NaslovnaPolitikaSvetAnnus horribilis 2.0 – година као ниједна друга

Annus horribilis 2.0 – година као ниједна друга

-

У многим својим епским дјелима, Шекспир – највећи британски трагичар, разматрао је идеје о љубави, моћи и смрти. Човјек који је живио у времену стварања тјудоријанских палата (попут оне у којој је проглашен нови монарх протекле седмице, палате Светог Џејмса, посљедње коначиште пред убиство краљевог имењака, Чарлса I), једном приликом је рекао, „не можемо сви бити господари, нити се све господаре може истински слиједити“. Заборављена реченица из времена првог елизабетанског доба данас опет добија на значају.

Да ли Британци у септембру плачу из истог разлога као и Југословени у мају?

У четвртак 8. септембра је умро монарх који је обликовао модерну Велику Британију, провео је кроз период империјалне стагнације и уздизања у државу која влада меком моћи своје традиције и културе, али и његовог личног угледа. Краљица Елизабета II је од краја Другог свјетског рата, па све до данас, како је више пута премијерка Лиз Трас споменула „била камен на коме је модерна Британија изграђена“. Она је народу који је навикао на владање свјетским морима, посједовање снаге „Blue water navy“ којом пријети и којом покорава друге народе и цијеле континенте, представљала отјеотворење моћи коју је некада имала, а сада нема. Елизабета II представљала је један империјализам у заласку, а уједно и сву мудрост народа који је покорио свијет. Ако не можете владати тврдом, покушајте меком моћи. То је она учинила. За меку моћ вам не треба директна политичка снага коју су имали владари у осамнаестом или деветнаестом вијеку, нити мјесто у Парламенту. Довољна је надмоћ у својој породици и углед у свијету. Британци широм државе имају право да тугују и да буду забринути. Туга је одласком симбола британске снаге и надмоћи, оног вирулентног супрематизма којег Британци истински гаје у себи, постала велика. Забринутост буди непредвидиви војвода од Велса иза којег стоји растурен брак, покојна сурпуга која је и данас популарнија од њега, испразни климатски активизам и низ традиционалистичких архитектонских коректура.  Сада већ проглашени краљ Чарлс III влада са доста мање народа и нација у свијету него што му је мајка на дан крунисања, није цар, али може да буде. Буђење Уједињеног Краљевства, агресивна политика према Русији и ојачавање споне Вашингтон-Лондон, Чарлсу даје повод да у будућности буде цар (овлада пространством и другим народима са тенденцијом да се шири), али само ако све пође како он и његов премијер желе. Међутим, то се неће десити. Бар не у свијету којег живимо данас, када нам армагедон виси над главама, и када је човјек сам себи највећи непријатeљ.

Божићно обраћање краљице (1969).  Извор: Guardian

Фотографија когу гледате изнад, у првом реду представља благу даму која показује на Канаду, велику државу на сјеверу Америке, а чим загребемо површину, запрепаштено видимо сав злочин режима којег дама са слике представља. Стотине народа широм свијета, у царству над којем сунце није залазило, са милионима мртвих, били су, а неки и остали, жртве британског империјализма, злочина који није дочекао правду, нити био упитан прије педесет година.

Смрт монарха након седамдесет година пробудио је успомену страдања свих народа које је све ове године Британија експлоатисала, искориштавала њихово најбоље, а неке и  сврставала у ред описмењених, бар привидно респектабилних народа. Потпис једне особе стајао ја на законима који су из коријена мијењали Уједињено Краљевство, свједочили рушењу једног империјализма, и буђењу новог, Хладном рату који је Енглеску сврстао у државе другог реда, стварању Комонвелта, уласку у Европску заједницу и изласку из Европске уније, неолибералним шоковима, терором над синдикатима, радницима, и на крају људима у цјелини. Иза свега тога је, ма колико политички пасивна и у складу са Уставом, Елизабета II гордо стајала. Све промјене које су доживљавали грађани, а које су биле само све горе и горе по њихов живот, и живот толико потенцираног култа породице, она је пратила са банкета и пикника, из чврсто утврђених средњовијековних двораца и милијардама вриједних посједа. Туговала је, можда, само онда када се каткад обратила нацији, за Божић, смрт принцезе Дајане и током пандемије коронавируса.

