Friday, March 29, 2024
PolitikaSrbijaЗашто неопредељени бирач гласа за Вучића?

Зашто неопредељени бирач гласа за Вучића?

Српска напредна странка је највећа странка у Европи. Она није највећа странка у пропорционалном смислу у односу на величину државе, него у апсолутним бројевима. Према подацима из 2021. године – СНС има око 750.000 чланова. Да ли је разлог за оволики број чланова страначко запошљавање или менталитет Срба – не знам, али стање је такво какво јесте. Резултати ових избора су показали да је СНС, уз гласове својих чланова, имао још око 800.000 гласова на парламентарним изборима, док је Александар Вучић на тих 750.000 освојио још скоро 1.500.000 гласова. Поред својих чланова, за СНС гласају симпатизери те странке (који нису чланови), али и неопредељени бирачи.

Неопредељени бирач је као тајна служба. Делује да не постоје, зато што ми Срби „сви све знамо о политици“, па се стога стиче дојам да смо сви опредељени када су избори у питању, али заправо их има – и то доста. Већина неопредељених апстинира на сваким изборима, али одређени број гласа. Шта су, поред изборне кампање као главног, разлози због којих би неки неопредељени бирач гласао за Вучића?

Маркетинг

СНС је у претходних десет година показао сав маркетиншки потенцијал који поседује. Овој странци циљна група за промоцију нису млади, већ пензионери, па се тако маркетинг углавном усмерава на традиционалне медије. Када пратите шта промовишу и шта причају, стичете утисак као да је пре њих овде била пустиња. Од отварања путева па све до улагања у здравство, прави се импресија, иако, ако ћемо реално, то би требало да буде најобичнији посао било које власти. Када се на све то надовеже да смо ми народ који брзо заборавља све, па тако генерацијски верујемо да је свака претходна власт крива за стање у том тренутку – јасно вам буде зашто јак маркетинг може да повуче гласове.

Опозиција

Репутација

Највећа опозиција Вучићу су људи који су, добрим делом, били претходна власт. Репутација данашњих опозиционара, популарних „жутих“, била је упитна и у време када су били на власти, а данас, делом због стигматизације од стране владајућих, али делом и зато што се нису прославили када су имали шансу – нису на добром гласу. Зато ће кредибилитет опозиције код неопредељеног пресудити да је боље да крене за Вучићем него за бившим властима. Узгред, у време када је „рушен“ Слоба, у опозицији сте имали људе као што су Зоран Ђинђић, Војислав Коштуница, Драгољуб Мићуновић и друге који су имали своје угледне каријере и репутацију интелектуалаца, па су могли и на „ту карту“ да повуку људе. Данас, стављати било кога из данашње опозиције са (нпр.) Зораном Ђинђићем у исту реченицу равно је идиотизму.

Знање и истрајност

Пропаганда чини своје. Из уста председника смо неколико пута могли да чујемо како он ради 24/7, док опозиција не ради ништа и испија кафе. Дефинитивно је да није тачно ни једно ни друго, али је и дефинитивно да опозиција нема истрајност и довољно знање да Вучићу „преотме“ неке гласове. Док сам проучавао Ђинђићеву личност, сећам се да сам у једној књизи наишао на текст Бранислава Лечића који је поделио једну анегдоту, па ћу том анегдодом објаснити разлику између тадашње и данашње опозиције… У време када су били опозиционари, док су се враћали са неког митинга из унутрашњости Србије (ако се добро сећам, ради се о изборима из 1997. године), негде код Параћина им је један од активиста Демократске странке зауставио аутобус и молио Ђинђића да изађе и крене са њим зато што је он обећао мештанима свог села да ће довести Ђинђића да држи говор. Уколико Зоран одбије – ти мештани ће гласати за СПС на наредним изборима. Преморен и гладан, Зоран (са којим креће и Лечић) улази у аутомобил тог активисте и крећу за село. Чекало их је 8 мештана. Ђинђић се пење на празну гајбу и креће да држи говор као да је на Газиместану 1989. године, а не испред кафане у селу…

Када погледамо данашњу опозицију, тешко је замислити да би било ко од њих имао и жеље и воље да се заустави, крене са својим активистом и држи говор за свега неколико људи.

У овој анегдоти се, наравно, није радило о неопредељенима, али је ово био показатељ начина борбе за гласове. Није потребно бити много паметан и закључити да би опозиција морала много више да се ангажује и да ради на терену да би стигла до неопредељених.

*Рат у Украјини (ставови опозиције)

Зашто ставови опозиције могу да утичу на то да неопредељени бирач гласа за Вучића, објаснићу „опипљивим“ примером.

Ми смо, Срби, русофили. Више нема дилеме. Историјског објашњења нема, с обзиром на то да је једини пут, у прошлости, када су Руси безрезервно стали иза нас био Први светски рат. У свакој другој ситуацији су имали неку „задњу“ намеру. Данас је ситуација мало боља зато што су се Руси у прошлих пар наврата поставили пријатељски према нама. На одлуку Србије какав ће став имати о Руско-украјинском рату – чекала је цела Европа. После неколико дана већања, одлука је била таква да је задовољила (бар за сада) и Исток и Запад, али што је најбитније за власт пред изборе – задовољила је Србе. Одлука је подразумевала да се осуди руска интервенција у Украјини, али да се не уведу санкције Руској Федерацији. Готово цела опозиција је осудила руску интервенцију, али нису се сви усагласили око (не)увођења санкција Русији. Они који су остали неми или који су били за увођење санкција Русији су остали мало „краћих рукава“. Поред тога, Вучић је вешто искористио ситуацију и себе представио као ревносног борца за интересе Србије. На крају, што се њега тиче – „win-win“ ситуација.

Менталитет Срба / Култ вође

Поданици смо. Волимо да неко нама влада „чврстом руком“, а са демократијом и њеним институцијама смо на „Ви“. Вучић је изградио култ личности и зато и не чуди зашто за њим лакше полази онај који жели да гласа, а не зна за кога би. Уосталом, на крају крајева, то је један од разлога зашто је имао 600.000 гласова више у односу на своју странку. Ипак, нема то везе само са овом генерацијом Срба. Историја нас је тако учила. Само треба подсетити да су, само у претходних 30 година, неопредељене успевали да „вуку“ следеће личности: Милошевић, Шешељ, Драшковић, Ђинђић, Тадић и данас – Вучић.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

POSLEDNJI KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?