U dvadeset i prvom veku, većina ljudi na svetu koristi društvene mreže. Podatak za 2022. godinu nam govori da trenutno u svetu društvene mreže koristi oko 4.26 milijarde korisnika i predviđa se da će do 2027. godine taj broj porasti i na 6 milijardi (Statista, 2022). Uprkos svim prednostima koje su društvene mreže donele, postoje i negativne posledice na pojedince koje se projektuju i na celokupno društvo. U tom smislu ovaj tekst se bavi uticajem društvenih mreža na pozitivnu sliku tela kod žena i odnosa prema pokretu Body positivity, odnosno kakav standard lepote pružaju društvene mreže, kako žene percipiraju sebe na mrežama i kakve su posledice postojećeg standarda lepote po žene.

S obzirom na podatak o brojnosti korisnika na društvenim mrežama neminovno je da danas sve više ljudi prelazi u virtuelnu sferu i koristi sve njene prednosti: objavljivanje fotografija, stavova, komunikacija sa drugim ljudima itd. Međutim za potrebe ovog teksta fokus će biti usmeren isključivo na fotografije koje se plasiraju najviše na društvenim mrežama Instagram, potom i Fejsbuk (Facebook), odnosno društvene mreže koje kombinuju sadržaj koji se može plasirati na njima od kojih su fotografije najupečatljivije i koje se najviše ističu na njima.

Odnos društvenih mreža i standarda lepote

Masovna komunikacija i veoma brz protok informacija dozvolio nam je da danas za veoma kratko vreme saznamo šta se dešava na drugom kraju sveta. Pored toga imamo mogućnost da vidimo šta se dešava i u tuđim životima; nama bliskih ljudi, poznatih ličnosti ili ljudi sa kojima ne provodimo previše vremena. Društvene mreže doprinele su tome da stvorimo sliku o nečijem životu na osnovu fotografija koje se plasiraju na njima. Međutim, važno pitanje koje se postavlja kada su u pitanju društvene mreže i fotografije na njima, koju poruku one šalju i šta one predstavljaju za nas?

Oduvek je bilo prisutno u istoriji čovečanstva da se ljudi dokazuju jedni drugima, da se na neki način takmiče ko ima veće imanje, kome je bolje rodilo voće ili povrće, kakvo je domaćinstvo itd. Takođe kroz istoriju je poznato da su umetnici kroz slike prikazivali savršenstvo ljudskog tela, odnosno prikazivali sve prednosti muškog ili ženskog tela na slikama, koje su i dan danas poznate i postoje u raznim muzejima kao materijalni istorijski izvor. Danas postoji slična praksa na društvenim mrežama širom sveta, da se pokazuje ljudsko savršenstvo putem fotografija na njima. Standard lepote koji se može uočiti kod žena je bujna kosa, krupne oči, pune usne, savršeno izvajano telo i ujednačen ten (Stanić, 2016). Dakle, taj standard polako počinje da se nalazi na većini ženskih profila na društvenim mrežama. Najveći uticaj u tom segmentu najpre imaju poznate ličnosti koje koriste društvene mreže kako bi se na njima reklamirale. One to rade upravo putem fotografija koje u većini slučajeva i prerade u određenim programima za ulepšavanje. Pored toga što plasiraju fotografije koje su „savršene“ one šalju poruku da su i „uspešne“.

S obzirom da društvene mreže prikazuju onaj deo života koji mi sami želimo da plasiramo, na društvenim mrežama kod poznatih ličnosti (tačnije na njihovim ličnim profilima) videćemo estetski lepe slike i isticanje njhove uspešne karijere. Sve to nam šalje poruku da lepota ide zajedno sa uspehom i da ukoliko želimo uspeh, trebalo bi da pratimo aktuelan standard lepote koji se plasira (Stanić, 2016).

Ovakav vid shvatanja i pogleda na poznate ličnosti putem društvenih mreža definisan je 1956. godine kao Teorija o parasocijalnoj interakciji, odnosno „psihološki i medijski fenomen, koji se odnosi na vezu koja se razvija između korisnika medija i medijskih ličnosti kao oblik iluzije bliskosti koju publika razvija u odnosu na svoje idole“ (Stanić, 2016, 130-131). Ono predstavlja jednosmernu komunikaciju, gde „obični ljudi“ mogu da zavire u živote poznatih ličnosti, a poznate ličnosti nemaju obavezu da uzvrate bilo kakav vid komunikacije, iako je danas to moguće. Dakle, pratićemo život uspešne i lepe estradne umetnice, ali verovatno nećemo dobiti nikakvu povratnu poruku o njenom privatnom životu od nje same, već smo osuđeni da zavirimo u njen život putem internet platforme na kojoj se ona reklamira na najbolji mogući način (Stanić, 2016).

