Bliži nam se proglašenje pobednika u trci za najkorisnijeg igrača NBA lige za tekuću sezonu i četvrtu godinu za redom taj igrač neće biti neko ko nastupa za reprezentaciju SAD-a. Lepa stvar za čuti, pogotovo uzevši u obzir da igrači koji su ove sezone u najužem izboru pred sobom imaju još jako puno mečeva u najjačoj ligi na svetu, a uz njih trojicu treba dodati i bivšeg asa Real Madrida, Luku Dončića, što nam govori da je NBA u sigurnim rukama.
Džoel Embid, Janis Adetokumbo i Nikola Jokić su u narednim danima predmet većine čaršijskih i vančaršijskih priča koje imaju veze sa tim ko će poneti trofej Morisa Podolofa. Srpski igrač „brani“ priznanje osvojeno prošle godine, i sudeći po šapatima u novinarskim krugovima, i ove sezone ima najveće šanse. Ipak, primetno je da će proglašenje pobednika biti napetije nego lani, prvenstveno zbog broja pobeda Denvera, Filadelfije i Milvokija.
Smatram da je umnogome osvajača nagrade prošle sezone odlučilo to što je Jokić odigrao sve utakmice za svoj tim, što sada nije slučaj. Džoel i Nikola ponovo iza sebe imaju mečeve za anale, pre svega gledajući statistička merilma, ali i jedan i drugi su morali da još više sazru i da u košarkaškim vodama plivaju „bez pomagala“. Tu pre svega mislim na pomoć ( ili odmoć ) njihovih saigrača iz Denvera, tj. Filadelfije.
Što se Siksersa tiče, još pre oktobra su se neretko nalazili na naslovnicama sportskih sajtova, ali na njihovu žalost razlog nije bio nikakav postignut uspeh ( ruku na srce nija ga ni bilo). Povod je bio jedan od najboljih igrača tima, australijski reprezentativac Ben Simons, oko koga se odigravala prava španska sapunica pred očima košarkaške javnosti. Jedan od najboljih defanzivaca lige je ipak neko ko ne može da se nosi sa pritiskom prouzrokovanim igranjem košarke na najvišim stupnjevima, kao ni sa budnim okom javnosti koja želi da isprati svaki potez. Saga oko njega je okončana trejdom u Brukin Netse, ali on zbog povrede još uvek nije upisao nijedan nastup ove sezone.
U takvim okolnostma, Džoel Embid je morao da najveći teret ponese sam i u tome je bio izrazito uspešan. Filadelfija je upisala 51 pobedu na, ove sezone, pomalo iznenađujuće jakom Istoku. Kamerunski div je uspeo da, posle Šakila O’Nila, bude prvi centar koji je u sezoni bio najbolji poenter lige, i time pokazao kakva je mašina na obe strane terena i koliko u stvari dobro igra kada ga povrede ne sprečavaju u tome. Ako ga je prošle godine mali broj mečeva omeo da Jokiću bude ozbiljniji takmac u borbi za MVP priznanje, sada to neće biti slučaj. Nedavno je izjavio da ‘ako ovo što trenutno čini nije dovoljno da bude MVP, šta onda jeste?’. Odigrao je 68 mečeva, pritom beleživši 30.6 poena, 11.7 skokova i 4.2 astistencije u proseku. Jokić svakako opet na svom kontu ima najviše nastupa, ali ta razlika je sada mizerna da bi se uzimala u obzir u odlučivanju, shodno tome Embid ima dosta razloga da se nada najboljem. Fila u prvoj rundi igra protiv Toronto Reptorsa.
Kao i Siksersi, Milvoki takođe ima 51 pobedu i sa trećeg mesta na Istoku ide na megdan Čikago Bulsima. Baksi nisu bili ubedljivi u regularnom delu sezone kao što su bili prošle godine ali su i sada među najvećim favoritima za naslov prvaka, i pokušaće da odbrane titulu. Njihova prva zvezda, Janis Adetokumbo, iznova nastavlja da fascinira ljubitelje košarke. Grčki reprezentativac je zaista neko za koga se ne može reći da poseduje neku preveliku eleganciju, njegovi pokreti ponekad umeju da podsete na poteze sa ragbi mečeva, ali neverovatna fizička snaga koju poseduje sve to nadoknadi. Kao i Embid, fenomenalan je i u odbrani i u napadu, protivnički igrači nisu sigurni čak ni kada u tranziciji idu ka košu, jer uvek postoji realna šansa da se Adetokumbo stvori ‘niotkuda’ i pokušaje šuteva pošalje ka navijačima.
