Thursday, February 22, 2024
AktuelnoPolitička kultura građana u Republici Srbiji i narativ vođa – drugi deo

Politička kultura građana u Republici Srbiji i narativ vođa – drugi deo

Narativ: Vučić i Tadić

Počev od 2004. godine, ovaj period obiluje određenim krizama i problemima, period nakon 2000. obeležile su tranzicione promene, visoka nezaposlenost i podele u društvu na „gubitnike i dobitnike tranzicije“ (Stojiljković, 2016). Nakon Koštuničine vladavine dolazi do smene i ubedljive pobede Borisa Tadića (Spasojević & Stojiljković, 2020). Narativ koji je bio prisutan na izborima 2004. gde je Tadić odneo pobedu se svodio na korupcionističke afere koje se vezuju za prethodnu vlast, ali i izbegavanje ekonomskih pitanja, a ona su bila važna u tom momentu jer se, pojavom tranzicije, pojavila i veća stopa nezaposlenosti (Spasojević & Stojiljković, 2020; Stojiljković, 2016). Dakle, od momenta kada nastaje nepoverenje u jednu partiju, narod je tražio određenu sigurnost i pomoć u drugoj liderskoj partiji, a to je tada bio DS na čelu sa Tadićem.

Pored toga okolnosti koje su važne za period njegove vladavine jeste svakako narativ koji je bio usmeren ka otvaranju puta Srbije ka Evropskoj Uniji, a koju je pratio slogan ka stabilizaciji, nastavak saradnje sa Haškim tribunalom (koji je Koštunica prekinuo u jednom trenutku) i  svakako dublje otvaranje pitanja Kosova i Metohije, uz to i sastavljanje novog Ustava sa svim partijama u parlamentu i nezavisnost Crne Gore (Spasojević & Stojiljković, 2020). Istovremeno dosta medija je bilo u „rukama“ DS-a i narativ koji je Tadić zastupao, u početku svoje vladavine, su najpre bili tolerancija i dijalog (Stojiljković, 2017, 128). Međutim u tom momentu dolazi do incidenta i loših pregovora sa Albancima oko Kosova i Metohije i samoproglašenja nezavisnosti Kosova[1] i dolazi do velikog nezadovoljstva naroda kako po pitanju Kosova i Metohije (Spasojević & Stojiljković, 2020), tako i pitanje stope nezaposlenosti koja se povećala sa 14.4% na 24.4%, veći broj penzionera, udvostručenje javnog duga, nije došlo do razvoja proizvodnje i infrastrukture koje se očekivalo, smanjio se broj zaposlenih, smanjenje plata, smanjen kurs dinara itd. (Stojiljković, 2012, 21; cit. prem. Spasojević & Stojiljković, 2020, 32).

Dakle pojavljuju se nove krize i nova nezadovoljstva, što povlači za sobom i potrebe za novim rešenjima i novim vođama. U tom momentu u prvi plan dolazi u obzir Srpska napredna stranka koja se odvojila od Srpske radikalne stranke i započinje svoju političku kampanju protiv DS-a i Tadića. Iskoristivši krize koje su nastale tokom predsedničkog mandata Tadića i vladavine DS-a, narativ koji je SNS koristio su svakako korupcija, kriminal, tajkuni koji vladaju, ekonomska reforma, pljačkaška privatizacija itd. One izvode SNS ispred DS-a i rađaju novog lidera u liku Aleksandra Vučića (Spasojević & Stojiljković 2020; Stojiljković, 2017). Period koji je potpomogao dominaciju SNS-a je svakako 2012. godina i momenat kada SNS dobija većinu na parlamentarnim izborima. Slogan sa kojim je DS u tom trenutku pokušao da pobedi je bila stabilnost odnosno „sigurna budućnost“ i „izbor za bolji život“, a sa druge strane SNS sa Nikolićem sprovodi kampanju sa sloganom „poštena i uspešna Srbija“ i „pokrenimo Srbiju“ (Lalić, 2012, 6).

