Трусно подручје Средње Азије после распада Руске империје и касније СССР-а поново је постало поприште сукоба и међуграничних трвења. Средња Азија је одувек била привлачна за разна царства и империје које су желеле да контролишу путеве који воде ка Кини, Русији, Авганистану али и подручје кроз које пролази Нови пут свиле.
Таџикистан и Киргистан (или Киргизија) везују многе историјске и политичке околности. Ове области су биле под контролом Руске империје и касније у саставу СССР-а, али и након распада Совјетског савеза, наставили су блиску сарадњу са Русијом. Чланице су ОДБК-а (Организација Уговора о колективној безбедности), ШОС-а (Шангајске организације за сарадњу) и ЕЕС (Евроазијског економског савеза) (Киргистан је пуноправна чланица а Таџикистан кандидат за чланство). Руске јединице су и даље стациониране у бази у Таџикистану да би пратили дешавања у Авганистану.
Сукоб Таџикистана и Киргистана
Данас (16. 09. 2022.) рано ујутро на читавој граници између две државе, граничне јединице су отвориле ватру. Обе стране оптужују другу да је започела сукоб. Све се ово дешава у току самита Шангајске организације за сарадњу у Самарканду где су се лидери ове две средњеазијске државе Садир Јапаров и Емомали Рахмон састали и на маргинама причали о решавању територијалног спора.
Граница између две држааве је преко 900 километара а демаркирана је само половина док је спорно скоро 70 подручја. Обе стране одбијају да постигну компромис а поред граничних и етничких проблема ту је и проблем око воде. У априлу прошле године, избио је озбиљан међудржавни инцидент када су се око извора воде Головнаја, киргистанке и таџикистанке снаге безбедности бориле и међусобно оптуживале за почетак сукоба и размену ватре. Тада је било 14 повређених са обе стране преноси РТС позивајући се на локалне медије.
Овај пут, у тренутку писања текста, само са киргистанске стране је било повређено преко 55 особа. Почела је евакуација пограничних села са обе стране границе а до сада је из Баткенске области евкуисано 136.000 људи саопштио је Црвени полумесец Киргистана и први заменик шефа региона Маруфхан Тулаев јавља Спутњик Киргизија. Примећени су вишецевни ракетни бачаци ,,Ураган”, тенкови Т-72 и борбена возила БМП-2 и специјалне снаге обе стране.
Министарство спољних послова Русије о сукобу између Киргистана и Таџикистана:
Позивамо стране да предузму хитне и свеобухватне мере за стабилан пренос ситуације у политички и дипломатски канал, да зауставе било какве покушаје ескалације, као и провокације трећих страна.
Узрок сукоба је непотпуно разграничење и демаркација низа делова границе, поново потврђујемо нашу спремност да пружимо било какву помоћ прихватљиву странама.
Поздрављамо посредничке напоре генералног секретара ОДКБ (организација укључује обе републике), који одржава блиске контакте са киргистанском и таџикистанском страном како би се што пре обновила стабилност.
Привремено примирје
Шефови Државног комитета за националну безбедност Киргистана и Таџикистана Камчибек Ташијев и Сајмумин Јатимов договорили су прекид ватре у 16 часова.
Ташијев и Јатимов наредили су свим формацијама граничних трупа и других структура да прекину ватру дуж целе граничне линије
Створене су комисије, које су из Киргистана укључивале шефа Баткенске области, заменика министра Министарства унутрашњих послова, руководство граничне службе Државног комитета за националну безбедност Киргистанске Републике, шефове Државни комитет за националну безбедност, Одељење унутрашњих послова региона
Чланови комисије страна на прелазу„Кизил-Бел“ настављају заједнички рад на организовању спровођења постигнутих споразума о потпуном прекиду ватре и даљој стабилизацији ситуације
Шефови Државног комитета за националну безбедност две земље настављају да раде на месту сукоба.
Већ око 15 часова по локалном времену, сукоб је настављен а председник Киргистана се вратио у земљу са Самита ШОС-а у Узбекистану.
