Pandemija virusa Kovid 19 je uzrokovala tome da vlade širom sveta pokrenu pitanje pružanja pomoći kako pojedincima, tako i pravnim licima. Kada je u pitanju Republika Srbija, Vlada je sprovela od 2020. godine pa sve do 2022. različite vrste ekonomske pomoći pojedincima i pravnim licima. Neke od njih su: finansijska pomoć svim punoletnim građanima Republike Srbije, pomoć penzionerima, pomoć preduzećima itd.
Početkom 2022. godine Vlada Republike Srbije je sprovela državnu finansijsku pomoć mladima u iznosu od sto evra zbog ublažavanja posledica virusa Kovid 19. Ova vrsta pomoći je najavljivana krajem 2021. godine, a sprovedena je početkom februara. Nedugo zatim, najavljen je novi krug pomoći koji se sproveo u junu mesecu, nakon završetka izborne kampanje za 2022. godinu. Nova isplata najavljivana je odmah nakon izvršene uplate prvog kruga novčane pomoći, dakle u februaru mesecu kada su najavljeni i raspisani parlamentarni izbori za 2022. godinu.
S obzirom na činjenicu da je sastav Vlade Repbulike Srbije tokom perioda od 2020. do 2022. većinski činilo članstvo Srpske napredne stranke, ovaj rad se bavi pitanjem političke poruke koji su iznosili akteri Vlade, odnosno akteri Srpske napredne stranke, tokom predizborne kampanje.
Istraživanje je koncipirano tako da ispita koliko je puta spomenuta finansijska pomoć mladima u periodu od raspisivanja izbora do završetka istih i kakav je karakter predizborne poruke: 1. Jaka partija 2. Jaka država 3. Oba. Takođe, uzeće se u obzir kako i koliko puta je pomentua državna pomoć, u kom kontekstu i ko se obraćao. Cilj istraživanja je da se ukaže na ulogu poruke državne pomoći u predizbornoj kampanji SNS-a. Istraživanjem su obuhvaćeni portali putem kojih su se oglašavali akteri i koji su masovno praćeni od strane javnosti u Repbulici Srbiji, a to su: Blic, Kurir, Informer, N1 i Danas. Praćeno je njihovo izveštavanje u periodu od najavljivanja novog kruga pomoći, preko završetka samih izbora i njihovog sprovođenja. Cilj istraživanja je da se ukaže na ulogu poruke državne pomoći u predizbornoj kampanji SNS-a.
Političke poruke, mediji i politička kultura u Srbiji
Mediji danas služe kao alat za kreiranje javnog mnjenja jer „ljudi svoje stavove formiraju na osnovu onoga što u medijima vide ili čuju“ (Stojiljković, 2017, 24). Dakle, danas „mediji nisu više javno oko koje treba da prenese sve što se događa u društvu i državi, već sredstvo za prenošenje poruka koje vladajući hoće i odabiru“ (Čupić, 2009,341). U zavisnosti od toga koliko se puta akter pojavljuje u medijima, odnosno ako se pojavljuje više puta, birači će ga većinom uzimati za ozbiljno (Stojiljković, 2017, 24). U dvadeset i prvom veku kada su dominantni masovni mediji i kada je plasiranje političke poruke lakše nego ikad pre, način komuniciranja sa publikom se sveo u velikoj meri na kratke i jasne poruke koje daju neka konkretna obećanja. Pored toga u Srbiji je danas veoma važno koji to akter daje izjave i obećanja, jer je na našoj političkoj sceni izuzetno izražena personalizacija politike (Stojiljković, 2017, 25). Uz to birači tragaju za odgovorima koji će u određenoj meri presuditi za koga će glasati. Neka od pitanja koja postavljaju tokom kampanje su „šta nam to, i uz koje međusobne razlike, politički akteri nude i kakve nam garancije pružaju da će ostvariti svoja izborna obećanja?“ (Stojiljković, 2012, 10).
U tom duhu, postoje različite determinante izbornog ponašanja glasača. Slavujević izdvaja posredne i neposredne, od kojih „na dejstvu posrednih determinanti počivaju: socio-demografski, ekonomski i psihološki model izbornog ponašanja“ (Slavujević, 2009, 166). Posebna pažnja posvetiće se ekonomskom i psihološkom modelu izbornog ponašanja.