U svakom slučaju na osnovu iznetog uviđamo da svaka kriza zaista rađa novog vođu, a da se narativ svodi na rečenice koji narod u tom momentu želi da čuje, odnosno uljuljkanost koja je već pomenuta, se kroz izbore od 2004. do 2012. nastavlja. S tim da je Tadić aludirao svojim narativom na sigurnost i nastavak statusa quo, dok SNS više upućuje na promene i „simpifikacije „slike sveta“ po principu MI = dobri vs ONI = loši“ (Atlagić, 2018, 44).

Izvor: N1

Međutim kada je u pitanju Vučić, od momenta kada je stupio kao aktuelan političar na scenu, predstavljao se kao pravi lider koji će čuvati svoj narod. Potvrđivao je stereotipe da je potrebna čvrsta ruka za vođenje državom, trudio se u većini slučajeva da se pojavi u opuštenoj varijatni i da komunicira direktno sa građanima, što je ponekad radio i Tadić. Veoma često je isticao je svoje vrline i trudio se da istakne svoju vrednost i radnost. Predstavljen je kao „faktor mira i stabilnosti“ na Balkanu i ono što ga je definitivno istaklo u odnosu na prethodnike je to što se uvek i svuda pojavljuje (Stojiljković, 2017).

Primer prakse: Kosovo i Metohija

Izvor: B92

Veoma često su u svojim narativima političari iskorišćavali poziciju Kosova i Metohije i njenog statusa, s obzirom da ono predstavlja kako političko tako i kulturno pitanje građana Srbije. S obzirom da je na Kosovu i Metohiji veoma često dolazilo do sukoba i kriza, političari su vešto koristili i otvarali dijaloge o ovom pitanju. Još od 2008. godine i samoproglašavanja nezavisnosti autonomne pokrajine, Tadić se često u medijima obraćao po tom pitanju i izjavljivao da „Srbija ne priznaje niti će priznati nezavisnost Kosova i Metohije“ (Mondo portal, 2010), ali isto tako i Vučić je davao slične izjave „ako hoćete da vodite zemlju u ovako teškim uslovima, onda morate da znate da donosite teške odluke na mestima gde to nije lako… Ljudima da kažem u Srbiji, nema te bojazni da potpišem bilo kakav dokument u kojem postoji priznanje nezavisnosti Kosova i tačka“ (Nova S, 2021). Dakle uviđamo da pitanje Kosova i Metohije, kao i kriza koje se događaju na toj teritoriji, dozvoljavaju širok teren za direktno obraćanje političara i njihovog narativa o tome da će sačuvati teritoriju i neće dozvoliti da iko pati. Postavljaju se izuzetno paternalistički i spremni su na bilo kakve pregovore koje će doneti mir i stabilnost građanima koji to i očekuju.

S obzirom da su i Vučić i Tadić svoj narativ preusmeravali na tome da će rešiti probleme građana i da je jedan od važnih kretanja i upravljanja država bilo ka EU, Kosovo i Metohija su predstavljali važnu prepreku i kočnicu ka tome. U tom smislu, u daljem delu rada uzeće se u razmatranje govor Vučića i Tadića na Kosovu i Metohiji. Tadić je održao svoj govor u Cernici 31. januara 2008. godine, a Vučić 09. septembra 2018. godine.

Kada je u pitanju Tadićev govor, godina u kojoj odlazi na Kosovo i Metohiju izuzetno je turbulentna i krizna za narod koji živi tamo, jer je 2008. godine došlo do samoproglašenja nezavisnosti. Pored toga period kada Tadić dolazi je momenat kada Brisel odlučuje da li će slati misiju EU na teritoriju Kosova i Metohije, a koju čini oko 2.000 pripadnika policijskih snaga i administracije (Repić, 2008a). Pored toga, najavljivani su i mogući sukobi na Kosovu i Metohiji i mogućnost reagovanja KFOR-a (Kosovske snage) (Repić, 2008b). Uz to su bili zakazani i predsednički izbori u februaru, što je bila i pretpostavka odlaganja slanja misije EU na Kosovo i Metohiju (Repić, 2008a).

