Tuesday, May 24, 2022
Politika Svet Šta nakon Amerike? (Balkan)

Šta nakon Amerike? (Balkan)

Pretpostavke:

Kako bismo se bavili pitanjem nadolazećeg „vakuma moći“ na Balkanu, potrebno je objasniti osnovne pretpostavke o budućnosti koje možemo uočiti na osnovu današnjih odluka. Najbitnija pretpostavka tiče se „Nove srednjoročne Strategije za Spoljnu Politiku Sjedinjenih Američkih Država i Komonvelta Ujedinjenog Kraljevstva“ (u nastavku: NSSP). Pretpostavlja se da je cilj NSSP-a promena fokusa sa Centralne Azije, Bliskog Istoka i Evrope ka Latinskoj Americi i Pacifičkoj Aziji. Pod „promenom fokusa“ institucionalno pretpostavljamo da će SAD i KUK sačuvati svoj uticaj u ovim delovima globusa kroz: dejstvo SACEUR-a (odnosno ACO i SHAPE) unutar NATO u Evropi; produbljivanjem novopronikle ekonomske saradnje Izraela, Saudijske Arabije, Katara i UAE na Bliskom Istoku; upotrebu Indije kao kanala za očuvanje uticaja u Centralnoj Aziji.

Izvor: http://www.kathykhang.com/2014/12/04/in-times-of-dire-distress/

Dokazi iza ove pretpostavke jesu skorašnja delovanja NSSP-a, kao što su: „ćutanje“ SAD i KUK tokom Egipatske krize (2011-2014), povlačenje iz Somalije (2016), postepeno smanjenje uticaja u Iraku i Siriji (2011-2018), „ćutanje“ tokom Jermensko-Azerbejdžanskog rata (2020), povlačenje iz Avganistana (2021) bez uvođenja sankcija Pakistanu, slaba reakcija SAD-a tokom Rusko-Ukrajinskog rata (2022). S druge strane vidimo: „reinterpretaciju“ ustava Japana kojim se dozvoljava suštinski povratak oružanih snaga te države (2018); pokušaj formiranja Q4 (2004, 2007, 2011, 2014, 2017, 2021) sa Japanom, Indijom i Australijom; relokaciju vojnih resursa NSSP-a na Pacifiku; potenciranje Vijetnama, Singapura i Filipina kao strateški važnim saveznicima; uključenje u Kolumbijsko-Venecuelske sporove (2021); dalju eskalaciju operacije DEA u Meksiku i povratak interesovanja za Panamsko-Kolumbijske granične probleme (tzv. „Darijenski prolaz“). Razlog za ove poteze je nepoznat, što je i tradicija spoljne politike SAD-a i KUK-a.

Izvor: https://indianforeignaffairs.com/3rd-quad-ministerial-meeting-what-is-quadeverything-you-need-to-know/ 

Dalje pretpostavke (EU, bivši SSSR i Bliski Istok):

Jačanje SACEUR-a znači njegovu dalju integraciju sa EEAS (Evropskom spoljnom akcionom službom), na čelu sa VPEU (Visokim Predstavnikom Unije za spoljne odnose i sigurnosnu politiku). Preusmerenjem EU na vojnu bezbednost, Francuska kao vojno najmoćnija država-članica, dobiće još više moći unutar zajednice. Nemačka kao njen nužni rival-partner će još uvek ostati po strani (suštinski obnova ove države se neće desiti dok odbija povratak Pruske kao jedinstvene savezne države). Na umu moramo imati da Francuska istorijski nije željna proširenja Evropske unije. Međutim, povezivanjem EU sa SACEUR-om otvara se par pitanja, od kojih je prvo Istok.

Istočna politika će morati integrisati Švedsku kao članicu NATO. Vrlo je moguća tajna „razmena“ uticaja sa Ruskom Federacijom gde bi potonja povratila uticaj na Estoniju i Letoniju (zbog rastuće ruske manjine), kao i zadržavanje uticaja na Ukrajinu i Gruziju u zamenu za članstvo Finske i Moldavije u NATO i EU konglomerat. Nužno će se pojaviti „Litvansko pitanje“ koje će zavisiti od članica V4, uglavnom od Poljske. Zanemarujući Litvaniju, ovakvo rešenje bi zadovoljilo i umirilo Rusku Federaciju barem dve generacije, koja bi svoju pažnju preusmerila na Kavkaz.

Kad smo kod Kavkaza, vrlo je moguća normalizacija odnosa sa Iranom (ukidanje sankcija), kako bi se uticaj Indije proširio kroz infrastrukturne projekte. Indija, kao pretpostavljeni ključni budući saveznik SAD-a, ima potencijala da preoblikuje buduće odnose Irana sa svojom okolinom. Što se samog Bliskog Istoka tiče, saradnja UAE-Saudijske Arabije-Katara-Izraela u infrastrukturi takođe će otvoriti put Indije do luke Pirej u Grčkoj. Oba poteza predstavljala bi rivalske instrumente protiv Ruske Federacije (Iran) i NR Kine (Pirej). Što se tiče druge strane Crvenog mora, situacija u Etiopiji tokom pisanja ovog teksta još uvek nije dovršena, te će ona ostati bez pretpostavki.