Ekonomski model izbornog ponašanja je tzv. model racionalnog glasača ili glasanje novčanikom. Ovakav glasač u zavisnosti od ekonomske situacije u svojoj zemlji i vlastitog ekonomskog položaja donosi odluke za koga će glasati na izborima. Ovakav glasač promatra da li će njegov glas otići partiji koja garantuje bolji položaj socijalnoj grupi kojoj on pripada. Takođe partije u izbornoj godini vode računa o tome da li su povoljni ekonomski uslovi i kakva je trenutno situacija u zemlji po pitanju ekonomije (Slavujević, 2009, 167). Sa druge strane, psihološki model polazi od činjenice da glasač glasa na osnovu sopstvenih poriva i pod uticajem sopstvenih afekata; težnja za sigurnošću, potreba za autoritetom, pripisivanje očinske figure lideru itd. (Slavujević, 2009, 168). Oba ova modela nam ukazuju i vode ka tome da su jedne od važnih determinanti i bitni faktori koji utiču na pojedinca upravo ekonomsko stanje u državi i afekti u momentu sprovođenja izbora u državi.
Pored svega toga važnu ulogu u jednoj državi predstavlja i politička kultura građana i kakav oni stav imaju prema vladajućem režimu. Stojiljković smatra da je u Srbiji dominantan podanički i pasivan duh građana, što je dosta važno za prihvatanje određenih poruka koje šalju politički akteri (Stojiljković, 2016). S obzirom na to, karakteristično za podaničku političku kulturu je momenat da građani lako prihvataju poruke koje im se plasiraju putem medija, jer se mediji koriste samo za manipulativne i propagandne svrhe i građani su spremni da slušaju i poštuju autoriteta koji se nalazi hijerarhijski iznad njih (Čupić, 2009).
Važan momenat u podaničkoj kulturi jeste potreba za autoritetom i vođom, tako da bitnu ulogu u predizbornoj odluci kod birača ima i imidž lidera i to kakva je njegova pozicija na političkoj sceni (Stojiljković, 2017). Najnovija istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da preko polovine mladih u Srbiji smatra da je Srbiji potreban jak vođa i lider kojeg će narod slediti (Stojanović, Ivković, 2022, 124), što je još jedan pokazatelj da je narod Srbije i dalje u domenu podanika. Dakle podanicima se „lako upravlja i njih je lako zloupotrebiti“ (Čupić, 2009, 340).
Uloga Srpske napredne stranke u kreiranju podaničkog narativa u Srbiji
S obzirom na činjenicu da je u društvu gde dominira podanička kultura lakše plasirati političke poruke od strane vladajućeg režima, na primeru Srpske napredne stranke možemo uvideti način kako se utemeljila dominantna podanička kultura i na koji način je stranka stvorila jak uticaj na biračko telo. Naime nakon 2000. godine Srbija doživljava period tranzicije i velikih promena. Vodile su se važne debate o tome na koji način i u kom pravcu bi trebalo da se kreće politička scena u Srbiji i kako bi trebalo da se kreću reforme. Nametala su se bitna pitanja u vezi sa položajem Crne Gore, ali i Kosova i Metohije (Stojiljković, Spasojević, 2018).
Međutim u periodu od 2000. do 2008. godine Vlada nije uspela adekvatno da reši pitanja, te je tako 2006. godine došlo do odvajanja Srbije i Crne Gore, a 2008. godine se dogodio momenat da je došlo do samoproglašenja i stvaranja tzv. Kosova od strane Albanaca. Pored toga u periodu pre 2008. godine došlo je i do prekida EU integracija zbog nedostaka saradnje sa Haškim tribunalom. Pored ideoloških, nacionalnih i etničkih kriza, 2008. godine Srbiju pogađa i ekonomska kriza (Stojiljković, Spasojević, 2018). Ekonomska kriza najslikovitije se uviđa na primeru da je „nezaposlenost sa 14,4% skočila na 24,4%, uz istovremeni rast broja penzionera“ (Stojiljković, Spasojević, 2018, 113).
U momentima tih kriza od Srpske radikalne stranke, odvaja se umerenija struja i dolazi do stvaranja nove, Srpske napredne stranke, koja na političku scenu stupa sa novim idejama gde za razliku od Radikala želi da se pozabavi pitanjem i Kosova i Metohije ali i Evropske unije (Stojiljković, Spasojević, 2018).
