Након последњег самита ОДКБ-а (Организација Уговора о колективној безбедности) у Јеревану којем је председавао Никол Пашињан премијер Јерменије у јавност су дошле изјаве о бројним проблемима у овој организацији.
ОДКБ је настао 1992. године да војно и безбедносно споји управо разједињене државе пост-совјетског простора. Пуноправни чланови организације су Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргистан и Таџикистан па се често каже је ОДКБ противтежа НАТО-у.
Карта ОДКБ-а – плаво су пуноправне чланице а наранџасто државе посматрачи. Извор карте: Новини 24/
И раније се причало о неефикасности и несврсисходности постојања ове организације и наводило се то да она никада није војно деловала. Као и члан 5. у НАТО-у и овде важи принцип да чланице бране једна другу од унутрашњих и спољних претњи. У јануару се казахстански председник Касим Жомарт Токајев обратио тој организацији за помоћ након избијања масовних немира у земљи. 6. јануара, ради стабилизације и нормализације ситуације, у републику су упућене колективне мировне снаге ОДКБ, које су ту остале до 19. јануара. Брзим транспортом падобранаца из Русије, Белорусије, Таџикистана и Јерменије у Казахстан и смиривање ситуације у овој држави показало је да ОДКБ може бити употребљив и ,,ван папира.“
Балкан на Кавказу – Нагорно Карабах – Арцах
Трвења између Јерменије и Русије трају и пре сукоба у Нагорно Карабаху (Јермени ову област зову Арцах) у којем је војска Азербејџана под своју контролу ставила велики део ове територије а руски мировњаци ушли да бране јерменски народ који је остао. Јавност у Јерменији криви Русију за горки пораз у 44-дневном рату на територији која правно-формално припада Азербејџану. Јерменији нису ишли на руку ни међународно право али ни војна надмоћ која је била на страни Азербејџана. Храброст коју је исказао јерменски народ и помоћ али и лобирање многобројне и утицајне дијаспоре нису помогли. Русија улази у преговоре и две стране тера на примирје са којим нико није задовољан. Азербејџан враћа 4/5 ове области, Јермени добијају Лачански коридор којим се обезбеђује несметани пролаз између Степанакерта (главног града Арцаха) и Јерменије а руски мировњаци остају 10 година са могућности продужења.
Таџикистан и Киргистан – успостављање мира
Таџикистан и Киргистан – успостављање мира. Постоји неколико линија противречности у ОДКБ. То је Киргистан-Таџикистан, и дугогодишњи гранични сукоб око приступа води, око којег се боре два савезника из уговора о колективној безбедности, како наводи Андреј Кривошејев, председник Белоруске уније новинара. Узимајући у обзир авганистански фактор, Киргистан сматра да је сврсисходно створити слојевит систем заштите граница ОДКБ-а и формирати другу границу на киргишко-таџичком делу границе, као што је то био случај после Баткенских догађаја 1999. године, истакао је Садир Јапаров (Жапаров).
Јапаров је такође навео да земље ОДКБ треба да буду опрезне због кризе поверења у организацију.
,,Фрагментација пријатељских и добросуседских народа може се искористити на штету интереса земаља, што је неприхватљиво“, рекао је председник Киргистана на самиту организације. Постоји „веома озбиљан покрет напред“ у решавању питања граница између Киргистана и Таџикистана, изјавио је Емомали Рахмон. Раније је Садир Јапаров рекао да би Киргистан и Таџикистан могли да поднесу нацрт решења свих граничних спорова пре Нове године. „Ширење екстремистичке идеологије међу становништвом земаља Централне Азије повећава ризик од активирања радикалног подземља у региону“, рекао је Путин. Он је такође напоменуо да је ситуација у Авганистану и даље тешка и да постоји велика вероватноћа инфилтрације милитаната на територије земаља ОДКБ. Више о сукобу између Таџикистана и Киргистана читајте овде: https://opseg.rs/2022/09/19/%D1%82%D0%B0%D1%9F%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD-%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B1-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D1%83%D1%82/
Самит у Јеревану
Долази до редовног самита свих чланица у главном граду Јерменије. На састанку учествују руски председник Владимир Путин, председник Белорусије Александар Лукашенко, председник Казахстана Касим-Џомарт Токајев, председник Киргистана Садир Јапаров и председник Таџикистана Емомали Рахмон.
Слика са самита у Јеревану. Извор: Јерменија прес.
