Овај текст је наставак мог претходног текста – ,,Одлазак Бориса Џонсона” (Обавезно прочитати!)
Дана 5.септембра ове године сазнали смо оно што су кладионице и предвиђале – Лиз Трас је нова лидерка Конзервативне партије (уједно и нова председница Владе Велике Британије). Њен главни противник био је Риши Сунак, бивши министар финансија у Влади Бориса Џонсона, умеренија струја у Конзервативној партији (у поређењу са Лиз Трас). Трас је освојила преко 80.000 гласова, док је њен противкандидат Сунак добио преко 60.000 гласова делегата Конзервативне партије.
Лиз Трас на функцију премијерке долази у веома турбулентном времену – времену кризе изазване ратом у Украјини. Нова премијерка има један врло озбиљан проблем – нагло растуће цене рачуна за потрошњу електричне енергије. Поједини аналитичари наводе могућност да Трас донесе одлуку о замрзавању рачуна за енергију ове зиме по цени која би могла бити чак 100 милијарди фунти. Такође, пред Лиз Трас је тежак задатак да поврати поверење бирача у Конзервативну партију. Да су данас избори у Великој Британији, сигурно би доживели дебакл према истраживањима јавног мњења.
Што се тиче спољне политике, можемо очекивати наставак политике непријатељства према Руској Федерацији. Трас се није либила да искаже своје ставове о Русији. Била је гора од свог претходника Џонсона по том питању. Заузела је чврст став да се снаге Русије морају истиснути из Украјине. Наишла је и на оштре критике када је подржала Британце који су спремни да се боре на страни Украјине. Неколико пута је изјавила да жели да смањи руски ,,малигни “ утицај на Балкану (последњи пут приликом посете Босни и Херцеговини маја ове године). Подржавала је и санкције САД уведене Милораду Додику, српском члану Председништва БиХ .
Интересантан је политички пут Мери Елизабет Трас. Као девојчицу, мајка ју је водила на протестне шетње Кампање за нуклеарно разоружање, организације која се оштро противила одлуци Владе Маргарет Тачер да дозволи да се америчке нуклеарне главе поставе у кампу RAF Гренем Коном, западно од Лондона. Била је и чланица Либералних демократа. На њиховој конвенцији 1994. отворено је позивала на укидање британске монархије, поручивши делегатима у Брајтону: ,,Ми либералне демократе верујемо у једнаке могућности за све. Не верујемо да су људи рођени да владају.”
За време студирања на Оксфорду прелази у табор Конзервативаца. Неколико пута је била кандидат Конзервативаца на општим изборима, поједине кампање као оне 2001. и 2005. су завршене неуспешно. Године 2012. улази у Владу Дејвида Камерона као министарка образовања, док 2014. прелази на функцију министарке за заштиту животне средине.
Веома битан догађај у политичкој каријери Лиз Трас представља Брегзит. Била је активни поборник останка Велике Британије у ЕУ. Међутим, пошто је њена страна изгубила, она се предомислила, а затим изјавила да Брегзит пружа прилику да се ,,уздрма начин на који ствари тренутно функционишу”. У Влади Терезе Меј била је министарка правде, а затим прешла не место главне секретарке министарства финансија. Када је Борис Џонсон преузео премијерско место, Трас је дошла на положај министарке за међународну трговину – што је био посао који је подразумевао сусрете са глобалним политичким и пословним лидерима ради промовисања трговинских интереса Уједињеног Краљевства.
Године 2021. наслеђује Доминика Раба и добија један од највиших положаја у Влади – место министарке спољних послова. Као што сам већ поменуо, са те позиције је активно ширила антируску хистерију. Многи страхују да ће као премијерка бити још гора по том питању.
Чим су почели да се појављују медијски наводи о томе да ће Трас бити премијерка, почела су и медијска поређења ње и Маргарет Тачер. Важна сличност коју сам приметио је то да Трас копира стил облачења ,,Челичне Лејди”. Према изјавама које даје, можемо закључити да ће спроводити сличну економску политику као и Маргарет Тачер. Међутим, то није довољно да би вас поредили са једном значајном историјском личношћу, што Маргарет Тачер јесте. Маргарет Тачер је имала јасну визију, знала је како да спроведе своју политику, колико год то некада било сурово. Урадила је значајне ствари попут успешне борбе против насиља на фудбалским стадионима. Успела је да подигне британску економију после бурних седамдесетих и Нафтне кризе. Трас тек треба да спаси британску економију – није довољно да се само обуче као Маргарет Тачер. Једна ствар коју бих издвојио је то да Тачер није мењала своју странку, увек је била члан Конзервативне партије (Лиз Трас није). Такође, Маргарет Тачер није правила радикалан заокрет у својим ставовима за разлику од Лиз Трас.
Тешка и бурна времена нам предстоје. Надајмо се да ће новоизабрана премијерка једне од најмоћнијих држава света допринети да их што лакше пребродимо.