Izvor: https://www.ndc.nato.int/news/news.php?icode=159&lang=fr 

Mesto Balkana i Turske u Novom režimu: 

Izvor: https://uwidata.com/14942-last-week-in-turkey-the-us-sanctions-on-turkey-the-latest-pandemic-measures/

Ostavljene bez direktnog uticaja država koje podržavaju njene ustavne neutralnosti (SAD, KUK i Ruske Federacije), Srbija i Bosna i Hercegovina će morati integrisati sebe unutar SACEUR-a. Međutim, prostor „Zapadnog Balkana“ nije od ključne važnosti ni za Francusku (koja će težiti da ponovo uspostavi neki vid uticaja u Africi kroz Alžir i Maroko), ni za Nemačku (koja će služiti kao umiritelj Ruske Federacije prilikom Baltičkih razmena), ni za V4 (prvenstveno Mađarsku, koja je više zainteresovana za rumunsku Transilvaniju i hrvatsko Međumurje).

S tim već na umu, SBUN je kroz projekat „Open Balkan“ već uspostavio institucionalne instrumente za nametnut mir u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji. Dalje se govori o produbljivanju integracije Albanije i Kosova. Oba rešenja su (pretpostavljamo) već predviđena unutar NSSP-a kao načini stabilizacije ovih država. Naime, iako će Srbija biti prisiljena članstvom u SACEUR-u, ona kao i ostatak „Zapadnog Balkana“ biće nužno isključena iz EU. Sledstveno, trgovina ovih triju zemalja postaće profitabilnija od trgovine sa ostatkom okruženja, što će dovesti do međuzavisnosti ekonomija. Uzimajući u obzir članstvo u istom vojnom savezu kao i međuzavisnost spoljnih ekonomskih odnosa, pokušaji Albansko-Kosovske integracije uopšte neće biti pokušaji, već prirodan ishod okolnosti. Eventualno, krajnji ishod će ili biti stvaranje mirnodopskih odnosa svih članova ili pola na osovini Beograd-Skoplje protiv Priština-Tirana. Uzimajući u obzir da elite u Tirani i Prištini nisu baš otvorenih ruku jedna prema drugoj, verovatniji ishod je prvi. 

Ako uzmemo u obzir da je prvi ishod verovatniji, to će značiti pomirenje Srba i Muslimana unutar Bosne i Hercegovine (Srbija čini preko 50% spoljnih ekonomskih odnosa potonje države). Podrška ovom pomirenju doprineće već pomenuta činjenica mađarske orijentacije ka hrvatskom Međumurju (te će težiti daljoj izolaciji hrvatskih manjina u Bosni i podržavati ovakav novi savez), kao i Turska.

Severna Makedonija je jedini zvaničan saveznik Turske na Balkanu, nezvaničan je Bosna i Hercegovina. Utapanjem oružanih snaga i ekonomija ovih dveju država kroz (iako nametnutu) promenu spoljne politike Srbije daće „na tacni“ Turskoj sopstvenu sferu uticaja. Pošto Turska i Grčka moraju ostati generalno neutralne prirode (zbog Bosfora i Pireja), niko neće protestovati. Sama pažnja Grčke ostaće na PIGS projektu (Portugal, Italija, Grčka, Španija) unutar EU. Ovi potezi će dodatno preusmeriti pažnju Turske od Kavkaza i Bliskog Istoka.

Dakle, u svetlu NSSP-a, pretpostavljamo da će region „Zapadnog Balkana“ biti integrisan unutar SACEUR-a, da će ekonomski stvoriti sopstveni trgovinski blok kroz koji će napredovati i da će biti podložan (nekakvom) uticaju Turske. Mesto Bugarske i Crne Gore ostaje nepoznato. 

SourceFoto: Bif

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Istraživanje: Stavovi studenata o post COVID-19 periodu

Studenti II godine Fakulteta političkih nauka sa smera socijalni rad i socijalna politika, sproveli su istraživanje pod nazivom „Stavovi studenata o post...

Kako slušate muziku?

10. maja 2022. godine izašla je vest koja u javnosti nije prošla toliko opaženo, uzevši u obzir činjenicu da je u vezi...

Пламичак свеће у густом мраку – Јосип Рајл Кир

За односе Срба и Хрвата се не може говорити да су били лоши све до 19. века. Прве трзавице између „братских народа“...

Када ће престати оговарање највећих српских асова?

Проћи ће деценије, па и вијекови, а нама ће и даље у коријену свих проблема бити издаја. Знамо да нас води она...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?