Чланови Савета за колективну безбедност разматрали су актуелна питања међународне и регионалне безбедности и главне резултате рада ОДКБ у периоду између састанака. Једно од најважнијих питања било је унапређење система реаговања на кризе ОДКБ-а и разговор о заједничким мерама за пружање помоћи Републици Јерменији. Потписан је низ докумената који се односе на опремање мировних снага савременим наоружањем, војном и специјалном опремом и формирање заједничке радиолошке, хемијске и биолошке заштите. У вези са ротацијом, која ће се одржати 1. јануара 2023. године, било је разматрано и питање генералног секретара ОДКБ. ОДКБ није успео да се усагласи око нацрта одлуке о пружању помоћи Јерменији. Ово је на завршном брифингу саопштио одлазећи генерални секретар ОДКБ Станислав Зас. Како преносе Риа Новости, Пашињан, јерменски премијер, је рекао да је одбио да потпише декларацију самита ОДКБ, јер сматра да је њен текст недовољно финализован. Према речима јерменског премијера, одсуство јасне политичке процене ситуације на јерменско-азербејџанској граници у тексту може значити да ОДКБ одустаје од савезничких обавеза и да га Азербејџан тумачи као зелено светло за агресију на Јерменију.
,,Депресивно је што чланство Јерменије у ОДКБ није одвратило Азербејџан од агресивности, до данас нисмо могли да донесемо одлуку о реакцији ОДКБ на агресију Азербејџана на Јерменију. Ове чињенице наносе велику штету ОДКБ-у и унутар и ван наше земље“ изјавио је Пашињан.
Песков је са своје стране рекао да ће Јерменија остати у ОДКБ, упркос томе што на самиту није све договорено – према његовим речима, састанак је, упркос свој комплексности, потврдио релевантност и одрживост организације. Како је изјавио секретар Савета безбедности Републике Јерменије Армен Григорјан, Јерменија очекује војну и војно-политичку помоћ ОДКБ за повлачење Оружаних снага Азербејџана са своје суверене територије преноси руски ТАСС. Подсетимо, и након примирја, дешавају се стална гранатирања и сукоби на граници између Јерменије и Азербејџана, а војска Азербејџана је окупирала око 130 км2 јерменске територије.
Белорусија – Украјина
“У ОДКБ постоје проблеми, али ова организација и даље помаже у заштити националних интереса и суверенитета својих земаља”, рекао је Путин. Председник Републике Белорусије Александар Лукашенко рекао је да судбина ОДКБ зависи од успеха специјалне војне операције Оружаних снага РФ у Украјини.
Узимајући у обзир прелазак председавања ОДКБ у Белорусију 2022-2023, Лукашенко је на састанку Савета колективне безбедности ОДКБ у Јеревану најавио приоритетне области у којима очекује максималну концентрацију заједничких напора. Према његовим речима, Белорусија планира да да значајан допринос унапређењу рада организације. Како је истакао председник Републике Белорусије, државе чланице ОДКБ треба не само да штите једна другу, већ и духовно да постану једно, да буду у стању да јасно одговоре на информативне и психолошке операције које Запад активно користи, као и да ојачају улогу ОДКБ у међународној арени. Јачање информационо-аналитичке компоненте у активностима Организације Уговора о колективној безбедности постаће један од приоритета Републике Белорусије за период председавања Организацијом изјавио је Лукашенко. Како преноси БелТА, председник Републике Белорусије је подсетио да је на састанку лидера држава ОДКБ 16. маја у Москви говорио о значају аналитичке и прогностичке компоненте у активностима организације. „Због тога намеравамо да се фокусирамо на изградњу институционалног капацитета ОДКБ у информационо-аналитичкој сфери. Ово видимо као гаранцију квалитативног јачања организације и ефикаснијег одговора на нове изазове и претње безбедности“, рекао је он. Александар Лукашенко је нагласио да су претње сличне војним операцијама и да: ,,Морамо бити спремни за то“.
Закључак
Русија, као главни носилац ове организације и њена политичка и војна елита, виде кризу унутар ОДКБ-а и упркос заузетости специјалном војном операцијом у Украјини, труде се да посвете пажњу и на друге делове ,,свог дворишта“ и прекину сукобе између својих савезница. Не треба заборавити да су ово незадовољство Русијом и вакуум који је настао на Кавказу већ покушале да искористе Сједињене Америчке Државе, те да је Ненси Пелоси посетила Јереван у септембру. Такође, Јерменија је позвала мисију ЕУ на границу са Азербејџаном, док Пашињан годинама води прозападну политику. Турска покушава да повећа своје присуство у Средњој Азији. Казахстан преговара са САД о извозу нафте заобилазећи Русију, изјавио је амерички амбасадор у Астани, Данијел Розенблум. Државна компанија Казмунаигас је од септембра почела извозне испоруке преко Грузије и Азербејџана и нафтовода Баку-Тбилиси-Џејхан, заобилазећи руске луке. Казахстан планира у наредном периоду да извози уранијум.
Москва има два избора или да своје савезнике држи ближе себи разним механизмима које поседује или да буде у потпуности окружена непријатељима које ће САД врло вешто користити.
