Situacija sa desnim partijama u Republici Srbiji
Uspon desničarskog pokreta u Republici Srbiji pokrenut je početkom devedesetih godina XX veka. U periodu ratnih dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji partije desnice delovale su u vidu paravojnih formacija. Posle tih godina osnove ideja i stavova desničarskih partija činili su, između ostalog, nacionalno, rasno i versko pitanje (Stakić, 2013, str. 1).
Glavna podela političkih partija desnice je u tri grupe – prvu, koju čine klasični i moderni konzervativci, zatim drugu, koju čine neoliberali i liberali, i na kraju treću, koju čine desni ekstremisti (Bakić, 2005, str. 105).
Konzervativci su okupljeni oko ideje poštovanja tradicionalnih vrednosti i bitnoj ulozi Srpske pravoslavne crkve u društvu, uz zastupanje antikomunističkih i antijugoslovenskih stavova. Neoliberali i liberali se zalažu za veći značaj tehnokrata u politici. Dok su prve dve grupe desničarskih pokreta i partija proevropski orijentisane, srpski krajnji desničari su usmereni antievropski (Bakić, 2005, str. 105).
Veliki problem na koji se nailazi u trenucima uspona desnih partija u zemlji je opasnost od pojave ekstremno desničarskih organizacija jer se njihova aktivnost često povezuje sa pojavom nasilja i incidenata, delovanja po nedemokratskim principima, kao i „fašizacijom društva“ (Stakić, 2013, str. 1). To su glavni razlozi zbog kojih bi državna politika trebalo da sprovodi preventivne mere kako ekstremna desnica ne bi imala mogućnost sticanja velike popularnosti i podrške naroda (Stakić, 2013, str. 1).
Pitanje političkih partija desnice u Srbiji je od velikog značaja, pre svega zbog stalnog problema nacionalizma u Srbiji, koji je decenijama i vekovima bio veoma bitan, a čini se da njegova važnost neće biti ni ništa manja u godinama koje slede (Stakić, 2013, str. 2).
Republika Srbija je država „post-tranzicionog kapitalizma“ u kojoj, uprkos godinama koje su prošle, nije došlo do stabilizacije strukturalno-ekonomskih odnosa. Tome su doprineli spoljnji uticaji u vidu ekonomske krize, socijalne problematike, nedemokratskih trendova u evropskoj politici, ali i goruća unutrašnja, tj. nacionalna pitanja. U tom procesu tranzicije sve veći primat uzimale su političke partije desnice. Jedan od najvažnijih stubova njihovog napretka predstavljen je kroz pitanje nacionalizma (Bešić, 2021).
Razvoj i uspon desničarskih partija u Republici Srbiji kao temelj imaju nasleđena problematična pitanja koja se tiču raspada SFRJ, krvavih etničkih sukoba, pravne uređenosti države, ali i neke zajedničke probleme sa kojima se susreću i druge države, a tiču se ekonomske i identitetske krize (Stakić, 2013, str. 3).
Desničarske partije u Srbiji stava su da je potrebno izgraditi uniformnu nacionalnu državu i društvo, njihovo delovanje usmereno na sadašnjost u velikoj meri je povezano sa prošlim vremenima i nastavljanjem prošlih tradicija, a jedna od najbitnijih stvari za koju se zalažu je pravilna hijerarhija u društvu (Bakić, 2014, str. 46).
Značajno je i da su desničarske partije „plodno tlo za putinizam“ smatra Martin Šulc (Martin Schulz) koji je bio predsednik Evropskog parlamenta u periodu od 2012 – 2017. godine. To je jako bitno za politička dešavanja u Srbiji uzimajući u obzir vođenje politike koja je jednim delom usmerena upravo na Rusiju (RTS, 2014).
Političke partije desnice još uvek nisu u potpunosti stvorile jasan identitet kojim nastupaju na političkoj sceni u Republici Srbiji. Za to će svakako biti potrebno još neko vreme kako bi se njihove ideje i stavovi koje zastupaju precizno organizovali (Đurković, 2005, str. 27). Ipak, nesumnjivo je da njihova popularnost među narodom raste (Bešić, 2021).
Zaključna razmatranja
Uspon desnih partija širom Evrope je evidentan i neosporan. O budućem potencijalu njihovog razvoja tek će se razgovarati.
Ekonomska kriza od 2008. godine, migrantska kriza od 2015. godine, islamski terorizam, socijalna pitanja, nacionalni stavovi, i dr. samo su neki od problema koji su upravo razlog ovakvog jačanja desnice u poslednje dve decenije, ali i osnov koji može da bude iskorišćen za prevlast na političkoj sceni u budućnosti. I ako partije centra i levice smatraju da desnica neće u tome uspeti, kao i da u slučaju da se to ipak desi, evropske zemlje čekaju teške posledice, istraživanja pokazuju veliku podršku partijama desnice koju daju narodi zemalja EU.
Pored gore navedenih razloga koji su doprineli usponu desničarskih političkih partija, u Republici Srbiji su za taj uspon delom zaslužni i društveno-politička i ratna dešavanja poslednjih decenija. I ako to još uvek nije slučaj, vremenom će partije desnice jasnije definisati svoje ideje i stavove koje zastupaju. Nesporno je, doduše reći da će svi ovi elementi i usponom nove desnice, doći do potpunog preokreta na političkoj sceni i u političkim dešavanjima kako u Republici Srbiji tako i na međunarodnoj sceni.
Bakić, J. (2005). Političke stranke umerene i krajnje desnice u Srbiji. Nova Srpska politička misao, 1, 105-123.
Bakić, J. (2014). Levica i desnica: pokušaj teorijskog određenja i iskustvene primene na slučaju Srbije (1990–2014). Sociologija, 1, 46-71.
Bešić, M. (2021). Vrednosne orijentacije i partijske preferencije u Srbiji. Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.
Đurković, M. (2005). Traganje, paradoksi, mogućnosti: Desnica u Srbiji 1990-2003. Istorija 20. veka, 2, 9-31.
Stakić, I. (2013). Odnos Srbije prema ekstremno desničarskim organizacijama. Predlog praktične politike – Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 1-12.
RTS (2014). Šulc: Desničarske partije plodno tlo za „putinizam“. Dostupno na: RTS :: Šulc: Desničarske partije plodno tlo za “putinizam” [Pristupljeno 30. maja 2022.]