Takav vid praćenja poznatih ličnosti (danas nisu to samo pevači ili glumci već i influenseri, jutjuberi, blogeri itd.) meri se i brojem ostvarenih interakcija na društvenim mrežama. Tačnije poruka koja se šalje u ovom slučaju je da što veći broj sviđanja ili komentara imamo na jednoj fotografiji, to je veća verovatnoća da smo lepši. Ovakav koncept je poznat u sociološkoj teoriji Čarlsa Kulija kao koncept ogledala sopstva, Kuli objašnjava da mi na osnovu reakcije drugih kreiramo sliku o sebi, odnosno ko smo i kako se ponašamo (Ricer, 2009). On je to definisao pre postojanja masovnih društvenih mreža, ali njegovo ogledalo sopstva se može lako primeniti na platforme gde plasiramo svoje fotografije. Dakle kao što je već pomenuto, u virtuelnoj sferi se komunikacija može obaviti i putem komentara upućenim fotografiji ili brojem sviđanja koje ostvarimo. Na osnovu tog kvantiteta koji vidimo i uporedimo sa nečijim drugim brojem sviđanja ili komentara, kreiraćemo sliku o sebi i svom izgledu.

Posledice standarda lepote na žene na društvenim mrežama

Slika o telu, predstavlja naše viđenje sopstvenog tela i ona može imati dve komponente a to su: komponenta percepcije i komponenta procene stavova u osnosu na svoje telo.

„Komponenta percepcije je mentalna slika koju stvaramo o izgledu i veličini svog tela – ono kako mi vidimo svoje telo. Ona može biti u skladu sa stvarnim izgledom našeg tela ili može biti nerealna – “iskrivljena”… Druga komponenta je procena svog tela i podrazumeva poređenje sopstvenog tela sa zamišljenim idealom (predstavom o tome kako bi naše telo trebalo da izgleda da bi bilo idealno) kao i poređenje slike svog tela sa izgledom drugih… Prema socio – kulturalnoj teoriji, u društvu postoji predstava o idealnom izgledu tela koja se deci i mladima upućuje preko roditelja, vršnjaka i medija. S obzirom da u savremenom društvu preovlađuje ideal vitkih, mršavih ženskih figura i snažnih muških tela, briga o sopstvenom izgledu je postala široko rasprostranjena među mladima.“ (Grujić, Katić, Stojadinović, 2019, 20-21)

Ono što možemo uočiti danas na mrežama jeste da većina žena koje žude da potvrde pomenuti standard lepote, koriste filtere ili fotošop (photoshop) kako bi izgledale što lepše i bolje na njima. Tako nam studija „Promena savršene slike: pametni telefoni, društvene mreže i pritisci na izgled“ (Changing the perfect picture: Smartphones, social media and appearance pressures) iz 2021. godine pokazuje da 90% žena danas koristi razne filtere ili fotošop (photoshop) programe kako bi izmenile svoj izgled na fotografijama: promenile oblik nosa, smanjile težinu, izbeljivale zube ili ispravljaju neke druge fizičke nepravilnosti na telu (Gill, 2021). Studija obuhvata 175 mladih žena i nebinarnih (non-binary gender) ljudi iz Ujedinjenog Kraljevstva kako bi se utvrdile uobičajene navike i efekti društvenih medija. Kada je u pitanju uticaj društvenih mreža na njih, 90% učesnika je odgovorilo da je osetilo pritisak da treba da izgledaju privlačno na njima, 70% je osećalo pritisak da treba da pokažu savršen život, a preko 75% je reklo da nikada ne bi ispunili standarde slika koje vide na društvenim mrežama (Gill, 2021). Takođe u studiji se ističe da čak 90% žena smatra da drugi imaju uspešniji život od njih i da drugi vode zabavniji život od njih. Pored toga preko 70% ispitanika se slaže sa tvrdnjom da društvene mreže dovode do toga da ljudi imaju loše mišljenje o sebi (Gill, 2021, 20).

Kada je u pitanju Republika Srbija sprovedeno je istraživanje o „Stavovima mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža“ u okviru Centar za kreiranje politika i strategija, gde rezultati pokazuju da preko 50% mladih smatra da društvene mreže utiču na pojavu anksioznosti i depresije kod njenih korisnika (Centar za kreiranje politika i strategija, 2020, 16).

Dakle na osnovu studija uviđamo da ljudi imaju svesto o štetnim posledicama koje se mogu plasirati na društvenim mrežama, međutim s obzirom na sve veću brojnost prihvatanja standarda lepote koji se plasira na društvenim mrežama, postavlja se pitanje reakcije na njih i štetnih posledica koje one imaju po pojedince, kao što su pritisci da izgledamo kako društvene mreže nalažu ili manjak samopouzdanja koji se javlja usled toga.