Ono što možemo videti na snimku Tadićevoj poseti Cernice je da ga dočekuju stanovnici uz Himnu Srbije koju pevaju deca. Nakon toga Tadić, koji stoji zajedno sa decom, gleda program koji je pripremila OŠ „Branko Radičević“, koji uiključuje igre folklora, recitacije i glumu. Nakon toga Tadić igra košarku sa decom i sve vreme se ponaša kao „običan čovek“ i deo te zajednice, što je Stojilković naveo u svom delu Srbija traži vođu i time potvrđujemo tezu da se vođe direktno u vremenu kriza komuniciraju sa narodom i ponašaju se kao da su „deo njih“. Nakon toga se zahvalio građanima što su hrabri i što čuvaju kulutur i tradiciju Srbije. Izjavljivao je rečenice poput: „znate ja ću uvek braniti naše Kosovo i naše postojanje na Kosovu, uvek ću da izbegnem svako nasilje da bi branio život iznad svega naših ljudi“ (PredsednikBorisTadić, 2008). Istakao je zahvalnost zbog „hrabrih roditelja i dece“ više puta, istakao je da i ljudi u centralnoj Srbiji ali i cela Srbija odlučuje o sudbini Kosova i Methoije i da je narod koji živi dole izuzetno hrabar. Takođe je naglasio da „nikada ali nikada neću prihvatiti nezavisnost Kosova i nikada neću gurati našu zemlju u nove ratove i uvek ću tragati za mirnim rešenjem“ (PredsednikBorisTadić, 2008) „brinuću o našoj kulturi našem idetnitetu i našem Kosovu“ (PredsednikBorisTadić, 2008). Nakon toga je izjavio da je država dužna da ih zaštiti, da im obezbedi posao, sigurnost i stabilnost. Istakao je da će uvek (i to je više puta naglasio) imati potrebu i dolaziti u posetu narodu na Kosovu i Metohiji i da ih se nikada neće odreći. Na kraju govora se ponovo zahvaljivao narodu koji živi na Kosovu: „hvala vam što živite na Kosovu, jer Srbija živi kroz vas“ (PredsednikBorisTadić, 2008).

Dakle u ovom govoru uviđamo da se vođa pojavljuje u vremenu krize, lično dolazi i smiruje narod na Kosovu i Metohiji, obećava i nudi sigurnost, obećava da će on lično i država da ih štite i obezbede im sve što je potrebno. To potvrđuje Stojiljkovićevu tezu pasivnosti podanika, gde se očekuje pomoć i rešavanje problema od strane vođa. Uviđamo orijentaciono-situacionu[2] delatnost lidera, gde Tadić ukazuje na povezanost naroda sa problemom, odnosno da narod svojim postojanjem spasava teritoriju, a personalizacija politike se svodi na to da će on kao vođa da reši dalje probleme i obezbedi sigurnost. Takođe uviđamo i Le Bonovo ponavljanje i tvrđenje, jer Tadić više puta u toku govora istakao kako nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Pored toga ova poseta je bila ispraćena i medijski, i domaći i strani, sa naslovima da Tadić nikada neće priznati nezavisnost ili Tadić u poseti Kosovu i Metohiji (Repić & Šćekić, 2008; BBC Serbian, 2008; CCTV, 2008; The New York times, 2008; B92, 2008).

Sa druge strane Vućićev govor održan je 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici. Taj period obiluju takođe krize na Kosovu i Metohiji, od ubistva Olivera Ivanovića (Ilić, 2018), preko hapšenja Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, od strane ROSU jedinica (Ekspres.net, 2018)  i pred sam dolazak predsednika tenzije povodom najave konačnog razrešenja pitanja Kosova i Metohije i najava i upad Albanaca (KFOR) i američkih snaga na sever Kosova i Metohije (RTV, 2018; RTS, 2018).

