NaslovnaNaukaDruštveneМакиндергартен лекција — Стратешка култура

Макиндергартен лекција — Стратешка култура

-

Хартланд плус становништво плус производња плус поморска сила : то је крај  ‘Колумбовог доба’.

Године 1904., британски географ, Халфорд Макиндер, прочитао је рад под називом “Географско средиште историје” у Краљевском географском друштву. Он је у новинама предочио хипотезу о утицају географске стварности на односе светских сила. Ово се понекад сматра  тренутком утемељења проучавања геополитике. Узевши у обзир читаву планету, говорио је о “средишту света ( tj Xартланд ” – великом копну Евроазије – и Острвима – великим острвима Америке и Аустралије и малим острвима Велике Британије и Јапан. (Узгред буди речено, чини се да није много марио  о Африци или Јужној Америци) . Током већег дела историје, Европа је била изолован и не баш тако битан додатак ове велике светске масе, подложне сталним нападима номада са Хартланда ( the Heartland) , а спољна острва нису имала никакву улогу у светским догађајима.

Све се то променило пре пет векова када је почело оно што је назвао “Колумбово доба”. То значи време када је Европа открила поморску моћ. То је острвима дало велику превласт над Хартландом. Међутим, он је 1905. г он је увидео да се ситуација мења са изградњом железница која би могла да повеже Хартланд. 1919. је створио  своју чувену “тријаду”:

Ко влада Источном Европом командује Хартландом

Ко влада Хартландом командује  Светским Острвом

Ко  влада Светским Острвом , командује светом

Његов страх тада је био Немачка+Источна Европа = доминација светом. Међутим, тријада није имала за циљ да важи за вјек вјековa – он се не би сложио тридесет година касније да је владавина СССР-а над источном Европом плус ‘светским острвом’ значила владавину над светом; Мекиндер је ускладио своју теорију реалности онако како их је видео. И, после Другог светског рата, веровао је да Острва (САД + УК+савезници) могу да контролишу тзв. Римланд и самим тим да закључају Хартланд (СССР). “Римланд” је касније био додатак његовој теорији из 1904г: то су биле територије које су биле подложне утицају поморске моћи; то су ивице Хартланда.

Његова теорија је час била и у милости и час у немилости  – јер су је преузели неки нацисти (Немачка мора да освоји Хартланд да би постигла светску доминацију) геополитика је изашла на зао глас на неко време. Неки мисле да је то уџбенички пример – Вашингтон мора да одржи поморско преимућство; Блиски исток је кључна област сукоба јер Хартланд тамо може да располути Римланд; Русија жуди за топловодном луком и тако даље. Ово је претеривање: Мекиндер је веровао да је расветлио важан покретачки фактор у односима  светских сила – који није тамо  неки детерминистички закон већ важан принцип.

И тако је и урадио. Ми то данас узимамо  здраво за готово, познато као и сви ми са светским мапама и светским глобусима, али откриће Океана је био изузетно важан догађај у односима светских сила. Под “океаном” не мислим на тривијално запажање да се, на крају, сва земља завршава на ивици воде, већ на схватање да је водена површина  сва повезана. Ево једне занимљиве пројекције светске мапе посматрану из рибље перспективе – Спилхаус пројекција The Spilhaus Projection-A World Map according to Fish — Southern Woodenboat Sailing. Све је плаво осим парчади око ивица а плаветнило се наставља, и све тако у круг, кроз Берингов мореуз. Та повезаност није била очигледна све до пре око петсто година када су је шпански и португалски морепловци таквом учинили. Добра илустрација повезаности океана је каријера британског адмирала Нелсона: његова каријера у Краљевској морнарици одвела га је на Карибе, Арктик, Индију, Северноамеричку станицу, Балтичко и Средоземно море и Атлантски океан. Сви они су подједнако достижни из главне базе у Портсмуту. Ово је било велико светско откриће које је Европу учинило владаром света – једном када изађете на море, можете да идете било где. Или бар било где у Римланду где већина људи живи. Са тим открићем – и пратећом технологијом – Европа је престала да буде мања изолована приколица на ивици света; била је у могућности да опколи  Хартланд. И тако смо имали огромну доминацију Европе над светом последњих пет векова. (Не односи се то  само на овладавање океаном наравно: већа европска вештина убијања и њене увек пратеће болести  били су ту и моћни савезници које  треба такође  освојити)

Моћ  Хартланда има велику слабост у својој моћи. Мекиндер је започео своје писаније из 1904.г направивши списак потешкоћа по Хартланд. Њене реке теку погрешним путем – било у неприступачни Арктик или у унутрашња језера попут Каспијског или Аралских мора.  Има превише пустиња и превише планина. Нема довољно падавина. Већи део његове територије је сувише хладан, предалеко на северу и превише пошумљен. Удаљености –гледано из угла транспорта који се покреће на мишићни погон – су огромне. Хартланд једноставно није гостољубив и зато никада неће имати велику популацију. Римланд је, с друге стране, много насељенији и увек ће бити. Укратко, Хартланд никада не може имати становништво да доминира Римландом и, без поморске силе, не може да дође до Острва. Можда је најближе што су народи Хартланда успели на путу да освоје свет било када је Темујин ујединио Монголе. Али тамо, како  је историја много пута показала, када  коњаници стигну у градове, градови побеђују на крају; Само су се у руским земљама канати  задржали много дуже од три генерације. Стога – а чини се да је Мекиндер то схватио – Хартланд је само донекле  фактор у геополитици већ је само предмет: драгоцен је ако је запоседнут, рецимо, од стране Немачке, или ако њена контролна моћ може да се пробије и прикупи  себи нешто од Римланда.

