NaslovnaGledištaПламичак свеће у густом мраку – Јосип Рајл Кир

Пламичак свеће у густом мраку – Јосип Рајл Кир

-

За односе Срба и Хрвата се не може говорити да су били лоши све до 19. века. Прве трзавице између „братских народа“ настају због раста национализма у претпрошлом веку. И док је тада за Хрвате проблем представљало „Начертаније“ Илије Гарашанина, горући проблем настаје оног тренутка када је развијена теорија да штокавско наречје припада Хрватима, да су Срби – Хрвати и „да се хрватски народ простире од Алпа до Тимока заједно са северном Албанијом“. Творац ове теорије био је Анте Старчевић (данас познат као „отац хрватске домовине“) – Личанин чија је мајка Милица примила католичку веру непосредно пре удаје, а чији је отац био потомак херцеговачких Старчевића (Срба). Због тих збивања из друге половине 19. века, од тада, па до данас – историјски односи ова „два брата“ су благоречено трновити. Ипак, почетком деведесетих година прошлог века, надолазећу додатну антипатију између Срба и Хрвата на тренутак је успео да заустави нико други него полу-Немац – Јосип Рајл Кир.

Јосип Рајл Кир је био мировни активиста и једна од првих жртава распада бивше Југославије. Запослење у полицији је добио 1981. године, а на место начелника осијечке полиције ступио је јула 1990. године. Да га чека тежак посао уверио се врло брзо. Наиме, због дискриминишућих политичких одлука хрватских власти, августа 1990. године почели су протести Срба у Хрватској. Јосип је тада својим делима показао да не мора све на Балкану да се решава мецима.

Он је био активни противник ратне опције у Хрватској, одбијао је да се политика умеша у рад полицијске управе Осијек, штитио је права свих грађана без обзира на било какву припадност, док је на прес конференцијама  износио искључиво истину колико год она тешка била за хрватску или српску страну. Такође је, међу првима, разоткривао каква је политичка позадина застрашивања и манипулације грађанима.

На барикаде које су постављали Срби – Јосип Рајл Кир је ишао ненаоружан. Барикадама је прилазио подижући своју одећу – стављајући, на тај начин, Србима до знања да нема оружје код себе. На такав приступ, Срби су спуштали своје оружје и приступали преговорима. Углавном су барикаде померане одмах, а уколико то није истог тренутка био случај – убрзо јесте. За померање барикада, Јосип је обећавао да ће хрватске паравојне јединице држати ван територија које су насељене већински Србима. С обзиром на то да је обећано увек поштовао – Срби су му веровали. Да би осигурао договор, Јосип Рајл Кир је чак инфилтрирао своје агенте међу хрватске паравојне снаге. Убрзо, такво делање ће га довести у конфликт са Бранимиром Главашем – главним организатором хрватских националиста у том региону. Остаће забележено да је јуна 1991. године на седници Скупштине Осијека за говорницом рекао: „Док сам ја начелник Осјечко-барањске полицијске управе рата између Срба и Хрвата на овом подручју неће бити.“

Нажалост, већ 1. јула 1991. године је убијен.

Иако је био свестан да ће бити убијен, о чему је био обавештен и тадашњи министар унутрашњих послова Хрватске – Јосип Бољковац, отишао је на преговоре са Србима. При повратку са преговора, убијен је на контролној тачки хрватске полиције између Осијека и села Тења. Убица, припадник резервног састава хрватске полиције – Антун Гудељ, га је убио погодивши га са 16 метака. Овај политички атентат био је организован од оних који су знали да рата неће бити док је Јосип Рајл Кир жив, а вест да је убијен – убила је последњу наду да до „братоубиства“ неће доћи.

Мрак је „прогутао“ пламичак. У Србији се данас слабо зна ко је Јосип Рајл Кир. У Хрватској још мање. Својим примером је показао да није морање да увек буде „туче“, већ да се нешто једноставно може решити прагматичним приступом. Можда не би ратови деведесетих били толико крвави да је на „високим“ позицијама било више оваквих људи. Иако је Ибрахим Ругова, крајем исте деценије, називан „балканским Гандијем“, остаће дојам да је неко, који је без икаквог права заборављен и склоњен на страну, можда ипак више заслужио такво звање. Тај неко је Јосип Рајл Кир.

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Говор на Пленуму: Питање Франс24 видео извештаја

0
Драги студенти и студенткиње, молим вас за мало пажње око овог мог излагања зато што сматрам да ова тачка није ни мало небитна. Немојмо...

BAS mi se ne da

KOMENTARI

Dejan M. Pavićević on U Siriji se rađa novi halifat
Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?