Greak freak je neko ko ume da svoju eksplozivnost ‘spoji sa korisnim’ i sa Baksima će se svi imati mnogo problema. Iako su Bulsi najprijatnije iznenađenje lige ( uz Memfis ), pitanje je koliko imaju šansi protiv aktuelnih šampiona, na kraju krajeva uzevši u obzir i to da se na teren vratio Bruk Lopez, i dalje jedan od najboljih defanzivnih centara. Iskustvo je svakako na strani Janisovog tima, igrač koji već ima dve MVP nagrade i šampionski prsten sposoban je da ovaj tim vodi, možda, do visina do kojih ih je vodio i sam Karim Abdul-Džabar. Grk je do sada u 67 mečeva beležio prosečno 29.9 poena, 11.6 skokova i 5.8 asistencija.
Kada je reč o Nikoli Jokiću, to koliko razmišlja o nagradi dovoljno govori pitanje novinara gde mu se trenutno nalazi prošlogodišnji trofej, na šta je Nikola odgovorio da nema pojma. Da li stvarno ne zna ili je u pitanju nešto drugo, ostaje nam da nagađamo, ali je činjenica da Srbin i dalje pokazuje koliko su mu timski uspesi ispred ličnih, najviše time što je prosečan tim uspeo da dovede do 6. pozicije Zapada.
U Denveru su “u modi” stare boljke – povrede igrača, koje nisu mogle da ih zaobiđu ni ove godine. Prvo treba napomenuti Džamala Mareja, drugog najboljeg igrača ‘Grumenja’, koji će se teško vratiti na teren ove sezone ( ostaje nam ipak da vidimo) a odmah potom valja navesti Majkl Portera Džuniora, čija hronična povreda leđa još iz koledž dana stavlja pod veliki znak pitanja njegovo dalje napredovanje u karijeri. Nažalost, ‘ranjenih’ u timu Nagetsa ima još ali zaustavićemo se ovde sa daljim nabrajanjem.
Ljudi na Tviteru su ovih dana u raspravci da li je Embid ipak zaslužio nagradu pre Jokića, stoga porede petorke koje se nalaze na terenu kada ova dvojica odu na zasluženi odmor, želevši time reći da Denver ima bolje igrače. Da li je Filadelfijina petorka ( Tajris Maksi, Džejms Harden, Matis Tajbul, Tobajas Heris, Diandre Džordan) lošija od Denverove (Monte Moris, Vil Barton, Eron Gordon, Džef Grin, Demarkus Kazins ) procenite sami.
Nije teško primetiti da dosta fanova NBA lige zauzima stav da Jokić jednostavno ne sme dve godine zaredom dobiti najveće priznanje, šta god bili razlozi za takvo razmšljanje. Iako košarka, kao i sport generalno, postoje zbog navijača ( iliti fanova itd. ), stručno mišljenje će se, pogotovo u ovakvim situacijama i izborima, jedino uzimati u obzir. Novinari i analitičari koji ‘žive’ od NBA lige su u velikoj meri na strani srpskog ( povremenog ) reprezentativca. Kvalitet Džoela Embida niko ne osporava, čak naprotiv. Verovatno ni sam Jokić ne smatra sebe boljim igračem od Kamerunca, ali na terenu će učiniti sve da prosečan gledalac baš njega vidi kao nekoga ko parira veličinama kao što su bili Juing, O’Nil, Olajdžuvon…
Centar Denvera je ove sezone kolone popunjavao ovako: 27.1 poen, 13.8 skokova, 7.9 asistencija po meču na 74 odigrana meča. Od trenera Majka Melouna je uspeo da ‘na poklon’ dobije i nekoliko mečeva pauze, što zbog umora što zbog sitnih problema sa povredama. Pošto je već bio MVP koji je priznanje osvojio odigravši sve mečeve u sezoni, takav poduhvat nije neophodno i sada ponoviti, i zbog toga neće imati nikakav minus. U prvom krugu doigravanja Denver ide na stare šampione, Golden Stejt Voriorse, koji su izuetno naoštreni i žele da pokažu da u kostima Stefa Karija, Drejmonda Grina i oporavljenog Kleja Tompsona i dalje ima dosta goriva, a još jedan plus za tim Stiva Kera će biti fenomenalni Džordan Pul.
Suma sumarum, imalo se na parektima širom Amerike šta videti u mesecima za nama – od magije novog Ajversona, Dža Morenta, preko kucanja Majlsa Bridžisa, bravura Demara Derouzena, časova košarke Krisa Pola do ‘zidarskih talenata’ Rasela Vestbruka, i to je tek delić jako zanimljive sezone koja ima da nam pokaže ono najlepše što sledi – borbu za trofej Lerija O’Brajana. Naslov, kao što rekoh, brane Milvoki Baksi. Da li imaju šanse da se ponovo pojave u Finalu, videćemo, ali treba reći da najviše izgleda za tako nešto trenutno ima najbolji tim lige, Finiks Sansi, predvođeni gorepomenutim Polom, zatim Devinom Bukerom, Majkal Bridžisom i drugima, i sigurno su zaslužili da se u ovom tekstu pojave, makar i na ovaj način.