Tuesday, May 24, 2022
Aktuelno 24. март 1999. године - Пад Запада, буђење Истока

24. март 1999. године – Пад Запада, буђење Истока

Карта са местима бомбардовања (извор: Картографија)

У ноћи 24. марта 1999. године, први пројектили пали су на Батајницу, Авалу и  Приштину. Почела је НАТО агресија на Савезну Републику Југославију, без дозволе Савета безбедности Уједињених нација. 19 економско, технолошки и војно најјачих држава света на челу са Сједињеним Америчким Државама, противно међународном праву нападају државу у срцу Европе на простору где је Европа и настала. По мишљењу аналитичара и војних стручњака, ова ,,операција” је требало да траје тек неколико дана, јер је циљ био да се уништи већина војних објеката и технике и да Београд потпише капитулацију. Бомбардовање се продужило на 79 дана а сваким даном, неприкосновена моћ Запада, пре свега САД-а, победника Хладног рата крунила се и опадала. За то време Исток, пре свега Русија и Кина, увидели су даљи ток догађаја и убрзали свој развој на свим пољима. Овај сукоб између Срба и ,,остатка света”, али се термин односи на политички Запад, донео је много преседана који и данас имају утицај на међународне послове. Кренимо редом.

ПВО СРЈ дејствује на агресорске авионе 1999.

Кршење међународног права

Данас, 2022. док Русија гађа војне циљеве и шаље своју војску у Украјину, политички Запад се позива на кршење међународног права и тражи осуду остатка света. Тако се на састанку пре ,,специјалне војне операције” руске војске, између председника Русије Владимира Путина и немачког канцелара Олафа Шолца могло чути следеће:

 “Господин канцелар је рекао да његова генерација, наша генерација, тешко може да замисли рат у Европи. Али ми смо сведочили рату у Европи који је отпочео НАТО у Југославији, са ракетним нападима на једну од европских престоница – Београд. То се догодило, без санкција од стране Савета безбедности УН. То је лош пример, али се догодило”,

рекао је Путин током обраћања новинарима, а пренео РТС.

Недуго после тога, кинеска мисија при Европској унији издала је саопштење у ком одговара генералном секретару НАТО-а Јенсу Столтенбергу. Тражио је од  Кине да прекине сарадњу са Русијом. Кинески званичник је споменуо питање кинеске амбасаде у Београду речима:

,,Никада нећемо заборавити ко је бомбардовао нашу амбасаду у Савезној Републици Југославији (СРЈ). Не требају нам предавања о легаланости од оних који крше међународно право” (Саопштење од 17. 03. 2022.).

Иако је од агресије прошло 23 године, њене последице у међународном праву су видљиве и данас. Свака држава која ојача, моћи ће некажњено на основу овог преседана да бомбардује циљеве у другој држави, улази војно или натера власт свог суседа да промени одлуку њој у корист. Тако Израел ракетира сиријску територију па некада и сам Дамаск, Иран америчке циљеве у Ираку, Саудијска Арабија напада Хуте у Јемену.

НАТО гађа центар Београда док ПВО дејствује

Војне последице

Већ 27. марта, само три дана од почетка агресије, оборен је амерички авион Ф-117А ,,Невидљиви”. Овај понос америчке авијације који је прављен да буде невидљив за радаре, први и једини пут је оборен употребом застарелог ПВО система совјетског порекла С-125 Нева. Ово је подигло морал грађанима, али је задало велике главобоље САД-у. Наиме, они су после пада свог авиона који је лежао на сремачким њивама као непосредни доказ, изјавили да је дошло до техничког квара. Убрзо су авиони овог типа повучени из употребе, а ниједна држава га није купила. У њега су уложени милиони долара и године рада. После тога, кинески и руски војни стручњаци  долазили су и од мештана Буђановаца откупљивали делове овог авиона, а нашу војску питали како су успели да га оборе. Народу није требало много да окрене на шалу па су пароле ,,Извините нисмо знали да је невидљив” и ,,Поздрав из Буђановаца” постали свеприсутни.

Српски дечак са пластичним пиштољем стоји на крилу обореног авиона у атару села Буђановци 1999.

Каснијом анализом пуковник Славиша Голубовић у књизи ,,Пад ноћног сокола” утврдио је да је погођено још неколико Ф-117А који су принудно слетели у Загреб, али и стратешки бомбардер Б-2 који је долетео директно из Америке и наводно је оборен у Спачванској шуми у Хрватској.

Илустрација обарања авиона Б-2

На ово треба додати и неуспех копнене офанзиве преко карауле Кошаре и касније неуспех офанзиве на Паштрику где су у оба случаја одбијени напади, а државна граница одбрањена. Извештаји о тоталном уништењу војске Југославије су се показали као неосновани када је наступило измештање јединица у Централну Србију где су страни репортери и фотографи, али и сами војници Кфора остали затечени количином неоштећене технике свих врста која је излазила из шума и својих положаја широм Косова и Метохије.

