Наташа Миљановић Зубац 26 година ради у РТРС-у као истраживачки новинар, због тема које је отварала јавности недавно јој је стигла „порука“ у виду аутомобила у пламену. Као професионалац је износила јавно разне критике и хвале када је за њих било потребе, али и говорила и о криминалу, корупцији, политици, друштвеним аномалијама. Веома често се налазила у ризичном положају. Међутим данас, као искусан новинар и борац за правду и истину, због свог ангажовања да врати улогу медија као „јавно око“ које треба да пренесе људима шта се све дешава у друштву и држави, доживљава мобинг на радном месту и постала је мета владајућег режима. У наставку текста имате прилику да прочитате разговар са Наташом о друштвено-политичкој ситуацији у Републици Српској, али и о улози медија и како изгледа борба новинара истраживача у доба када су медији све више јасно политички орјентисани.
Каква је тренутно друштвено-политичка ситуација у Републици Српској?
Изузетно компликована. Прије свега, цјелокупна свјетска економска ситуација, наравно, одразила се и на живот становника Републике Српске. Плате никако „не прате“ потрошачку корпу тако да се тешко живи. Претходних мјесеци власт у Српској повећавала је плате у јавним предузећима и институцијама. Неко је добио више него што заслужује неко мање, али има оних који нису добили ништа. Све у свему не живи се економски добро. Политичка ситуација је- па у свијетлу долазећих избора. У току је велика предизборна „трка“, а самим тим све је у том знаку. То значи да је реалан живот на маргини. Власт се надмеће у обећањима и почетку нових пројеката како би доказала да су баш они ти који треба да остану на „трону“, а опозиција углавном критикује њихове грешке показујући тако да би они требало да их замијене… И тако… у круг…
Колико се Србија осврће и бави питањима и проблемима грађана у Републици Српској?
Званична Србија је велики ослонац грађанима Републике Српске. Милионски износи који су од стране званичне Србије упућени Српској за бројне, изузетно битне пројекте, доказ су да је Србија ту за грађане Републике Српске. Е сад, друго је питање да ли су сви ти пројекти за које је званична Србија дала новац реализовани и зашто неки нису.
Како коментаришеш политички однос Србије према Републици Српској?
Представници власти у Србији увијек имају посебан однос према представницима власти у Српској. Грађани Српске одивијек су „наслоњени“ на Србију и тај политички однос „прати“ све то. Потпуно је ирелевантно да ли су они који су на власти у Србији и Српској у неким добрим или не, личним, односима. Политички однос је изнад тога и, према мом мишљењу, сасвим је коректан и више од тога.
Шта очекујеш од овогодишњих избора?
У Републици Српској је „сазрело“ вријеме за промјене. Многи су у редовима овдашње власти постали много бахати, отуђени од народа, раде само за своје личне интересе. Када би постојао закон о поријеклу имовине многе ствари би биле јасније. Документоване. Међутим, сасвим је јасно да су представници актуелне власти заборавили да су ту због народа, а не због себе и вријеме је да се нешто мијења. Да ли ће се то и десити показаће 2. октобар, када ће народ рећи шта мисли. Дакле, сматрам да је дошло вријеме за промјене и желим промјене, али и ако се десе требаће времена да се ствари „сложе“ и да власт буде онаква каква ја мислим да треба. Наравно, та утопија коју прижељкујем вјероватно није могућа, али… имам право да очекујем…
Какав ће исход бити и од чега ће зависити?
Исход избора, па ваљда зависи од народа… какав ће бити неизвјесно је још. Ако бих судила по расположењу народа рекла бих да ће доћи до промјена. Велико је незадовољство народа. Поновићу опет- не живи се добро. Једна група људи је себи дала за право да „господари“ Српском и да они одлучују о судбини свих осталих. Мада, и народ је у некој чудној апатији. Имате оне којима су дате мрвице и ћуте, плаше се да и то не изгубе. Имате и оне којима су дата обећања, па неће да „прокоцкају“ шансу. Имате и оне који гласно кажу- доста је. Е, ко ће бити гласнији и бројнији брзо ће се видјети. Да се разумијемо. Моје мишљење је да ни у редовима опозиције није неки велики избор. Они стално брује о ономе шта актуелна власт није урадила, броје им грешке, а не нуде своје програме који би показали како ће Српску повести ка бољем животу. Тако да ме не чуди што је народ тих, али, исто тако, ако се не помјеримо и не указујемо, остаћемо гдје јесмо или ићи и уназад….
Каква је улога медија када су у питању избори?
Велика је улога медија, али сматрам да медији уопште ту улогу не обављају како треба. Углавном су или на једној или на другој страни. Средине скоро и нема, па тако ни објективне слике о ситуацији. Зато медији и губе повјерење оних којима се обраћају.
Какав је положај новинара у Републици Српској и колико се разликује у односу на медије у Србији?
У Србији постоје веома организована удружења новинара која штите овај еснаф. У Српској тога готово уопште да нема тако да је самим тим положај новинара у Српској другачији у односу на Србију.
Какво је твоје искуство рада у новинарству?
Моје искуство у новинарству је богато и специфично. Двадесет шест година сам новинар. Радим у Радио Телевизији Републике Српске. Новинар сам истраживач. Отварала сам бројне теме, дотицала „недодирљиве“ ,критиковала, али и хвалила када је за то било повода. Говорила сам о криминалу, корупцији, политици, друштвеним аномалијама… Била сам у бројним ситуацијама које су биле ризичне… Некоме сам се очито од тих „недодирљивих“ замјерила, па су ме прво увукли у медијски линч. Српски политичар Војислав Шешељ, да би дискредитовао владику Григорија када се бирао нови српски Патријарх, ме је назвао љубавницом владике Григорија. „Провучена“ сам кроз неке ваше медије на веома ружан начин, а кренуло је од његовог гостовања не Хепи телевизији. Неколико тужби сам покренула. Двије сам добила- против два медија „Објектив“ и „Ало“. Шешељ још није доша на суд. Позив, наводно, одбија…
Поред тога у јуну ми је, испред куће у којој станујем, запаљен аутомобил. Полиција је као мотиве навела мој посао, односно теме којима сам се бавила као новинар. Процијенили су да сам безбједносно угрожена и под полицијским сам надзором. И то није све. Актуелно руководство РТРС- а онда ме је изложило мобингу, дискриминацији, притиску, па чак и запријетили отказом. Сматрам да су тако „подржали“ онога или оне који су ми паљењем аутомобила послали неку поруку… Као да је све „иста кухиња“. Али… видјећемо шта се и ко крије иза свега…
Шта би поручила младима који планирају да се баве новинарством или политикологијом?
То су веома одговорни послови, али исто тако и изазовни, посебно новинарство. Новинарство је магија. Ако знате и волите тај посао то вам је као да правите чаролију. Свака реченица је посебна и све поруке можете да пошаљете суптилно, културно ако знате да се „играте“ ријечима. Улога новинара је да укаже, критикује, хвали и чини тако да друштво буде боље, а услови жвота квалитетнији. Говорим о правом новинарству. Политиколог има своју мисију. Исто тако не може да је обавља добро, ако не воли тај позив.
Дакле, одговорни, захтјевни, али исто тако и изазовни и лијепи послови, ако их волите. Ако не- бирајте нешто друго.
У овим пословима не можете бити једним дијелом себе и половично, ако желите да, својим радом, оставите исписане неке листове времена у којем живите и радите. Ето- то је моја порука младима који још размишљају да ли су новинарство или политикологија за њих.
