana Penco, psiholog: Mladima bi svi da „prodaju“ svoju ekspertizu o životu!

Foto: Startuj.com (Shutterstock)

Koliko su društvene mreže doprinele otuđivanju mladih? 

Zapravo ih zbližavaju, ali su informacije filtrirane. Danas očito svi imaju uvid u tuđe živote i što se toga tiče ne možemo biti bliži jedni drugima, ali svi imaju uvid u onaj deo života koji mi želimo da se vidi. To vam je kao da vam neko na nos stavi ružičaste naočare i kaže: Vidi moj život, zar nije sjajan?! Dakle sve vidimo, ali neispravno. A onda, kada mislimo da svi žive bolje živote od nas, povučemo se još dublje u sebe sa mišlju: koji sam ja gubitnik. Samo se ja nisam snašao, svi drugi jesu… i onda se otuđujemo kao neadekvatni. I to je sve tako velika šteta, zato što nije istinito nego nam je pogled na sve one Iste kao mi iskrivljen. 

U kojoj meri su mladi danas zadovoljni sobom i svojim životima koje vode?

Mislim da nisu, ali samo zato što nemaju dobru perspektivu. Kada bi uzeli u obzir činjenicu da oni danas žive bolje nego svaki kralj u istoriji čovečanstva (koji nije mogao da ode na Ibizu ili Zakintos da partija ili nije imao mobilni telefon da nazove pomoć i kreditnu karticu, kada zapne), Kada bi shvatili da je dosta stvari za njih već unapred rešeno i da im je startna osnova (samo zahvaljujući internetu recimo) već toliko bolja od startne osnove svih njihovih predaka i da oni na tim “stubovima” treba da grade svoj život – bili bi zadovoljniji. Ja da sam mlad čovek danas ja bih se budila vrlo zadovoljna činjenicom da ne moram sve iz početka… nego krećem negde sa sredine. Ono između početka i sredine je već neko obavio za mene i dao mi je mogućnost da smislim sebi život, a ne da živim život na kakav sam primorana.

U poslednjih nekoliko godina se pojavljuju na društvenim mrežama objave koje ukazuju na to da treba da imamo veću zahvalnost prema ljudima i životu, saveti kako se osećati bolje, saveti kako biti uspešan, kako se pokrenuti u životu, kako pronaći hobi itd. To su izuzetno popularne objave na društvenim mrežama i čini se da mlađa populacija prati takve objave, ali i deli. Da li je to samo deo marketinga ili ipak postoji neki vapaj za ovakvim vidom saveta?

Sigurno postoji vapaj. Kao što sam rekla, kada ne moraš da gledaš okolo i rešavaš egzistencijalne probleme – počneš da gledaš u sebe, a tu ima svega. Na primer, opisno: prvo smatraš da ti je život loš zato što nemaš svoj stan i neki novac, međutim kada to nekako rešiš, ispostavi se da i dalje nisi zadovoljan. Dakle nije se potpuno radilo o stanu i novcu već o nečemu drugome i onda moraš da tražiš dalje načine da postaneš sretan. I zato dolazi do potrebe za ovakvim savetima. “Kako biti sretan?”. A moram da dodam, rešenje za to je toliko očigledno, da je šteta što više ljudi nije dobacilo do njega. 

Koju poruku biste kao psihoterapeut i majka poslali mladima u Srbiji?

Je li može deset? 🙂 Budite hrabri. Ne dozvolite da vam “prodaju priče” koje vama nemaju smisla ili vas plaše, jer su to njihove priče i njihove istine, ne vaše. Obrazujete se za zanimanja koja su internacionalno potrebna da uvek možete da birate odakle i šta ćete raditi. Budite istrajni ako imate dobru ideju. Pronađite nekog dobrodušnog mentora da vas savetuje. Ako ga nema u vašoj okolini, potražite ga na interenetu. Smislite svoj cilj i onda korake do njega. Pregazite te korake i tako za svaki cilj posebno. Budite vredni kada imate svoj cilj. Gledajte da ne pravite sebi dodatne probleme u životu, jer problemi svakako dolaze sami po sebi. Čuvajte svoje zdravlje maksimalno. Koristite internet da se informišete kako da ostvarite šta god želite, a ne samo za društvene mreže. Učinite nešto dobro, makar i malo i budite ponosni na sebe. 

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Istraživanje: Stavovi studenata o post COVID-19 periodu

Studenti II godine Fakulteta političkih nauka sa smera socijalni rad i socijalna politika, sproveli su istraživanje pod nazivom „Stavovi studenata o post...

Kako slušate muziku?

10. maja 2022. godine izašla je vest koja u javnosti nije prošla toliko opaženo, uzevši u obzir činjenicu da je u vezi...

Пламичак свеће у густом мраку – Јосип Рајл Кир

За односе Срба и Хрвата се не може говорити да су били лоши све до 19. века. Прве трзавице између „братских народа“...

Када ће престати оговарање највећих српских асова?

Проћи ће деценије, па и вијекови, а нама ће и даље у коријену свих проблема бити издаја. Знамо да нас води она...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?