Studenti II godine Fakulteta političkih nauka sa smera socijalni rad i socijalna politika, sproveli su istraživanje pod nazivom „Stavovi studenata o post COVID-19 periodu“. Ideja je bila da se upoznaju sa mišljenjima studenata obuhvatajući podjednako oba pola, među njima našli su se studenti osnovnih, master kao i doktorskih studija.
Cilj istraživanja bio je da ispitaju stavove koje studenti imaju o brojnim temama i aktivnostima na koje je pandemija COVID-19 imala uticaj. Iz tog razloga ispitani su stavovi studenata u Republici Srbiji o efikasnosti preporučenih i primenjivanih mera zaštite od strane Kriznog štaba, strahovima od zaraze virusom, fakultetskim obavezama, druženju i komunikaciji, korišćenju društvenih mreža, mentalnim i fizičkim stanjem, kao i bavljenje sportom. Sve ove oblasti i te kako su bile na udaru od strane pandemije COVID-19 i na taj način se i umnogome svakodnevni život studenata, ali i ostatka populacije, ne samo u Republici Srbiji, nego i širom sveta, promenio. Iz tog razloga su realizovali ovo istraživanje javnog mnjenja kako bi ispitali stavove studenata koji su takođe na različite načine pogođeni pandemijom.
Za prikupljanje podataka koristili su online me Google upitnik koji je predstavljao online anketiranje kao i terensko ispitivanje. Upitnik se sastojao od 23 pitanja i bio je sačinjen od otvorenog, zatvorenog i mešovitog tipa pitanja. Realizacija istraživanja bila je na nivou cele Republike Srbije u periodu od 16.04. do 03.05.2022. godine i sakupljeno je 933 upitnika popunjenih od strane studenata svih stepena studija i onih koji su završili studije.
Pored primene kvantitativnih metoda, za potrebe sveobuhvatnije analize ovog istraživanja, realizovana su i tri intervjua. Putem ove kvalitativne tehnike prvenstveno su želeli da provere dobijene kvantitativne podatke i da upotpunimo zaključke i odgovore do kojih su došli.
Rezultati istraživanja
Za 51,8 % studenata najveći problem tokom pandemije COVID-19 bilo je najpre nemogućnost odlaska na fakultet, dok je za 48% njih najveći problem predstavljalo problem pa i nemogućnost druženja.
Samo 20% studenata je reklo da im je strah od pandemije bio najveći problem, što nam ukazuje da se mladi nisu imali veliku dozu straha da se zaraze.
Čak je 64,5% studenata, ocenom 1 na skali od 1 do 5, ocenilo meru u vezi sa vremenskim ograničenjem rada ugostiteljskih objekata, koju je propisao Krizni štab Republike Srbije, dok je istom ocenom 55,3% ocenjena i mera uvođenja COVID propusnica.
34,4% ispitanika označilo je ocenom 4, na skali od 1 do 5, da je pandemija uticala na promenu svakodnevnih rutina dok je mali procenat odgovorio da njie u opšte.
1/3 isptanika se izjasnila da je mešoviti (hibridni) model nastave adekvatan, dok je manji procenat onima kojima odgovara online nastava.
Blizu ½ ispitanika se izjasnilo da im odgovara uživo nastava, što nam govori da je došlo do izrzitog zasićenja online nastavom te da su studenti spremni da se vrate u fakultetske klupe.
15,3% studenata ocenom 5, na skali od 1 do 5, izrazilo je zadovoljstvo nastavom dok je najveći broj ocenio nastavu ocenom 3.
Što se tiče motivacije za učenjem najveći broj studenata, čak 70%, je odgovorilo da je online nastava uticala na neki način bilo delimično, bilo u potpunosti, ali da im je i pomogla da se lakše oragnizuju, za šta se izjasnilo čak 80 % ispitanika.
3/4 ispitanika smatra da je pandemija jedan od razloga većeg korišćenja društvenih mreža u odnosu na period pre pandemiji.
U najvećem broju slučajeva,pandemija je uticala u značajnoj meri na druženje sa prijateljima i kolegama, dok samo 9,1% ispitanika kaže da pandemija nije uticala na njihovo druženje sa prijateljima.
Najveći broj studenata, 65% njih, je stava da je pandemija COVID-19, veoma ili značajno uticala na učestalost izlazaka.
Veoma veliki broj studenata je izrazio nezadovoljstvo prema merama o uvođenju COVID propusnica i ograničenja rada ugostiteljskih objekata.
92% studenata je istaklo da je pandemija uglavnom, u velikoj meri ili delimično uticala na sve veći stepen zastupljenosti anksioznosti i depresije kod mladih osoba, što je negde posledica manje učestalog druženja i same socijalizacije.
Od velikog značaja je informacija da čak 60% studenata ističe da su lično iskusili porast anksioznosti i depresije usled pandemije COVID-19.
Veliki broj studenata nije bio privržen sportskim aktivnostima, niti im je pandemija predstavljala neki vid motivacije da se njima okrenu. S druge strane, možemo istaći manji broj studenata koji je ipak pronalazio razne načine da održava svoju fizičku aktivnost u dozvoljenim uslovima.
2/5 ispitanika je iznela stav da pandemija COVID-19 nije uticala na to da se osećaju neaktivnije u odnosu na ranije, što možemo opravdati činjenicom da se većina studenata nije ni bavila bilo kakvom fizičkom aktivnošću ni pre pandemije, a takođe ni usled nje.
Međutim 40% studenata se okrenulo vežbanju u kućnim uslovima u nekom vidu.