Техника војске Југославије измешта своје трупе у Централну Србију по наређењу врховне команде после потписивања Кумановског споразума јуна 1999. Аутор фотографија: Вук Бранковић

У вакууму који је настао при измештању српких трупа и још увек неспремних трупа Кфора, односно међународне заједнице, прилику користе избеглице из Албаније које запоседају празне српске куће и станове од људи који су кренули са војском и полицијом у Централну Србију. Ову прилику користе и руске трупе стациониране у Босни и Херцеговини и запоседају аеродром Слатина у Приштини. Ово је прва мања победа Русије после хаоса насталог током 90-тих. Руска војска у Приштини бива дочекана са цвећем и овацијама док је многим Србима у Приштини ово последња ноћ у свом граду. Руске трупе напуштају Космет 2003. за чим следи и Мартовски погром.

Руске трупе улазе у Приштину где их народ дочекује с радошћу

После доста неуспешне операције с војне стране где је НАТО бацао бомбе од неколико милиона долара на микроталасне, мотокултиваторе, лажне авионе. Погођени су и цивилни објекти, болнице, телевизије и мостови; поставило се питање како оправдати толико потрошеног новца од пореза својих грађана. Како су пролазили дани агресије, бивало је све више протеста у главним градовима учесника агресије. Нису били велики, често су локални Срби организовали  исте, али се операција морала што пре завршити. Понуђен је Кумановски споразум који је гарантовао територијални интегритет СРЈ, односно Србије као њене наследнице. После агресије 1999. следећи рат је био у Ираку где је број од 19 држава које су учестовале у нападу на СРЈ спласнуо на десетак иако се говорило да Ирак поседује оружје за масовно уништење.

Геополитичке последице

После агресије, Русија, Кина, Иран и Северна Кореја увидели су да су оне следећи ако нешто не учине. Тако у Русији на власт долази Владимир Путин, завршава се Други чеченски рат, врши се реформа на свим нивоима и почиње економски опоравак. Кина је постигла невероватне успехе у економији и стално улаже у војску. Међутим, најбитнији је глобални економски пројекат ,,Појас и пут”, односно нови пут свиле којим економски везује остале државе за себе, гради инфраструктуру која је корисна за обе стране. Северна Кореја убрзава развој свог нуклеарног програма док Иран, поготово после америчке инвазије на Ирак, непрестано развија сарадњу са разним војним покретима на Блиском Истоку попут Хамаса, Шитске милиције итд.

Све до данас, политички Запад чија су окосница САД, Француска и Велика Британија, постепено губе позиције по свету и постепено сужавају своју сферу интереса. Тако смо присустовали медијски пропраћеном повлачењу из Авганистана али присуствујемо не тако пропраћеном повлачењу француских снага из Африке. Очекује се повлачење свих трупа из Ирака и Сирије, али се помиње и повлачење ПВО система Патриот из Саудијске Арабије, док се интереси Америке и Арапа све више разилазе. Турска, која је због своје позиције значајна, чланица НАТО пакта и његова друга армија по бројности, трпи санкције од стране САД због сарадње са Русијом. Тако се Турска све више окреће Истоку, купује ПВО системе С-400 од Русије, њен гас и позива руске туристе на своју обалу.

Српске снаге одлазе ка Косовској Митровици, јун 1999.

Закључак:

Данас се свет из 1999. и 2022. не може препознати. Не само да је дошло до великог технолошког напретка него је свет прошао једну светску економску кризу чије се последице и данас осећају, док се и даље бори са пандемијом вируса корона. На све ово, дошло је до прекида ланаца снадбевања, пораста цена сировина попут нафте и гаса али и свих метала и хране. САД више нису једина супер сила, већ постоје још две, а Индија је постала најмногољуднија држава света и по економији престигла Велику Британију. Амерички савезници су видели да не могу да рачунају на одбрану и помоћ па се све чешће државе окрећу међусобној сарадњи и прекидању непријатељства. Пример за ово је сусрет шеика Мохамеда бин Заједа са председником Башаром Ал Асадом који су разговарали о потреби сарадње између УАЕ и Сирије. Ово је прва посета Асада од 2011. ван граница Сирије, ако изузмемо посету пријатељској Русији и Ирану.

Србија се и данас сећа агресије и последица, свих погинулих и рањених, чак и нараштаји који нису ни рођени 1999. осећају јак сентимент када се помене бомбардовање. И даље десетине хиљада људи обољева од рака за који се сматра да је изазван коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом, али и гађањем хемијских постројења и нафтних складишта где су се испуштањем ових токсичних честица загадиле вода и земљиште. Тако је Београд био први али и последњи град у Европи који је бомбардован у 20-ом веку. Зато се сећамо свих жртава НАТО агресије, нећемо заборавити.

Источна капија Београда над обасјаним обрисима града током агресије 1999.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Istraživanje: Stavovi studenata o post COVID-19 periodu

Studenti II godine Fakulteta političkih nauka sa smera socijalni rad i socijalna politika, sproveli su istraživanje pod nazivom „Stavovi studenata o post...

Kako slušate muziku?

10. maja 2022. godine izašla je vest koja u javnosti nije prošla toliko opaženo, uzevši u obzir činjenicu da je u vezi...

Пламичак свеће у густом мраку – Јосип Рајл Кир

За односе Срба и Хрвата се не може говорити да су били лоши све до 19. века. Прве трзавице између „братских народа“...

Када ће престати оговарање највећих српских асова?

Проћи ће деценије, па и вијекови, а нама ће и даље у коријену свих проблема бити издаја. Знамо да нас води она...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?