Појединац није у могућности да се дистанцира од друштвених дешавања. Поготово ако је део мале заједнице као што је ова наша која живи у Србији. Друштвена дешавања улазе у сваку кућу на овај или онај начин. Можда путем неких медија, можда неки гост донесе тему о којој би разговарао, итд. Тема која се, неки би рекли, сама од себе наметнула у претходних неколико седмица јесте гостовање силоватеља на једном медију. Моју кућу ова тема није заобишла и у пар наврата морала је која да се прозбори о овом преседану. Разговоре са укућанима волим јер се неретко деси да током разговора увидим да мој поглед на неки проблем можда није баш афирмативан и да не нудим најбоље решење. Друга је ствар што је то тешко признати, прво себи, а после и другој страни. Овај текст можда учини исто; ја разговарам овим писањем са неким читатељством и у том разговору можда увидим да нисам баш у праву.
Елем, разговор са братом и девојком ме је подстакао да мало дубље поразмислим о том преседану и шта је све из њега проистекло. Силоватељ не треба да добија простор у било ком медију, са тим смо вероватно сви сагласни. Разлози су врло једноставни; прво, он није психички здрава особа и друго, својим понашањем руши норме понашања које је заједница вековима успостављала што кроз институције, што мимо њих. Медиј је очигледно повукао лош потез. Овде бих завршио са вредновањем дела и силоватеља и медија који га је промовисао. Мене је кроз поменути разговор заинтригирала реакција заједнице и поглед обичног човека на исту реакцију. Током разговора сам се потрудио да им објасним ко је ту ко, за шта се ко залаже и да ли ће се протестима постићи неки резултат. Нормално је да заједница реагује на нешто што руши правила понашања које је она успоставила. Ту долазимо до проблема. Можемо реалност да сагледамо врло штуро па да и силоватеља и медиј који га је промовисао ставимо у исти “кош ненормалности”. Не волим такав приступ, али да бих лакше разложио овај случај тако ћу приступити. Супротно том “кошу ненормалности” су вредности једне заједнице. На протестима се нападају држава и управљачки апарат јер се ваљда сматрају најодговорнијим за поменути преседан. На једном од транспарената на протесту писало је – Трула држава, труле вредности. Особа која је написала наведено води се логиком да апарат државе диктира вредности заједнице. Или можда да је држава трула због трулих вредности заједнице? Не желим да ситничарим, али имам потребу да укажем на бесмислене сегменте ових протеста јер сам убеђен да ће проћи као и последњи велики еколошки протести (који су притом имали јасно упориште).
Ако се против нечега боримо, морамо имати нешто за шта се залажемо и да то изложимо кроз аргументе. Зашто мислим да ови протести неће ништа променити? Зато што не видим за шта се залаже страна која протестује. Вредности које руше ови из “коша ненормалности” је неко морао да успостави. Наравно, то је процес који је трајао али сигурно није почео са усвајањем неке повеље Уједињених нација или Савета Европе. Зашто грађански/либерални део заједнице бежи од тога шта су вредности целе заједнице? Беже јер знају шта је темељ тих вредности. Овде не мислим само на вредности које су произашле из православља и начина живота православног човека. Људи других вероисповести живе на просторима Србије вековима и сигурно су имали одређени утицај на креирање доминантних вредности заједнице током бурне историје. Дошли смо до тренутка у ком се доминантне вредности заједнице нападају као анахроне. Преко појединаца покушава да се дискредитује скоро свака вредност на којој почива заједница на овим просторима. Аналогију увиђам у питању родољубља током 90-их година. Зашто Шешељ 90-их година, на пример, има примат на то шта је и ко је родољуб? Слични процеси се одвијају и сада пред нашим очима. Особа која је извршила неки вид насиља у својој породици, на свом профилу на друштвеној мрежи помиње Бога и веру. Креира се реакција читатељства које ће да буде негативна према верујућем делу заједнице. Шта се тачно афирмативно очекује од таквог приступа било ком проблему, нисам сигуран. Увек полазим од себе и тога како је изгледало васпитавање мене и мог брата. Васпитани смо у духу традиционалних вредности (наравно са премисама вредности које долазе са Запада), на сличан начин као и наши родитељи, независно од тога да ли су бабе и деде били религиозни (добар део њих није био). Било би бесмислено и лицемерно са моје стране да тврдим како је наша заједница савршена и да вредности на којима почива немају нити једну ману. На крају крајева, заједница је састављена од људи који су грешни. Саме вредности су се кроз векове мењале због разноразних утицаја али одређени темељи нису мењани. Брат ми је врло проницљиво указао на то да је можда тако и са грађанским/либералним вредностима одређеног дела заједнице. Можда има право, можда и ја грешим. Репер Бошко Ћирковић је пре пар месеци истакао у неком подкасту да је схватио да нема потреба да излази на улицу и показује да није задовољан поводом неког питања. Схватио је да било која промена или решење неког проблема почиње у појединцу. Зато води борбу са самим собом. Колико год ово некима било клише, шта да вам радим, тако је. Само бих волео да на такав начин приступи и неко из редова грађанског/либералног дела заједнице. Да се упозна с тим шта су темељне вредности друштвене заједнице која живи у Србији. Да да нову шансу људима који живе по тим вредностима. Да увиди да они нису анахрона бића. Да се не труди да постане грађанин света пре него да постане члан друштвене заједнице у којој је рођен.
