Сад кад су се најзад слегли утисци и када су емоције помало спласнуле, вријеме је да се каже која ријеч о онима који нам у посљедњих пар година доносе највише радости, а од прије три дана – и туге. Утакмица четвртфинала између Србије и Италије нажалост није се завршила у нашу корист, репрезентативци су се спуштених погледа вратили у Србију, а на све то – јавност о њима поново не прича најбоље. Али хајде да причу зачинимо још једном чињеницом, а то је да ни наша ,,браћа по вјери” која су такође важила за једне од фаворита за освајање првенства нису успјели да дођу до постоља. Грке је у сред Берлина декласирао домаћин уз очекивано одличну партију Шрудера, а браћа Антетокумбо упркос срчаној и емотивној изведби химне, нису успјели да зауставе противника.
Љубитељи спорта обасипају друштвене мреже свакаквим коментарима и наравно, опет је велики број њих дао себи право да коментарише како су то и Србија и Грчка могле да испадну. Како и зашто двије најјаче репрезентације нећемо гледати у финалу много је комплексно објаснити. Србија је заказала на тројкама и по многима je то главни разлог пораза. Тај преломни тренутак Поцекове тачке пуцања јесте имао битну улогу у свему томе, али се и даље питамо гдје је код нас био тај чувени српски инат и зашто се и ми нисмо у том тренутку пробудили као противник. Не можемо рећи да напада није било – јер јесте, али можемо да видимо да је одбрана опет заказала а и да је селектор доносио одлуке које нам у најбитнијим тренуцима нису ишле у прилог. Гудурић се свако мало враћао на терен очигледно уз наду селектора да ће се пробудити али то се није десило. Шут за три поена (0/4). Пратио га је и капитен Лучић са истим учинком али једним покушајем мање (0/3). Мицић је погодио свега једну тројку, али очигледно неупоредиву са чак 16 тројки Италијана којима су нам ставили тачку на ово првенство. Онај који се највише дао у свих шест утакмица и чији је учинак имао велику вриједност био је управо онај ког су највише оговарали и осуђивали што није играо у репрезентацији. Не морамо ни нагађати ко је то а нема потребе ни да објашњавамо зашто је са просјечних 21,6 поена по утакмици био главна карика ,,Орлова”. МВП је одиграо своју улогу како треба и напокон ућуткао све оне који су требали да ћуте.
Жалимо за неким репрезентативцима који можда неће више имати прилику да се покажу на неком јачем такмичењу, попут Јагодића – Куриџе, али ништа више није сигурно. Остаје нада да ће се квалификације за свјетско првенство одиграти у нашу корист, да ће се Богдан напокон опоравити кад буде најпотребније и да ће тандем Јокић – Мицић да се покаже за нијансу боље. Уз Калинићеве тројке, Јарамазову одбрану и Гудурићево буђење – могло би се од ових момака свашта очекивати.
Још једно изненађење овог првенства, које посљедњих дана пружа само убрзан срчани ритам и нервозу, јесу Грци. Хајде што је Србија успјела да шокира својим поразом, него што су и Грци поклеки пред онима који ни у сну нису били фаворити. Њемачка је са својих 17 тројки показала да је достојна полуфинала и већ у петак им на мегдан излазе Шпанци. Како је Јокић постигао 32 поена против Италије, тако је и Јанис поен мање против Њемачке, али испоставило се да труд ни бившег ни садашњег МВП-а није уродио плодом. Иако су Грци гледајући поене били бољи у другој и четвртој четвртини, трећа четвртина са чак 16 поена у корист Њемачке била је одлучујућа. Након меча и интервуја са новинарима Итудис је био видно изнервиран и рекао да није прогнозирао пролаз грчке и српске репрезентације што нам донекле говори да су селектори дошли спремни на изненађења и да је можда и Грцима и нама фалило само мало спортске среће.
Било како било, за нас је завјеса, што се тиче овог првенства, спуштена и вријеме је да се добро размисли шта ће даље бити са српском кошарком. Било би лијепо кадa би се момци пласирали на свјетско првенство међутим има ту још доста утакмица да се игра. Остаће жал за том европском титулом, али не треба имати негативан став јер је само питање времена када ће се Србија пробудити. Надамо се да ће то буђење бити ускоро јер би била штета да овакви таленти не бриљирају заједно и у српском дресу.