Monday, January 30, 2023
Intervju LJILJANA SMAJLOVIĆ – Unipolarni američki trenutak je zgazio srpske nacionalne interese

LJILJANA SMAJLOVIĆ – Unipolarni američki trenutak je zgazio srpske nacionalne interese

Ljiljana Smajlović je novinarka i kolumnistkinja „Nedeljnika“, bivša predsjednica Udruženja novinara Srbije (2009-2017) i bivša glavna urednica novina „Politika“ u dva navrata. Smajlovićeva je opsežnu novinarsku karijeru započela u sarajevskom „Oslobođenju“ (1978-1992), te istu nastavila u nedjeljnicima „Vreme“, „Evropljanin“ i „Nin“ (1999-2005). Od 1995. do 2005. godine radila je kao konsultant Ajreksa, američke nevladine organizacije za pomoć medijima. Bila je predsjednica Upravnog odbora Savjeta za štampu i član Komisije Vlade Srbije za razmatranje činjenica u istragama o ubistvima novinara u Srbiji. Nosilac je Ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena.

U nastavku teksta pročitajte stavove i razmišljanja Ljiljane Smajlović u vezi sa akuelnim temama.


Rijaliti program, kič i šund koji ide za tim narativom kao i politička korektnost u književnosti su sve zastrupljeniji u modernoj Srbiji. Mislite li da je „kontaminirani“ javni prostor Srbije samo jedan efemerni trend ili posljednji udar na srpsku kulturu i tradiciju?

Ni jedno ni drugo. Oba su trenda globalna, ni jedan ni drugi nisu prolazni i nije ih uopšte briga za srpsku kulturu i tradiciju, kao što ih nije briga ni za francusku ili italijansku kulturu i tradiciju. Što ipak ne znači da je svaki otpor kiču i cenzuri osuđen na neuspeh. Taj se otpor javlja u svim nacionalnim kulturama, ne samo u srpskoj.    

Nije srpski javni prostor „kontaminiran“ već je to prostor na kom su kič i cenzura postali glavni poslovni model.

Samo od toga može da se živi i preživi na tržištu, gotovo da više nema primera da je moguć opstanak masovnog medija koji ne demonizuje „drugu stranu“, ili makar žestoko ne preferira samo jednu političku stranu. Izuzeci su donekle RTS, koji se finansira iz pretplate, i Euronews Srbija, čija gledanost nije ohrabrujuća.

Mediji kultivišu publiku jedne političke orijentacije. To onda proizvodi posledice, lančano radikalizuje i polarizuje javnu scenu, na kojoj mnogi viču da je ona druga strana maltene biblijsko zlo. To sužava prostor za dijalog i kompromis neistomišljenika, što je suština politike.

Najopasnije je ipak širenje mržnje. Taj poslovni model na kraju znači proizvodnju „hladnog građanskog rata“. Novinari su tu samo usputna, kolateralna šteta, oni seku granu na kojoj sede i učestvuju u vlastitoj propasti, sami sebi kopaju grob. Građani novinare vide kao protagoniste političkihratova i prestaju da im veruju. Sada se među običnim ljudima ne kotiramo mnogo bolje od političara.

Nakon početka rata u Ukrajini, Srbija i Republika Srpska su ostale gotovo posljednje oaze relativno slobodnog novinarskog izvještavanja o toj tragediji. Da li mislite da je podijeljena medijska slika Srbije zapravo prikaz podjele srpskog naroda između Zapada i Istoka, ili to cijenite kao medijski pluralizam i slobodu koja ne mora nužno uticati na opredjeljenje naroda?

To je nešto o čemu stalno razmišljam i ne nalazim dobar odgovor. S jedne strane, mnogo volim to što se u odnosu na rat u Ukrajini razlikujemo od drugih evropskih zemalja. Što kod nas nema zabranjenog mišljenja, što u medijima smete da navijate i za Rusiju i za Ukrajinu, i što se urednici makar trude da citiraju izvore i jedne i druge zaraćene strane, kad već nisu u prilici da nezavisno proveravaju njihove navode.