Pored nacionalnih pitanja i želje za nastavkom EU integracija SNS se bavi aktivno i ekonomskim pitanjima, tako da nastupa napadački prema tadašnjem režimu (DS) i pravi simplifikovane slike sveta MI protiv ONI, gde su MI = dobri i ONI = loši i identifikuje se sa državnom zajednicom, odnosno predstavlja se kao stranka koja zastupa interese običnog naroda (Stojiljković, Spasojević, 2018; Atlagić, 2018). SNS u tim momentima, pogotovo tokom 2012. godine deluje ofanzivno i vodi agresivnu kampanju prema tadašnjem režimu gde propagandom formira DS kao „figuru neprijatelja“ (Atlagić, 2018, 44) i napada sa izjavama da su oni otuđena elita koja je Srbiju dovela u loš ekonomski položaj i pominje njihovo bogaćenje uz pomoć sumnjive privatizacije (Stojiljković, Spasojević, 2018). Dakle uz pomoć ekonomskih tema, propagande stvaranja figure neprijatelja, simplifikovane slike sveta SNS uspeva da dobije izbore 2012. godine i od tada pa sve do danas uz lidera Aleksandra Vučića (koji je i prepoznatljivo lice partije) uspešno uspostavljaju kontrolu nad medijima (Stojiljković, 2017). Pored toga često stvaraju medijski nove krize, gde se iz tih kriza Vučić rađa kao novi vođa, a takav narativ se jasno vidi da će njegovi najbliži saradnici „eventualno, izneti svoj stav, ali će odmah dodati da će svi poslušati Vučića“ (Stojiljković, 2017, 144). Takođe je fascinantno njegovo „prisustvo u javnosti i praćenje svega što se u njoj dešava, tako da građani stiču utisak da je on stalno i svuda prisutan i da nikome do kraja ne veruje“ (Stojiljković, 2017, 145).
Dakle konstantno odgovaranje na krizna pitanja, konstantna prisutnost u medijima izgradila je i uzdigla Vučića, ne samo kao lidera Srpske napredne stranke, već i kao čvrstu ruku i vođu. S obzirom na razna istraživanja koja pokazuju, većina ljudi u Srbiji se slaže sa činjenicom da je Srbiji potreban jak vođa (Stojiljković, 2017) što na neki način Vučić danas predstavlja javnosti, kako kroz medije tako i kroz svoje javne nastupe, „čini se da je nadmoć vlasti u medijskoj predstavljenosti (praćeno pozitivnim tonalitetom) na kanalima sa nacionalnom pokrivenošću dovela do toga da gledanje ovih kanala u svrhu političkog informisanja uspešno predviđa glasanje za SNS“ (Milivojević, 2022, 47).
Istraživanje: Državna pomoć mladima u cilju suzbijanja virusa Kovid 19
Od 2020. do 2022. godine Vlada Srbije sprovodi razne ekonomske pomoći pojedincima i pravnim licima. Pokriće za ekonomske pomoći je suzbijanje posledica virusa Kovid 19. Ovakav vid dotacija pojedincima je bila podeljena u nekoliko grupa. Pre svega su svi građani dobili sto evra kao jednokratnu pomoć od strane države, nakon toga usledile su razne kritike stručne javnosti ali i opozicije kako država neselektivno pomaže građanima i kako se država na ovaj način „rasipa“ kako bi u tom momentu vladajuća stranka (SNS) prikupila svoje političke poene (Peščanik, 2021).
Međtuim, tokom 2021. i 2022. godine mnogo više se vodilo računa o selekciji. Tako da u periodu od juna 2021. do juna 2022. godine državna pomoć je bila podeljena sledećim grupama (BBC, 2021): vakcinisani, mezaposleni, deca i zaposleni na Kosovu i Metohiji (Srbi), nezaposleni na Kosovu i Metohiji (Srbi), penzioneri, lica lišena slobode, prosvetni radnici, zdravstveni radnici, korisnici pomoći i mladi.
Koliko god da su bile upućene kritike na neselektivnu podelu, Vlada je kroz ciljne grupe uspela da obuhvati veliki deo građana i uz to ponovo sprovede neselektivnu pomoć svim graćanima (kao i tokom 2020. godine).
Kroz ova i slična davanja uvek u medijima Vlada i akteri Srpske napredne stranke šalju određene poruke biračima. Ovaj rad će se fokusirati konkretno na poruku koja je slata u izbornoj 2022. godini kroz pružanja ekonomske pomoći mladima u Srbiji od 16 do 29 godina.