Reakcija Body positivity pokreta na standard lepote na društvenim mrežama

S obzirom na iznete činjenice koje nailaze na sve veće odobravanje korisnika na društvenim mrežama, odnosno njihovim prihvatanjem standarda koji se plasira, javlja se važan deo feminističkog pokreta, a to je Body positivity pokret.

Body positivity, kako i sama engleska kovanica kaže, svaka osoba zaslužuje da ima pozitivnu sliku o telu bez obzira na to kako društvo ili popularna kultura vide idealan oblik veličinu ili izgled tela (Cherry, 2020). Body positivity pokret postao je aktuelan još tokom 1960-tih godina kada je nastala pobuna protiv dijetalnih industrija, gde je postojao odnos gađenja prema gojaznom ženskom telu, a 1973. godine je nastao i tzv. Manifest debelih, kao pobuna protiv normi i društvene percepcije (Vasić, 2021). Pored gojaznosti Body positivity pokret se zalaže i za normalizaciju izgleda svakog tela što uključuje i postojanje strija, celulita, hiperpigmentacije, akni itd.

Kao što je slučaj kod afirmisanja standarda lepog i njegovog plasiranja, ista situacija se može primeniti i na body positivity pokret. Primer dobre prakse mogu biti razne poznate ličnosti. Jedna od prvih koja je pokrenula ovo pitanje je američka modelsica Ešli Grejam (Ashley Graham), koja je u modnoj industriji 2016. godine uzdrmala čitavu javnost svojom pojavom. Ona važi za tzv. Plus-size model, ona na svojim društvenim mrežama javno prikazuje svoje „nesavršenosti“ na telu kao što su strije, celulit i višak kilograma. Pored toga, napisala je knjigu „Novi model: kako samopouzdanje, lepota i moć zaista izgledaju“ (A new Model: What Confidence, Beauty, and Power Really Look Like) i time se aktivno, kao poznata ličnost, bori protiv današnjeg standarda lepote koji se plasira na mrežama putem fotografija.

Pored nje može se i istaknuti poznata kubansko-američka pevačica Kamila Kabeljo (Camila Cabello) koja je doživljavala javnu osudu zbog svog fizičkog izgleda. Naime pevačicu su na plaži uslikali mediji kako se kupa u bikiniju i potom vest plasirali sa senzacionalističkim naslovima, kako pevačica pokazuje svoj celulit i višak kilograma. Pevačica se i javno oglasila po tom pitanju, gde je istakla da su je u prvi mah ovakvi komentari i vesti uznemirile, ali potom je počela da prati žene koje ponosno prihvataju norme Body postivity pokreta i ne stide se svojih nesavršenosti. Tako je i Kamila postala još jedna javna ličnost koja govori o normalnosti tela (Story, 2022).

Uz to važnu ulogu ka normalizaciji nesavršenosti tela mogu imati i modne kompanije i korporacije koje u poslednjih nekoliko godina sprovode Body positivity kampanje i plasiraju modele i javne ličnosti koji „nemaju“ potrebne standarde lepote koje se plasiraju na mrežama.

Neke od kampanja su reklame Sprite Srbija „Srce na hejt“, kojom su pokušali da plasiraju poruku o sve češćim psihičkim napadima na pojedince. Kako i osobe koje imaju loše mišljenje o svom telu doživljavaju neku vrstu psihičkog nasilja (kao na primer pomenuta pevačica Kamila Kabeljo), tako je i Sprite uključio u svoju kampanju ljude koji imaju neku nepravilnost ili drugačije telo od većine u Srbiji. U kampanju su bili uključeni Galeb Nikačević koji je govorio o svom tenu, Andrijana Vesović, poznatija kao Zombijana, koja je imala problema sa aknama i doživljavala osudu zbog toga i Nemanja Radičević koji je doživljavao osudu na društvenim mrežama zbog toga što je invalid (Coca-Cola Srbija, N. D).

Takođe je i modna industrija Extreme Intimo pokrenula kampanju i plasirala reklamu u kojoj se nalaze „obične“ žene koje pokazuju svoje nepravilnosti i nose njihove proizvode. Međutim ovakva kampanja naišla je na osudu iz razloga što se pokazalo da ona ne predstavlja stvarnu borbu protiv standarda lepote koji se plasira na mrežama, već marketinški trik za podsticanje potrošačkog društva i okupljanje što većeg broja ljudi da kupuju njihove proizvode, jer kako se navodi, u njihovim radnjama nije bilo dostupnih većih brojeva za „punije“ žene (Elle Serbia, 2022).

Mnogi ipak ostavljaju otvoreno pitanje iskrenosti kod korporacija i modnih kompanija kada je u pitanju plasman reklama koji se tiču body positivity pokreta, odnosno da li se oni zaista bore za normalizaciju svih oblika i izgleda tela ili ipak samo žele da prodaju svoje proizvode i izradom manjih veličina podrže standard lepote koji postoji.