Блага и умиљата бакица је током своје седам деценија дуге владавине крчила пред собом све  оне који су стајали на путу њене популарности – од рођене сестре Маргарете, до снахе Дајане. Њен однос са премијерима је био пак веома специфичан. Традиционално сваког уторка, први лорд трезора долазио је на разговор са краљицом који је остајао високо приватан, па са разлогом треба узимати са резервом сцене из популарне Нетфликсове серије „The crown“. Спекулише се да је монарх са апсолутистичком меком моћи највише сукоба имао са „Маргарет Тачер на тенку“, премијером који се представљао као једини бранилац нације. Но ипак, како ју је прва министарка Шкотске Никола Стрџон назвала, „посљедња Шкотска краљица“ је била у залеђу Парламента, без политичких иступања и јавног активизма. Њена „marshmallow diplomacy“ политика је била већа од ње, претенциозна и флуидна. Лордови и чланови Парламента се управо сада питају, хоће ли Чарлс III моћи слиједити политику покојне краљице и раскинути са оним што не воле ни Британија ни Америка.

Краљица у Броју 10 на 250. годишњици успостављања те адресе као сједишта Првог лорда трезора – премијера УК. Елизабета II са премијерима: Џејмс Калаган, Алек Даглас-Хом, Маргарет Тачер, Харолд Мекмилан, Харолд Вилсон и Тед Хит. Извор: Guardian

„The queen is dead, long live Liz“

Прва седмица септембра није била ни налик на било коју другу за премијере у великом дијелу XX и XXI вијека. У понедјељак у 14.30 смо сазнали да је нови лидер Конзервативаца и униониста, бивша министарка спољних послова, Оксфордски дипломац и некадашњи Либерални демократа, Мери Елизабет Трас. „Rule Britannia премијерка“ је побиједила не зато што је Конзервативци воле или мисле да ће бити добар лидер, него зато што је радикални русофоб и недовољно велики политичар и сениор који може бити жртвован у случају неког непромишљеног потеза. Међутим, када говоримо о политичарима у Уједињеном Краљевству, говоримо о појединцима у које грађани не вјерују. Према посљедњим истраживањима „YouGov“-а, подршка премијерки Лиз Трас, нешто је порасла након смрти краљице, али је идаље минорна и износи 21 посто. Случај са лидером опозиције, лабуристом Киром Стармером, је нешто бољи, подршка њему је 22 процента. Гордон Браун, Тони Блер и Џон Мејџор су сада популарнији од свих оних који су првом реду пјевали нову химну, и уз Трас, присуствовали проглашењу Чарлса, Чарлсем III, у дворцу Светог Џејмса.

Сви живи бивши премијери: Тони Блер, Гордон Браун, Борис Џонсон, Дејвид Камерон, Тереза Меј и Џон Мејџор. Извор: Politico

По прелетањима из табора у табор у Србији је позната Маја Гојковић, а у Великој Британији Лиз Трас, шаљиво названа „камелеон“. Њени ставови су крајности, а крајност је и њихова брза и фундаментална промјена. Као некада студенткиња „црвеног универзитета“, залагала се за легализацију канабиса, данас се истом противи; као Либерални демократа залагала се за укидање монархије, данас присуствује никад више процедурама које су монархистичке и прихвата статус кво; била је тврдокорни заговарач останка у ЕУ, данас је пробрегзит. Међутим, оно што се истиче као „најболнија“ трансформација јесте пут од тинејџерке која протестује против Тачерове, до жене која је до те мјере опонаша да настоји да се облачи и изгледа слично њој.