Dakle nekoliko dana od incidenta sa KFOR-om i američkim snagama predsednik Srbije Vučić je otišao u posetu narodu Kosova i Metohije i održao govor u Kosovskoj Mitrovici. Glavne razlike između Vučićevog i Tadićevog govora su pre svega u dužini (Vučićev je trajao oko 42 minuta, a Tadićev svega pet), sa druge strane način na koji su komunicirali sa građanima (Tadić je neformalno bio među narodom kao „običan čovek“, a Vučić je na bini kao „autoritet“ držao govor). Takođe Vučićev govor, za razliku od Tadićevog obiluje znatno većim stepenom metafora i stil govora je više „nakićeniji“ istorijskim momentima i stradanjima, npr. Upoređivao je i vezivao dobre istorijske trenutke sa svojom vladavinom uz primere hrabrosti Nemanjića i da će on čuvati na taj način Kosovo, dok Tadićev nema takve momente. Na kraju Vučićev govor ima izražen momenat retoričke figure „ili“[3], gde pominje ratove tokom devesetih godina, bombardovanje i samoproglašenje nezavisnosti i vezuje ih za vlasti pre njegovog dolaska.  Poruka ukazuje i na to da je on nije doveo nikakve ratove ili proglašenja, već da se on trudi da očuva teritoriju. Takođe postoji i negativan vid retoričke figure „i“[4] gde Vučić pominje Albance i podseća na bombardovanje i loša dela koja su načinili Srbima u prošlosti i pravi simplifikaciju slike sveta na „hrabri“ Srbi i „bezobrazni“ Albanci. I na kraju je došao sa podacima koliko su do sada ulagali u Kosovo i Metohiju i sa daljim planovima ulaganja (RTS-Zvaničan sajt, 2018) čime dokazuje narodu svoje obećanje i ulaganje, te sebe uzdiže kao lidera i čuvara teritorije.

Obaveštenje: u slučaju da videozapis nije prikazan na stranici, kliknite na link koji vodi ka izvoru.

Sličnosti u njihovim govorima i momenat gde narativ nije promenjen je to što su obojica hvalili Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji i predstavljali ih hrabrima i kao neko ko je očuvao identitet i kulturu Srbije na Kosovu i Metohiji. Pored toga obojica su se postavili izuzetno očinski i izneli kako će se boriti do poslednjeg trenutka za narod na Kosovu i Metohiji. „Hvala što čuvate srpsko postojanje na Kosovu i Metohiji“, „Uvek sam uz vas“ su rečenice koje i Tadić i Vučić pominju. Vučić je uz ponavljanja o hrabrosti i nemogućnosti priznanja, ponavljao veoma često i istinu i realnost (RTS-Zvaničan sajt, 2018) i time ukazuje da građani treba da mu veruju kao vođi. Vučićev govor je znatno duži i mnogo više „očinski“ i zaštitnički nastrojen. Sve vreme u toku govora pored toga što je, kao i Tadić, koristio orjentaciono-situacioni momenat i personalizaciju politike, on je vodio računa o dramatičnosti govora i isticanju sebe u znatno većoj meri kao spasioca i vođu, nego što je to učinio Tadić svojim govorom. Iz toga uviđamo da je Vučić mnogo više liderski nastrojen od Tadića, ali suštinski poruke vođa da će oni rešiti sve probleme i braniti građane od neprijatelja (u ovom slučaju Albanaca), a da za uzvrat dobiju poverenje od njih, nije se promenio. Kao i Tadićev, Vučićev govor i poseta je u izuzetnoj meri bio propraćen medijski.