Kada je u pitanju medijsko izveštavanje o državnoj pomoći, kao masovni mediji koje najviše prate građani Repbulike Srbije uzeti su u razmatranje portali: Blic, Kurir, Informer, Danas i N1. Cilj je bio istražiti koju su poruku akteri Vlade i Srpske napredne stranke slali biračkom telu kada je u pitanju dodela finansijske pomoći mladima. Ono što je primećeno u medijskom izveštavanju jeste da su se često uz finansijsku pomoć mladima isticali i drugi problemi, subvencije i načini rešavanja budućih problema u državi. Ovakav vid informisanja primetan je u svim navedenim portalima.
Kada je u pitanju kvantitativno informisanje ukupno je u ovim medijima državna pomoć mladima pomenuta 51 put, od kojih Blic: 23, Danas: 12, N1: 8, Informer: 3, Kurir: 5. Akteri koji su slali poruke biračima su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali. S obzirom na činjenicu da vest o pomaganju mladima nije bila samostalna, već su uz nju išle i druge pomoći koje je država pružala ili će pružati, poruka koju su akteri najčešće slali bila je jaka država. Ova poruka je dominantna 51 put, dok je poruka jaka partija uz jaku državu plasirana 21 put. Dakle uvek je, ukoliko postoji poruka jaka partija, uz nju išla i poruka jaka država. U 100% slučajeva je dakle izrazito dominantna poruka jaka država, dok poruka jaka partija postoji u manje od polovini izveštavanja, ali uvek uz poruku jaka država.
Interesantno je da se poruka Jaka partija se najveći broj puta našla na portalu Danas, čak 11 puta od mogućih 12 izveštavanja. Međutim ovakav vid izveštavanja je pomenut više u negativnom kontekstu partije, jer su naglasili izjavu Siniše Malog o pomoći mladima, ali i o tome da on kao pripadnik partije govori o njoj (Danas, 2022a). Međutim primetno je takođe, ali nije uzeto u obzir i nije bilo relevantno za istraživanje, da su jedini portali, koji su iznosili vesti o mogućim lošim posledicama državne pomoći, bili portali Danas i N1. Takođe je interesantno da je u jednom od naslova Blica koja govori o državnoj pomoći mladima istaknuta kritika profesora Zorana Stojiljkovića sa Fakulteta političkih nauka (Blic, 2022). Ostali portali su uglavnom informisali o državnoj pomoći mladima s pozitivnim tonom.
Naslovi koji su dominantni bili sve vreme su: „Stiže nova pomoć mladima od 100 evra!“, „Krajem maja još novca od države“, „nova pomoć države mladima“, „nova pomoć za mlade“ itd. Već iz samih naslova se može naslutiti dominacija poruke jaka država.
Mediji danas svakako igraju veoma važnu ulogu u državi, međutim akteri, pogotovo vladajući, vešto koriste njihovu masovnost. Ono što je primećeno u izveštavanjima je da su uglavnom portali Danas i N1 imali ili izveštavanje sa negativnim tonom i kritikom, ili je izveštavanje bilo samo prenošenje izjava aktera. Ostali portali su uglavnom prenosili vest sa pozitivnim tonom, ili su isključivo preneli samo izjave aktera koji ističu jasno bolji ekonomski status građana u državi i njihovu borbu za boji ekonomski položaj. Ovakav vid poruke su portali N1 i Danas doveli u pitanje sa drugim sagovornicima u izveštavanjima koja se uglavnom nisu ticala samo vesti o pomoći mladima. Samo je u jednoj vesti Blic izneo kritiku profesora Stojiljkovića koja je išla zajedno sa hvalospevom profesorke sa ekonomskog fakulteta i time izneli polemiku oko državne pomoći (Blic, 2022).
Jaka država ili jaka partija?
S obzirom na činjenicu da je izričito dominantna poruka bila jaka država, političkih aktera Srpske napredne stranke i Vlade tokom izveštavanja medija o pomoći mladima, jasno je da je i dalje dominantan pasivan duh građana koji se informišu putem medija. Kako je u radu napomenuto mediji danas služe kao važno sredstvo komunikacije političkih aktera i građana, međutim vladajući režim uspešno korististi kanale komunikacije kako bi dopreli do što šire publike i plasirali poruku koju oni žele.
