У првој реченици ћу шокирати младе малограђане; заузимам интелектуалну и онтолошку позицију приучене водитељке Хепи телевизије, не због њеног става, већ због ерупције малограђанства и хипокризије које је њен став проузроковао и самим тим потврдио моја промишљања која се већ дуже време таложе. Не мислим да је њена интенција била свесна, што не умањује значај њеног проницљивог духа. Њојзи јој хвала. Можда звучи претенциозно што уображавам да се мој став препознаје или на било који начин вреднује. Можда ме и за то није брига, свакако, гласан и звучан је мој став да се јежим на реч „млади“. Сваки општи појам има универзалне карактеристике, позитивне и негативне. Чини ми се да реч „млади“ губи својство позитивних универзалних конотација, те стога треба бити укинут.
Скупина аморалних, безидејних, малициозних, идеологизованих (екстремно), без преке потребе насилно оптимистични, паланачки настројени, малодушни шпекуланти чије појединачне негације у групном деловању не доживљавају дијалектички обрт у нешто позитивно (+). Млади су, дакле, иманентна и вечна скупина непарног броја минуса. Млади (скупина непарног броја минуса) имају једну врло јасну заједничку карактеристику – фетишерска љубав према мејнстриму. Опијени хедонизмом различитог интензитета, уз мањак одговорности, помешаног са уображавањем херметичке интелектуалне скупине будућих носилаца друштвеног развоја (ЛОЛ).
Певач групе ЈНА је тај мејнстрим ингениозно описао: „Звезда ти је типичан мејнстрим, оно, вашар, ја бих то тако назвао. У смислу – сви навијамо за Звезду, фешта, тотално оно историја се гази, све се гази, само да је у интересу у том тренутку. Цео живот миљеница система, мегаломански клуб у том неком смислу, са реално највећим бројем навијача. И онда са једним посебним моментом, који је, оно, посебно одвратан и невероватан. А то је то да се изједначава са српством; то је такав идиотизам да то није нормално. С оним причама о реакцији, како су навијачи Партизана прескакали шине да их не удари струја, нису нормални. Мајке ми миле!“.
Дакле, млади навијају за један клуб, мејнстрим! Како градим свој став да су млади већином љубитељи оваквог мејнстрима? Врло лако, постоји магични методолошки постулат који служи као алат за изучавање оваквих појава а то је- „шер“ или „дељење“. Последњи пут оваквог активизма у виду „шеровања“ одређеног садржаја од стране младих не памтим. Лажем, памтим. Памтим Екстрим интимову кампању за доњи веш који је хуманитарног карактера, ДрагиБраво журке, НМСЈ хумор и наравно Тежина ланаца Бориса Малагурског за време карантина. Дакле, ако су заједничке тачке младима који граде свој виртуелни идентитет на мрежама: квазихуманитарно деловање, ДрагиБраво вашарске журке, НМСЈ имбецилски хумор и квазиинтелектуалство и квазидисиденство Бориса Малагурског, зашто се вређате на опаске водитељке Хепија? Ако вам је Борис Малагурски дисидент, шта друго може увредити ваше интелектуалне способности?