Zaključak

Uviđamo da se vođe ponašaju očinski prema građanima i da svojim narativom podržavaju podanički tip političke kulture. Narativ od Tadića do Vučića nije se promenio. I dalje postoje momenti ličnog odlaska vođa na teren i smirivanja naroda, slanje poruke da će država i vođa sve probleme rešiti, a da za uzvrat dobiju podršku i poslušnost. Njihov narativ je usmeren ka tome da su oni zaista izbavili iz krize građane i da ne treba da brinu o svojoj budućnosti, jer je ona u rukama vođa. Sigurnost, stabilnost, mir su glavne odlike njihovih poruka. Ovako nešto je sasvim očekivano s obzirom da je pre samo 22 godine bilo bombardovanje i da građani traže mir i ne žele dodatne ratove.

Pored toga prenošenje stereotipa da je demokratija nemoguća i da je potrebna „čvrsta ruka“ se oslikava i na mlađe naraštaje, što dovodi u pitanje budućnost demokratije u Srbiji i promene od podaničkog tipa ka participativnom tipu političke kulture. Na žalost paternalizam vlasti, čvrsta ruka i vođa su termini sa kojima ćemo se verovatno još dugo suočavati i put ka demokratiji i participaciji građana će biti izuzetno dug. Sve dok se očekuje pomoć od države i postoji apstinencija i ušuškani glasači, ovi termini dominiraće našim područjem, a uz to krize će rađati nove vođe i veoma teško će doći do promena i odgovornog društva.


[1] Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova

[2]Lociranje pojedinca u svet pojava i događaja, formiranje interpretativnog okvira da pojedinac razume datu situaciiju i shvati svoju povezanost sa njom, razvijanje komunikološke interakcije i socijalizacije pojedinca u okvire grupe (Slavujević, 2009, 73)

[3]Koristi se sa namerom da se subjekt za čiji se račun vodi kampanja odsečno distancira od ličnosti i događaja koji izazivaju negativna osećanja ili da se oponent konfrontira sa ličnostima ili događajima koji imaju pozitivna osećanja pa se ona preokreću u korist osobe koja govori (Slavujević, 2009, 109)

[4]“Diskreditovanje političkih konkurenata njihovim dovođenjem u vezu sa nepopularnim, omraženim ličnostima i institucijama koja izazivaju negativna osećanja“ (Slavujević, 2009, 109)


Literatura i preporuke:

Almond, G. &Verba, S. (2000). Civilnakultura. Zagreb: Političkakultura, nakladno-istraživačkizavod

Atlagić, S. (2018). Političkaslikasvetanaizbornomplakatu u Srbiji od 1990. do 2017. godine. CM Komunikacijaimediji13(43), 29-48

B92. (2008). Tadić: Srbija se Kosovanećeodreći, dostupnohttps://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=01&dd=31&nav_category=418&nav_id=282920&version=amppristupljeno  28. 01. 2022.

BBC Serbian. (2008). Od ponoćiizbornatišina u Srbiji, dostupno  https://www.bbc.com/serbian/news/2008/01/080130_srbtvduelpristupljeno  28. 01. 2022.

CCTV. (2008) Serbian President visits Kosovo, dostupnohttp://www.cctv.com/english/20080201/100925.shtmlpristupljeno  28. 01. 2022.

Čupić, Č. (2009). Političkakulturaimediji. Godišnjak FPN, 3, 339-351

Ekspres.net. (2018). Ovo je trenutakkada je uhapšen Marko Đurić, dostupnohttps://www.ekspres.net/politika/video-ovo-je-trenutak-kad-je-uhapsen-marko-duricpristupljeno  28. 01. 2022.

Ilić, D. (2018). Teror. Peščanik, dostupnohttps://pescanik.net/teror/pristupljeno  28. 01. 2022.

Janjić, S. &Janjić, I. (2020). Mladi u medijskomogledalu 2020. Beograd: Krovnaorganizacijamladih, dostupnonahttps://koms.rs/wp-content/uploads/2021/03/Mladi-u-medijskom-ogledalu-2020-FINAL.pdf (pristupljeno, 21. 1. 2022.)