Сматра се да су Мекиндерове теорије утицале на Збигњева Брзежинског који је сматрао да је веома важно за Вашингтон да контролише “континенталне одбрамбене  тачке” Remote Post – America’s wars and military policy since 2001: Geopolitics and US Middle Eastern Policy: Mackinder and Brzezinski (rempost.blogspot.com) у Римланду. На пример Авганистан и Блиски исток. (Мекиндер је Истхмус  сматрао за кључну позицију – “најслабију тачку у појасу раних цивилизација”). Из перспективе 2021. године, довољно је рећи – САД уопште нису добиле никакво преимућство од тога што су чачкали мечку у овим областима. Уистину, када буде написана историја краја Imperium Americanum, на ове две области ће отићи многе странице текста: потпуни фијаско. На папиру Авганистан можда изгледа као “премошћавање”, али је, у ствари, непробојан за аутсајдере. А на Блиском истоку има превише људи који су, како је рекао Путин: “лукавији, паметнији и снажнији од вас, а ако играте овакве игре са њима, увек ћете изгубити” Meeting of the Valdai International Discussion Club • President of Russia (kremlin.ru). Неке одбрамбене пунктове је најбоље препустити теорији.

Али време граби даље крупним корацима. Мекиндер је 1904.г био веома импресиониран завршетком Транссибирске железнице History of Trans-Siberian Railway | Rusmania (него да на коњу мора да јаше кроз Манџурију; сверуска рута је завршена тек 1916. године) и предвидео је да :

<<неће много воде протећи пре него што сва Азија буде прекривена железницом… неизбежно је да ће се огроман економски свет, мање-више раздвојен, тамо развити а да је неприступачан за океанску трговину.>>

Зли усуд  Хартланда је одувек био огромна потешкоћа и спорост кретања – кретање морем је увек било брже и лакше – али железница је све то могла да промени и он је ову прву транс-Хартланд железницу сматрао за догађај који мења свет. Данас линија има две шине и има електрификацију а њени капацитети се стално повећавају Freight traffic doubled on the BAM and Trans-Siberian lines (railwaypro.com).  У ствари, данас је теоретски могуће путничким возовима из Јакутска Passenger trains start to serve Yakutsk | News | Railway Gazette International – отприлике онолико дубоко у  Хартланду колико се да замислити – до Лондона, а затим таксијем до Краљевског географског друштва и контемплирати о примерку  Мекиндеровог изворног рада.

Како то обично бива, његово предвиђање се остварило, мада не оног трена када  је он то очекивао. Али није Русија та која данас гради возове кроз Хартланд: овај снимак High-Speed Railway (HSR) Construction by Country (1965-2019) – YouTube брзе изградње железнице према државама кроз време све говори. Кина се први пут појављује у марту 2003; има највише шина у марту 2009. и, када се видео заврши у децембру 2019 , има више од половине светског укупног броја. И она не показује знаке заустављања – брзе пруге су витална компонента њене иницијативе Појас и пут.  

А Кина је управо произвела прототип маглев воза Maglev train: China debuts prototype that can hit speeds of 620 kilometers per hour | CNN Travel  од 600 км/х Shanghai MAGLEV TRAIN REVIEW – The FASTEST Train in the WORLD at 431km/h (268mph) | Shanghai, China – YouTube, који већ има 400 км/х у функцији.

А сада, век и четврт касније, долазимо до нечега што сигуран сам да Мекиндер никада није предвидео, а то је Хартланд плус популација. Русија плус Кина: милиони добро образованих, добростојећих људи, прегршт науке и технологије, огроман проценат светских производних капацитета заједно са свим природним ресурсима које би неко могао пожелети. Хартланд плус популација плус производња плус ресурси. Има још тога: Острва су се вековима ослањала на своју поморску силу али Русија има велику и способну морнарицу и Кина сада има више бродова од америчке морнарице (а вероватно и више од целог НАТО-а).

Каква штета што Збигњев Брзезински није жив да ужива у плодовима свог труда! У Великој шаховској табли The Grand Chessboard: American Primacy And Its Geostrategic Imperatives: Brzezinski, Zbigniew: 9780465027262: Amazon.com: Books упозорио је да ће највећа опасност за наставак преимућства Америке бити савез Русије и Кине. Био је (идиотски?) уверен да америчка дипломатија може да спречи да се то деси. Управо супротно томе – ароганција његових следбеника из “Новог америчког века” је окренула Москву и Пекинг једне према другима.

Хартланд плус популација плус производња плус поморска моћ: то је крај “Колумбовог доба”.


Превод и адаптација:

Аngloworld translations

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Srpska omladina – izgnanik iz medijskog mejnstrima – I deo

0
Pred čitaocima našeg portala nalazi se naučni članak dr Stevana Gajića koji je prvobitno objavljen u naučnom zborniku „Medijska politika i evrointegracije“, 2020 godine....

KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?