Зихерашко иживљавање над уобичајеним и устаљеним појавама путем виртуелног идентитета вам причињава задовољство. Жигосање и етикетирање приучене водитељке вам је засметало? Како другачије исказати бунтовништво него на тако јасној, мејнстрим и огољеној појави? А да, ви сте љубитељи мејнстрима. Мада кривим вас можда без преког разлога, можда вас је Причач ДПМ, какво год да му је допадљиво име, терао да то шерујете или сугестивно препоручивао. Јер знате, сада се доста новца кроз НВО сектор улаже да би се млади приволели и наговорили да изађу на изборе. Какав пораз младог духа кроз векове, какав пораз слободарским тежњама и свим погинулим студентима у идеолошким борбама је кампања „Иде глас“. Хоћете горку истину? Временски услови одређују излазак младих на изборе више него сви долари које улажете у њихову партиципацију. Хоћете још горчу истину? Биће стандардно мала изласност младих. Фокус је само на изласку на неке изборе (као да је у питању одлазак на журку викендом) и тиме је заборављено оно што је суштинско – каква је понуда на тим изборима и колико на њу утичу нпр. студенти. Ниједном нисам поменуо да су млади бескорисни, и нису. Они су постали корисно оруђе за смер појединих предизборних спотова. Знате ли зашто? Због врхунца вашег активизма- „шера“. Поједине предизборне и политичке кампање рачунају на ваш шер, овога пута не толико на јавни шер колико на шер у нашим групама на Воцапу и Виберу. У тим групама ћемо ми бити у занимљивој моралној и интелектуалној позицији. Мораћемо да се насмејемо и обезвредимо такву кампању. Али шта ћемо приватно мислити без обзира на друштвене детерминанте које пропагирају гађење и отпор према владајућим структурама, то нико не зна. Тачније знам ја, али нећу да кажем. Стручњаци за маркетинг који су престижни у свету су јасно проценили да деловање на Тик току, гостовање по вечерњим емисијама забавног карактера између ријалити програма у ком ће државни фунцкионери причати о свом животу на исти начин као фолк звезде завређује пажњу младих.
Е сада, ко је стигао до овог дела текста, сигурно ће се питати зашто сам толико огорчен и исфрустриран. Мрзим перверзију. Тачније, перверзија ми је врхунство зла, јер се крије у оквирима добра помоћу опортунизма. Опортунитетни мејнстрим, перверзији служи као штит. Јер перверзан човек неће рећи колико заправо ужива у перверзији, већ ће обгрлити устаљени морал који се гнуша перверзије или само неће бити свестан своје перверзности. Знате ли шта је перверзно и опортунитетно? Перверзно и опортунитетно је то да желиш да ти настава буде онлајн на Високошколској образовној установи-факултету. Е сад, ни то није толико перверзно колико да се ретко појављујеш на факултету, а појавиш се сређен и дотеран када те председник владајуће Студентске организације на ФПН-у позове. Он те позива да у једној седници на којој ћеш ти бити само неми и безидејни дизач руке, промени правилник. Шта је проблем у промени правилника, питаћеш се. Проблем је тај што је та седница фантомска и хајдучка, а промена правилника суштинска. Промена се тиче промене статутарних правила у виду замене онога ко расписује изборе, изборног система и новим правилима о регистрацији осталих Студентских организација, поред владајуће. Уместо Декана, изборе ће расписивати Председник парламента, наравно из владајуће Студентске организације која те је и позвала да изгласаш те промене. Он ће своју организацију регистровати на време, док остале организације неће имати толико информација и времена јер он нема обавезу то јавно да објави као Декан. Дакле, јавно учествујеш у одузимању права „младих“ да буду бирани, учествујеш као предизборни пајац у оквиру кампање на републичком нивоу овога пута не владајуће организације на твом факултету већ на нивоу републике за Привредну комору Србије. Али ни то све није толико перверзно. Најперверзније је то што ће сви који на микронивоу суделују у антицивилизацијским, антидемократским, антиљудским мерама своју савест опрати тако што ће „шеровати“ изјаву свог претпостављеног у владајућој Студентској организацији који се гнуша на изјаве водитељке. И то ће бити тај опортунитетни штит који ће служити твојим перверзним изјавама да си ти заправо вечни опозиционар и опозиционарка. Зато сам на интелектуалној страни водитељке, која је јасно препознала у шта су се претворили студентски активизам и партиципација младих. Јел она крива што се једина активност друштвених факултета своди на банчење и примитивне изласке у Комитет, Клуб кафане Тарапане и остале Политијаде са Аном Кокић као водиљом на Јутарњим програмима националне фреквенције? Ја ћу рећи да није, без псовања.