Kecmanović, N. (2011). Elementivladavine. Beograd: Čigojaštampa

Lalić, D. (2012). Izbornakampanja-trivijalizacijapolitikeiravnodušnostbirača. Političkeanalize, 3 (11), 3-9

Le Bon, G. (2018). Psihologijagomile. Beograd: Algoritam

Mondo portal. (2010). Boris Tadić o Kosovu , dostupnonahttps://www.youtube.com/watch?v=zSBrNljrPNUpristupljeno 24. 01. 2022.

Nova S. (2021). Vučić: “NemapriznanjaKosovaitačka” , dostupnonahttps://www.youtube.com/watch?v=UmQyYem81qspristupljeno 24. 01. 2022.

PredsednikBorisTadić. (2008). PredsednikTadić u posetiKosovuiMetohiji dostupnonahttps://www.youtube.com/watch?v=LSPgM-AIaWMhttps://www.youtube.com/watch?v=53zGgkwe6Nkhttps://www.youtube.com/watch?v=72eDIJ5mPLcpristupljeno  28. 01. 2022.

Repić, A. &Šćekić, J. (2008) Tadić: Nikadanećuprihvatitinezavisnost. Radio Slobodna Evropa, dostupnohttps://www.slobodnaevropa.org/a/872847.htmlpristupljeno  28. 01. 2022.

Repić, A. (28. januar 2008a). Briselćeodložitislanjemisijena Kosovo? Radio Slobodna Evropa, dostupnonahttps://www.slobodnaevropa.org/a/872465.html pristupljeno 28. 01. 2022.

Repić, A. (29. januar 2008b). Tenzijemoguće, sukobi ne. Radio Slobodna Evropa, dostupnonahttps://www.slobodnaevropa.org/a/872594.html  pristupljeno 28. 01. 2022.

RTS – Zvaničnikanal. (2018). Govorpredsednika Aleksandra Vučiča u KosovskojMitrovici dostupnohttps://www.youtube.com/watch?v=FTbgdbMxFNgpristupljeno  28. 01. 2022.

RTS. (2018). AmeričkivojnicikontrolisaliprilazhidroelektraniGazivode, dostupnohttps://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3220293/americki-vojnici-na-prilazu-gazivodama.htmlpristupljeno  28. 01. 2022.

RTV. (2018).  Albanci se spremaju da sutra zauzmuGazivode?,dostupnohttps://www.rtv.rs/sr_lat/politika/albanci-se-spremaju-da-sutra-zauzmu-gazivode_939633.htmlpristupljeno  28. 01. 2022.

Slavujević, Z. (2009). Političkokomuniciranje, politička propaganda, politički marketing. Beograd: Grafocard

Spasojević, D. &Stojiljković, Z. (2020). Izmeđuuverenjaiinteresa. Beograd: Fabrikaknjiga, dostupnonahttps://drive.google.com/file/d/1Xq1_9r1ZJ2UMjqV4sSx1TxaDEK6WfLYl/view pristupljeno 24. 01. 2022.

Stojiljković, Z. (2016). Građaniilipodanicia:ogled o socijalnomkapitaluipolitičkojkulturigrađanaSrbije. Beograd: Zavod za udžbenike

Stojiljković, Z. (2017). Srbijatraživođu. Beograd: Vukotić media

The New York Times. (2008). Serbian leader, visiting Kosovo, pledges backing to Serbs in territory, dostupnohttps://www.nytimes.com/2008/01/31/world/europe/31iht-kosovo.4.9649339.htmlpristupljeno  28. 01. 2022.

Vujaklija, M. (2006) Leksikonstranihrečiiizraza. Beograd: Prosveta

Zakon o mladima, Sl. glasnik RS, br. 50/2011, dostupnonahttps://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mladima.htmlpristupljeno  29. 01. 2022.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

POSLEDNJI KOMENTARI

Vladimir Bolta on U prašini ove planete
Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?