Čemu onda treba težiti?

S obzirom da danas provodimo sve više vremena na društvenim mrežama, neminovno je da ćemo sve češće biti pod pritiskom društva da pratimo trendove i potvrdimo standard lepog. Međutim ono za šta se Body positivity zalaže i pravac kome treba da se teži je da, bez obzira na trenutne norme koje postoje u društvu, svaki pojedinac bi trebalo da prihvati svoje nesavršenosti i ponosno da ih nosi. Hiperpigmentacija, strije, akne, celulit, mala usta, telo koje nije u obliku peščanog sata ne treba da bude cilj po sebi. Nije neophodno svoje nesavršenosti prepravljati u salonima lepote ili kod hirurga, ili ih ispravljati u raznim programima za preradu fotografija kako bismo sebe uvrstili u kategoriju lepog koje društvene mreže postavljaju. Poenta je zaista prigrliti svoje nesavršenosti i time se boriti protiv mejnstrima koji se prikazuje na mrežama, a uzori za to svakako mogu biti poznate ličnosti koje se zalažu za ovakav vid borbe.

Body positivity treba da predstavlja pokret koji će prihvatiti svaku vrstu tela, kako stoji u definiciji, da bi se svaki pojedinac osetio prihvaćenim u društvu, a ne odbačeno zbog nesavršenosti koje nisu našle (bar ne do skoro) svoje mesto na društvenim mrežama. Praćenjem trendova i opterećivanjem pojedinca da prihvati standard lepog, kako su i razna istraživanja pokazala, dovodi do toga da pojedinac gubi samopouzdranje ili još gore poveća anksioznost ili oboli od depresije. Kako bismo izbegli bilo kakve psihičke nelagode ili uznemirenost, važno je da bez ikakve osude pristupamo kako drugima, tako i sebi. Body positivity predstavlja upravo to, neopterećivanje fizičkim izgledom i normalno svakodnevno funkcionisanje u društvu u kome neće biti osuđen zbog svojih nesavršenosti.

__________________

Centar za kreiranje politika i strategija. (2020). Izveštaj o istraživanju stavova mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža, dostupno na https://www.ckps.org.rs/wp-content/uploads/2021/02/Stavovi-mladih-u-Republici-Srbiji-o-uticaju-i-znacaju-drustvenih-mreza.pdf  pristupljeno 27. 06. 2022.

Coca-Cola Serbia. (N. D.). Srce na hejt: kako su oni na mržnju odgovorili ljubavlju, dostupno na https://www.coca-cola.rs/cini-dobro/podr-ka/srce-na-hejt–kako-su-oni-na-mr-nju-odgovorili-ljubavlju  pristupljeno 27. 06. 2022.

Elle Serbia. (2021). Zašto je Extreme Intimo kampanja izazvala lavinu komentara na mrežama? Marketinški trik upakovan u body positive koncept, dostupno na https://elle.rs/Moda/Vesti/a42880/Extreme-Intimo-kampanja-negativni-komentari.html  pristupljeno 27. 06. 2022.

Marijana, G., Katarina, K., & Stojadinović, A. (2019). Povezanost upotrebe društvenih mreža i slike o sopstvenom telu. Engrami, 41 (1), 19-31

Ricer, Dž. (2009). Savremena sociološka teorija i njeni klasični koreni. Beograd: Službeni glasnik

Stanić, I. (2016). Drugo telo/Telo kao drugo: Fenomen tela na društvenoj mreži Instagram kroz teoriju o parasocijalnoj interakciji. Sarajevske sveske, 49-50, 127-138

Story. (2022). Samouvjereno pokazuje svoje nesavršenosti: Donedavno je uvlačila trbuh zbog fotografa i plakala čitajući komentare, dostupno na https://story.hr/Lifestyle/a216686/Camila-Cabello-pokazala-tijelo-i-celulit-na-plazi.html  pristupljeno 27. 06. 2022.

Vasić, M. (2021). Standardi lepote u eri Instagrama – o body positivity pokretu. Talas.rs, dostupno na https://talas.rs/2021/07/06/standardi-lepote-u-eri-instagrama-o-body-positivity-pokretu/  pristupljeno 27. 06. 2022.

Cherry, K. (2020). What Is Body Positivity? Verywell mind, dostupno na https://www.verywellmind.com/what-is-body-positivity-4773402  pristupljeno 27. 06. 2022.

Gill, R. (2021). Changing the Perfect Picture: Smartphones, Social Media, and Appearance Pressures. University of London: Gender and Sexualities Research Centre

Statista. (2022). Number of social media users worldwide from 2018 to 2027, dostupno na https://www.statista.com/statistics/278414/number-of-worldwide-social-network-users/  pristupljeno 27. 06. 2022.