Činjenica je da se tokom 2022. godine sprovodila funkcionerska kampanja uz pomoć plasiranja državne pomoći, ne samo mladima, nego i ostalim grupama. U medijma su spominjani i penzioneri i mladi bračni parovi i pravna lica i rast BDP-a i stabilna ekonomska situacija u državi. Ovakav vid izveštavanja pred izbore jasno stavlja do znanja pokušaj aktera da na osnovu svojih ranijih dostignuća i obećanja dobiju većinu mesta u Narodnoj skupštini, ali i obezbede pobedu kandidata Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima. Međutim u skoro polovini izveštavanja se suptilnije pominje poruka jaka partija, dok se u svim izveštavanjima javlja poruka jaka država. Shodno sloganima SNS tokom izborne kampanje 2022. godine (i parlamentarnih i predsedničkih izbora) koji su glasili „Zajedno možemo sve“ (parlamentarni) i „Mir. Stabilnost. Vučić“ (predsednički) (Ekspres net, 2022; Danas, 2022b) i dalje pokazuje potrebu Srpske napredne stranke da se poistoveti sa običnim narodom, ali i da pokaže izraženog lidera koji vodi računa o svojim građanima, tako da dominantna poruka jaka država nesumnjivo ima za cilj da pošalje građanima jasan znak da oni kao partija su doveli do momenta da država bude ekonomski stabilna i da će se njihova borba kroz dalje mandate nastaviti.
——–
Literatura:
Atlagić, S. (2018). Politička slika sveta na izbornom plakatu u Srbiji od 1990. do 2017. godine. CM: Communication and Media, 13(43), 29-48
Čupić, Č. (2009). Politička kultura i mediji. Godišnjak FPN, 3, 339-351
Milivojević, B. (2022). Prediktori glasanja za Srpsku naprednu stranku. Politički život, (22), 37-49
Slavujević, Z. (2009). Političko komuniciranje, politička propaganda, politički marketing. Beograd: Grafocard
Stojanović, B. & Ivković, A. (2022). Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji – 2022. Beograd: Krovna organizacija mladih Srbije – KOMS
Stojiljković, Z. (2012). Izborna obećanja i postizborna realnost: javne politike u izbornoj ponudi u Srbiji. U: Stojiljković, Z., Spasojević, D., Lončar, J., & Stojiljković, A. (ured.) (2012). Javne politike u izbornoj ponudi: Izbori i formiranje vlasti u Srbiji 2012. godine (str. 9-30). Beograd: Konrad-Adenauer-Stiftung
Stojiljković, Z. (2016). Građani ili podanicia:ogled o socijalnom kapitalu i političkoj kulturi građana Srbije. Beograd: Zavod za udžbenike
Stojiljković, Z. (2017). Srbija traži vođu. Beograd: Vukotić media
Stojiljković, Z., & Spasojević, D. (2018). Populistički Zeitgeist u “proevropskoj” Srbiji. Politička misao: časopis za politologiju, 55(3), 104-128
Mediji:
BBC. (2021). Ekonomija: Novčana davanja u Srbiji – ko će sve (još) dobiti novac, koliko i ko će to vraćati, dostupno na https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-58056849 pristupljeno 1. 09. 2022.
Blic. (2022). Polemika oko državne pomoći za mlade zbog čega vlada daje novih 100 evra nakon izbora? dostupno nahttps://www.blic.rs/vesti/politika/polemika-oko-drzavne-pomoci-za-mlade-zbog-cega-vlada-daje-novih-100-evra-nakon-izbora/b87wsvl pristupljeno 1. 9. 2022.
Danas. (2022a). Mali: Po 100 evra mladima koji do maja napune 16 ili steknu državljanstvo, dostupno na https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/mali-po-100-evra-mladima-koji-do-maja-napune-16-ili-steknu-drzavljanstvo-2/ pristupljeno 1. 9. 2022.
Danas. (2022b). Slogani, poruke biračima i potezi u kampanjama: Ponoš izaziva protivnika, Vučić „potpisuje“ urađeno, dostupno na https://www.danas.rs/vesti/politika/izbori22/slogani-poruke-biracima-i-potezi-u-kampanjama-ponos-izaziva-protivnika-vucic-potpisuje-uradjeno/ pristupljeno 1. 9. 2022.
Ekspres net. (2022). SNS na izborima: Definisina lista, kao i slogan, dostupno na https://www.ekspres.net/vesti/sns-na-izborima-definisina-lista-kao-i-slogan-13-2-2022 pristupljeno 1. 9. 2022.
Peščanik. (2021). Rasipanje pomoći, dostupno na https://pescanik.net/rasipanje-pomoci/ pristupljeno 1. 9. 2022.