Ali mi je, u isto vreme, jasno da to nije neka naša moralna ili profesionalna prednost u odnosu na zapadne kolege, već pre posledica činjenice da se od zapadnih država razlikujemo po tome što kolektivno ne mrzimo Ruse, makar se mnogim našim ljudima uopšte ne dopadalo što su napali Ukrajinu.

Opet, Amerikanci i Evropljani nam prigovaraju da mi uopšte nismo neutralni, nego smo „neutralni“ na ruskoj strani, umesto na ukrajinskoj. Ne mogu da kažem da nisu u pravu, istraživanja javnog mnjenja to pokazuju. Nas jednostavno nije zahvatila ratna histerija kakva vlada i na Zapadu i na Istoku, mi sa podeljenim osećanjima posmatramo ratna stradanja, čas se identifikujemo sa jednom, čas sa drugom stranom.

Deo srpske elite bio je za to da se posluša Zapad i da se Beograd politički svrsta uz najveće zapadne sile, makar i po cenu prepuštanja Srba preko Drine njihovoj sudbini.

Ovaj sukob unekoliko reprizira i naše građanske ratove, s tim što su Srbi devedesetih nastradali, kažnjeni su, i kad su pokušali da se ponašaju kao Ukrajina prema svojim manjinama, i kada su pokušali da kao Rusija zaštite svoje manjine u susednim državama.

No mi ionako više nismo pogodno tlo za propagandne manipulacije velikih sila, jer su sve velike sile ovde praktikovale licemerstvo i politiku zaštite svojih interesa pod firmom brige za opšte principe, ljudska i manjinska prava. Kad jednom savladate tu lekciju, savladali ste je za sva vremena, barem u ovom veku.

Postoji u Srbiji veoma glasna manjina koja otvoreno navija, ne toliko za Ukrajinu, koliko za sve što Zapad od nas traži. Ta manjina otvoreno hejtuje i Ruse i Putina i motri na svaki potez vlasti u Beogradu koji bi ukazivao na neku sitnu naklonost Rusiji, koju proglašava za svrstavanje uz Rusiju. Ta manjina ne krije da se zalaže za održanje unipolarnog sveta u kom su samo Amerikanci određivali ko sme, a ko ne sme da ima državu ili vlast na određenoj teritoriji. Unipolarni američki trenutak je bio trenutak u kom su zgaženi srpski nacionalni interesi, ali jedan nimalo zanemarljiv deo srpske javnosti veruje da je za nas bolje da stanemo uz Zapad, pa šta košta sada, da košta, jer ćemo na duže staze biti sa pobednicima.

Istorijski gledano, ma kakve da su bile okolnosti u svetu, ma kakav da je bio odnos snaga, deo srpske elite bio je za to da se posluša Zapad i da se Beograd politički svrsta uz najveće zapadne sile, makar i po cenu prepuštanja Srba preko Drine njihovoj sudbini.

Početkom mjeseca su održani opšti izbori u Bosni i Hercegovini koje je obilježilo stranačko manipulisanje voljom građana i nametanje izmjena Izbornog zakona i Ustava FBiH od strane Kristijana Šmita. S obzirom na ovakve događaje, kakva je društvena i politička budućnost Bosne i Hercegovine, te postoji li alternativa Dejtonskom sporazumu?

Ja sada ne vidim alternativu Dejtonskom sporazumu, ali mislim da odgovorna vlast u Banjaluci mora da upozorava kolektivni Zapad da kršenje Dejtona gura Srbe u razmatranje alternativa kakve su referendumi o osamostaljenju ili prisajedinjenju Srbiji.

To kažem iako sam svesna da je to sada rizičnije nego pre, što su pravilno shvatili protivnici Srba u BiH koji guraju Zapad protiv Srba upozorenjima da Srbi hoće isto što i Rusi u Donbasu. To je poljubac smrti.

Izbori u Mađarskoj, Švedskoj, Italiji, ali i predstojeći u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuju rast popularnosti desnice. Šta je po vama najveći uzrok uspona radikalne desnice, te da li je od strane Brisela, pojedine političare tog opredjeljenja nonsens nazivati fašistima?

