U smiraj XXII Svetskog prvenstva u fudbalu u Srbiji su nažalost bile dominantne neke druge teme, od situacije na Kosovu i Metohiji, do odlaska sa ovog sveta fudbalskog virtuoza Siniše Mihajlovića. Ipak, u nedelju predveče u žiži srpske javnosti bilo je finale Svetskog prvenstva u fudbalu koje se odigralo u Dohi. Čini se da je većina stanovnika Srbije u tom finalu navijala za Argentinu. Razlozi su uglavnom nefudbalski, od čistih političkih do oduševljenosti Zvezdinih navijača što taj košarkaški klub predvode Argentinci Vildoza i Kampaco. Smatram da istinski fudbalski zaljubljenici i znalci nisu imali razloga da budu navijači Argentine jer ta ekipa nije pokazala nikakvu igru tokom šampionata.
Popularni „gaučosi“ su se provikli kroz grupu, gde im je dosuđen i prvi nepostojeći penal protiv Poljske. Zatim su se u eliminacionoj fazi nekako izborili sa Australijom, protiv Holandije su dali gol iz još jednog penala, a sudija Lahoz je propustio da opomene žutim kartonom Mesija za namerno igranje rukom. Mesi je zaradio žuti karton tokom produžetka što znači da bi bio isključen i automatski bi propustio polufinalnu utakmicu. U polufinalu su Argentinci nadigrali Hrvatsku, ali tek posle vodećeg gola Mesija koji je došao iz još jednog, najmanje, spornog jedanaesterca. O finalu bi tek mogao da se napiše poseban tekst. Ostaje sporno da li je Francuska zaslužila drugi penal na nekoliko minuta pre kraja utakmice, kada je sudija Marčinjak dao žuti kartona za simuliranje, kao i gde je nestala lakoća u igri Francuske koja je bila njihova karakteristika prethodnih mesec dana. Sve to izaziva sumnje koje se ne mogu potkrepiti nekim ozbiljnim dokazima zato se treba držati travnate fudbalske podloge.
Ta podloga nam govori da Argentina nije bila najbolja. Mada imate i onu, sada već poznatu, fudbalsku floskulu nemojte da budete najbolji, budite šampion. Novi šampioni sveta u fudbalu su dve utakmice posle grupne faze pobedili na penale, Mesi nije najbolji strelac turnira (iako je proglašen po drugi put za najbolje igrača prvenstva), kao i da je Francuska najuspešnija fudbalska reprezentacija u prethodnim decenijama jer je u periodu od 2006. do 2022. igrala tri puta u poslednjoj utakmici na Svetskom prvenstvu, a ako bismo tome dodali i titulu na domaćem terenu 1998. lako bismo zaključili da imaju dve titule u 20 godina i četiri finala u prethodne 24 godine. Bez obzira na sve, ovo Prvenstvo sveta ću pamtiti po prvom šampionatu koje se igrala tokom jeseni, po još jednom razočaranju koje nam je priredila naša reprezentacija, ali i po neverovatnoj ujednačenosti tokom grupne faze gde uoči poslednjeg kola samo Katar i Kanada nisu imali šanse za plasman dalje, po istorijskim rezultatima Francuske i Hrvatske, kao i po drugoj uzastopnoj eliminaciji Nemačke u grupnoj fazi, a ne nikako po tome što je Mesi osvojio svetsku titulu.
Često se govorilo o tome kako je duh Dijega Armanda Maradone ušao u ovu argentinsku reprezentaciju i da će im on pomoći da dođu do trofeja. Tako da bih na kraju spiska slučajnosti dodao i to da je na drugu godišnjicu Maradonine smrti Argentina osvojila svoje prvo Svetsko prvenstvo posle njegove ere, a „njegova“ Boka Juniors je postala prvak Argentine, dok se „njegov“ Napoli trenutno nalazi na prvom mestu u italijanskoj Seriji A. Malo je mnogo slučajnosti…