Таџикистанска страна је прекршила постигнуте договоре и поново отворила ватру на положаје киргиских граничних стража у насељима Кулунду и Жани Жер региона Леилек, саопштила је гранична служба Државног комитета за националну безбедност Киргизије.
У региону Баткен забележена је употреба вишецевног ракетног система (МЛРС) од стране Таџикистана.
Путеви дроге и како то опет Авганистан?
,,Таџикистан заузима важан географски положај, јер се преко његове територије делимично протеже Ферганска долина – најплоднији и најгушће насељен део Средње Азије, јужном границом тече Сир-Дарја, а водотоком реке Вахша отворен је комуникацијски правац југозапад-североисток, од Авганистана до Киргизије”.[1] Поједине процене су да чак 25% авганистанских опијата на путу ка руском и источноевропским тржиштима пролази кроз централноазијски ареал, а прва „улазна капија“ у том ланцу је најчешће Таџикистан.[2]
Познавање планинских путева и целе области, локално становништво да би преживело за новац показује дилерима како да пређу границу. Ово не би могло да прође без знања граничара са обе стране без обзира на етничко порекло који такође добију свој проценат за ,,жмурење” на ове догађаје. Недефинисана граница само помаже дилерима да пребацују своју робу у Казахстан и даље на Север у Русију. Јасно је да ће свака промена територије променити и ,,цену” односно висину мита који треба да се да. Директор агенције за контролу дроге у Таџикистану Хабибуло Вохидзода рекао је да се од доласка талибана на власт ниво заплењене дроге из Авганистана утростручио (три тоне у односу на једну).
Према писању Телеграм канала Рибар[3], главни и ризичнији је транзит из авганистанског Ишкашима кроз главни регион Таџикистана, Рават у региону Сугхд и киргиски Баткен и Ош у правцу Казахстана. Друга рута пролази кроз Вахан коридор у Авганистану и Памирски ауто-пут у Горно-Бадакхсхан Региону у Таџикистану, а затим кроз већ познати Ош до територије Казахстана али овом рутом не могу да се пребаце велике количине терета. Рибар даље закључује да након уласка на територију Казахстана, каравани користе ретко насељена пустињска подручја земље да се непримећено крећу до руске границе. Тамо, у слабо чуваним подручјима или такође подмићивањем одређених лица, роба стиже на одредиште у областима Чељабинск (Троицк) или Оренбург (Новотроицк), а затим се распршује по Русији.
Закључак:
Русија је ангажована у Сирији где тренутно бомбардује протурске формације у околини Идлиба, у Украјини води специјалну војну операцију која по свом интезитету све више прераста у рат. Руске мировне снаге у Нагорно Карабаху (Арцаху према Јерменима) не могу да смире сукоб између Јерменије и Азербејџана којег опет подржава Турска. Ненси Пелоси, председница представничког дома Сједињених Америчких држава долази у Јереван док обе стране пријављују десетине погинулих на граници. У Казахстану је на почетку године покушана обојена револуција а већ годинама се ради на склањању Руса и Русије из Казахстана. Нови сукоб у Средњој Азији не одговара ни Кини и Русији како политички тако и војно па ће се по свему судећи овај сукоб завршити преговорима и убрзаном демаркацијом границе између Таџикистана и Киргистана у оквиру ОДКБ-а или ШОС-а. Опковљавање Русије са свих страна је видљиво и на следећој карти.
Хоће ли Русија успети да успостави потпуну политичку а Кина економску хегемонију над простор Средње Азије и тако унети мир у овај разједињени регион?
[1] Душан Пророковић: Конфликтне зоне на постсовјетском простору и регионална безбедност (2021)(стр. 413–430): стр. 417
[2] Girija Prasad Mohanty, “Tajikistan: A Transit Hub of Drugs Smuggling”, SSRN, 2010, pp. 2- 5, (January 17, 2010). Available at SSRN: https://ssrn.com/abstract=1537782 Према Душан Пророковић: http://doi.fil.bg.ac.rs/volume.php?pt=eb_book&y=2021&issue=iipe_postsovjet-2021&i=19