U Evropi je još od Drugog svetskog rata popularno i profitabilno proglašavati sve svoje političke protivnike fašistima. Za svaki slučaj, da se nađe. To je uvek bila odurna praksa i najčešće čista demagogija. Svak ko želi mir je tobož Čemberlen, svak ko se protivi vladajućem liberalnom uređenju postaje lično Musolini.

U Americi je trenutno gotovo cela radnička klasa na desnici, što je nonsens, ali zapravo upućuje na to da je potpuni nonsens nazivati Hilari Klinton levičarkom.

A ona je u današnjoj Americi definicija levice, što najbolje pokazuje koliko su ta određenja u međuvremenu ispražnjena od sadržaja.

Uspon „desnice“ je rezultat pobune protiv vladajuće elite, one globalne koja drma zapadnim svetom i koja polako ostaje bez legitimiteta. Čije ostatke brani sve ispraznijim parolama, do te mere da nas, koji pamtimo SFRJ i socijalizam, sve više podseća na tadašnju propagandu u koju već od sedamdesetih prošlog veka više niko nije verovao, ali se pretvarao da veruje jer je ta država imala i vojsku i policiju i način da spreči vaše napredovanje u bilo kojoj karijeri ukoliko odbijete da ponavljate određene parole i iskazujete im odanost. 

Kampanja pred izbore za Kongres SAD u novembru pokazuje veoma osjetljivu polarizaciju američkog društva. Koje su posljednice targetiranja drugog tabora i huškačke retorike koja je sveprisutna u američkim masovnim medijima?

Posledice su iste kao i kod nas, hladni građanski rat. Tu sam kovanicu i posudila od Amerikanaca, a upravo sam na Si-En-Enu slušala profesorku političkih nauka koja upozorava na opasnost od pravog građanskog rata u Americi tako što poredi američke prilike sa onim u Sarajevu 1991.

Ni u Sarajevu niko pred građanski rat nije video da će građanski rat, tvrdi ona.

Američka polarizacija nije etnička, naravno, linija razdvajanja nije etnička (pa tako Hispanici sve više glasaju za Republikance, primera radi), ali je opasno to što su snage tamo praktično izjednačene, pola Amerike kao da sve više mrzi onu drugu polovinu koja ne glasa za istu stranku. U Srbiji vlast stalno ističe da Srbija nije polarizovana, samo na osnovu toga što je u Srbiji jasno ko ima većinu.

Nakon eskalacije rusko-ukrajinskog sukoba sve češće se raspravlja o budućnosti. Da li će Hantingtonovi „sukobi civilizacija“ dovesti do stvaranja novog načina života i multipolarnog sistema ili pak onog što je sve češće na naslovnim stranama novina – nuklearne katastrofe?

Volela bih da me to niste pitali jer sam po prirodi katastrofičar i veoma se plašim nuklearnog sukoba. A znate šta me najviše plaši? To što ratnohuškački deo američke vladajuće elite ulaže velike napore da ljudima objasni kako uopšte ne moraju da se plaše nuklearnog sukoba zbog Ukrajine. E upravo ta vrsta arogancije jedne strane predstavlja nužnu komponentu za izbijanje sveuništavajućeg nuklearnog rata. Videla sam nedavno američku karikaturu na kojoj porodica sedi u pećini oko vatre a otac kaže: Jeste, doveli smo ljudsku vrstu na ivicu istrebljenja, ali smo zato na jedno vreme ozbiljno oslabili Rusiju…

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Траг у бескрају

Желим одавно написати један текст као аларм друговима и другарицама о остављању нашег трага у бескрају времена. Мислим да већина нас није...

9. јануар: минимум опстанка и илузије са друге стране

Након проглашења независности Словеније и Хрватске, муслимански и хрватски посланици, односно посланици СДА и ХДЗ у Скупштини СР Босне и Херцеговине заступали...

Na koji ćeš faks: Studije u Sloveniji

Da li želite da studirate u inostranstvu i dostignete internacionalni način razmišljanja? Razmišljali ste o studijama u Sloveniji i želeli da dobijete...

Усамљеност полутанке (14+)

Русија је четири века ишла на Исток и још четири века на Запад. Ни на једној страни није пустила корење. А оба...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?