Конференција за новинаре са Сергејом Лавровом у Москви, 10. фебруар 2022. Извор: Guardian

Први дан премијерке био је означен као дјелимично успјешан у Дому комуна. Одговарајући на питања посланика, више пута је спомињала исто оно што је споменула и у првом обраћању народу, „Deliver, Deliver, Deliver“. Оно што је јасно јесте да нико у то не вјерује. Британце не брине ни Украјина ни безбједност у Европи, брине их економија и здравствени систем. Препуштени сами себи готово три мјесеца, а сада и мјесец више, не успјевају да отплате све рачуне, нити да се достојно консолидују након Брегзита. За све економске промјене у капитализму, а поготово неолибералном какав живе грађани Албиона, потребан је шок. Можда је за промјену ова смрт краљице управо добродошла.

Прво обраћање Лиз Трас нацији након сусрета са краљицом и именовања за премијера, 6. септембар 2022. Извор: Sky News
Први „Prime minister Questions“ 7. септембар 2022. Извор: The Sun

Инфлација је постала двоцифрена, већа од 10 процената, грађани незадовољни са жељом да се реагује одмах. Да се данас одрже избори, према анализама Политика, Конзервативци би освојили 31%, а Лабуристи 42%. Веома брза и смјела акција која би помогла грађанима у рјешавању економских проблема, можда би само повећала повјерење грађана, али не би донијела побједу каква је запамћена под руководством Бориса Џонсона.

Други премијеркин дан почео је представљањем законских рјешења и приједлога Парламенту. Најавила је да ће влада ограничити рачуне за струју у домаћинствима на 2.500 фунти за наредне двије године. Такође ће се ограничити рачуни за енергију за предузећа, добротворне организације и јавне службе у наредних шест мјесеци. Више од 80% грађана подржава ову економску политику, односно 88% конзервативаца и 79% лабуриста. Но, проблем је што ова мјера може да ступи на снагу тек након сахране краљице и почетка рада Парламента, дакле не прије 1. октобра.

Истог дана, краљица Елизабета II је преминула, што је премијерка сазнала у 16.30. Нешто послије 19 часова сазнали смо и ми, а јавни емитер BBC вјероватно још у подне. За Британце је историја тада стала, престао је двадесети вијек, угасила се и посљедња свијећа која је горила у име империјализма, колонијализма и покоравања других народа. Нација је разједињена, економски ослабљена, а сада и тугом разорена.

Лиз Трас након смрти краљице, 8. септембар. Извор: Politico

Сада је вријеме да она, као највиши политичар у држави, почне да води државничку политику, и то превасходно због свих грађана, а не само странке. Ако успјешно преживи ову кризу коју већина Британаца доживљава по први пут, као и сам естаблишмент, исковаће се у лидерку којој се може вјеровати.

Када је погинула принцеза Дајана, Тони Блер је био свега пет мјесеци премијер. Након његовог комеморативног говора у којем ју је назвао „народном принцезом“ његова популарност је скочила до 93%. Овај тренутак је изврсна прилика да се премијерка покаже као неко чврст и спреман да води државу и у трагичним тренуцима као што је овај.

Аналитичари пак мисле да Трас неће искористити прилику и утопиће се, као и сви политичари, у позадину краљичине смрти. Неки јој чак и савјетују, јер ће бити висока цијена личног истицања.

Међутим, свака криза која има посљедице по емоције становништва, бива политички искоришћена, а резултат  какав год био, доноси коначну пресуду. Тако ће и овог пута бити.  Или ће премијерка постати државник, или ће потражити новог лидера на изборима.

Краљ и његов премијер, 9. септембар. Извор: Guardian

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Ustav i izborna kampanja u Republici Hrvatskoj

0
Posle leta na početku proleća došlo je do naglog zahlađenja, ali ta promena vremena za sada nije donela i promene na hrvatskoj političkoj sceni...

KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?