Monday, January 30, 2023
Nauka Prirodne Svemirska trka 2.0: Artemis I – povratak na Mesec

Svemirska trka 2.0: Artemis I – povratak na Mesec

Iako bez zvanične i jasno determinisane mere uspeha, pobednikom svemirske trke se smatraju Sjedinjene Američke Države (SAD), nakon uspešnog sletanja svemirske letelice Apolo 11 (Apollo 11) i Nila Armstronga (Neil Armstrong) kao prvog čoveka koji je kročio na Mesec 20. jula 1969. godine. Ipak, za neke je pobednik ove trke tačka kontroverze, jer je 4. oktobra 1957. godine Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) lansirao prvi veštački Zemljin satelit u eliptičnu nisku Zemljinu orbitu – Sputnjik 1 (Спу́тник-1), a prvi objekat napravljen od strane čoveka, koji se prvi u istoriji približio Mesecu, bila je SSSR-ova Luna-2 (Луна-2), 13. septembra 1959. godine.

Današnje istraživanje svemira je povezano sa nastavkom svemirske trke između dva bloka (SSSR-SAD) – samo sada između mnogo više aktera, nacionalnim prestižom, borbom za tehnološki napredak i superiornost već postojeće tehnologije, geopolitičkim odnosima na Zemlji, razvijanjem i kontrolom veštačke inteligencije i telekomunikacija, testiranjem ideja i ljudske izdrživosti, planovima velikih aktera međunarodnog i preduzetničkog sveta (tehnoloških giganata), kolonizacijom neistraženih i nepokorenih objekata u svemiru (npr. Marsa i Meseca), svemirskim transportom, svemirskim turizmom… Zato možemo zaključiti i da je u toku svemirska trka 2.0, koja je po dosta kriterijuma drugačija od prve. Neki autori smatraju da su svemirske trke važnije od bilo koje borbe koja se vodi na Zemlji.

Da je odlazak na Mesec “mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo” (N. Armestrong), mnogi misle i danas, 50 godina nakon što je ta misao izrečena i obeležila istorijski trenutak. Povratak na Mesec se planira već neko vreme, a pre mesec dana, 16. novembra, NASA je nakon nekoliko pokušaja uspešno lansirala svoju svemirsku letelicu Orion u misiji Artemis I, koja se smatra pionirom sledeće generacije misija na Mesecu. Ova misija je deo probnih NASA-inih letova za istraživanje dubokog svemira (deep space), a izmedju ostalog, glavni nosioci aktivnosti ove misije su svemirska letelica Orion, raketni Space Launch Sistem i zemaljski sistemi u “Svemirskom centru Kenedi” (Kennedy Space Center) na Floridi. 

Program Artemis je robotski i ljudski program istraživanja Meseca koji vodi NASA zajedno sa tri partnerske agencije – Evropskom svemirskom agencijom (ESA), Japanskom agencijom za istraživanje svemira (JAKSA) i Kanadskom svemirskom agencijom (CSA). Ovaj program ima za cilj i da u budućnosti pošalje prvu ženu i osobu koja nije belac/belkinja na Mesec. Međunarodna partnerstva će igrati ključnu ulogu u postizanju održivog i snažnog prisustva na Mesecu, dok se ujedno NASA priprema i za izvođenje istorijske ljudske misije na Marsu.Nakon nepunih mesec dana – 11. decembra se Orion letelica uspešno spustila u Tihi okean i time je označen kraj misije Artemis I. Radilo se o misiji bez posade koja će pružiti osnovu za dalja istraživanja dubokog svemira. Orion je leteo dalje od bilo koje do sada napravljene i lansirane svemirske letelice, a sledeći NASA-in odlazak na Mesec se planira sa ljudskom posadom 2024. godine u okviru misije Artemis II.

Svemirska letelica Orion. Izvor:NASA.

Treba biti jasan da pored SAD, i Kina, Rusija, Indija, Japan, Evropske države ujedinjene u ESA, Južna Koreja i Severna Koreja, kao i druge države koje se pridružuju trci, takođe imaju ambicije da pošalju misije na Mesec u narednih par godina. Većina ima plan da se uputi ka južnom polarnom regionu Meseca, gde se nalaze dragoceni resursi. Neke države već imaju plan da na Mesecu postave stalne baze, koje bi služile raznim ciljevima – od istraživanja svemira, njegovog porekla i nastanka, mogućnosti da se ta saznanja iskoriste i za poboljšanje života na Zemlji i napredak nauke uopšte, do planova vrste kolonizacije Meseca i organizovanja života na njemu. Postoji mogućnost da bi u budućnosti došlo do podele Meseca na zone istraživanja. Kina planira da izgradi svoju prvu bazu na Mesecu do 2028. godine, koja će verovatno biti napajana nuklearnom energijom. 

Slična situacija se dogodila sredinom 20. veka sa Antarktikom, kada je Antarktička povelja, tokom Hladnog rata, kontinent odvojen kao jedini kontinet bez autohtone ljudske populacije postao naučni rezervat. Cilj je bio uspostaviti slobodu naučnog istraživanja i zabraniti vojne aktivnosti, a naknadno proglašenje Sporazuma smatrano je diplomatskim izrazom operativne i naučne saradnje. U slučaju svemira, moramo se podsetiti i Sporazuma o svemiru (formalno Sporazum o principima koji regulišu aktivnosti država u istraživanju i korišćenju svemira, uključujući Mesec i druga nebeska tela), koji je multilateralni ugovor potpisan 1967. godine pod okriljem Ujedinjenih Nacija i čini osnovu međunarodnog svemirskog prava. Ovaj Sporazum je baziran na principima zajedničkog istraživanja i korišćenja svemira u korist svih zemalja u nadležnosti celog čovečanstva; slobodi istraživanja od strane svih država; ne podleganju nacionalnom prisvajanju na osnovu zahteva za suverenitet i drugim. Često, i od različitih aktera kritikovan je da je neprecizan, nedovoljno fokusiran na sve aspekte potencijalnih aktivnosti u svemiru. Vrlo je moguće da će doći do promene nekih od postojećih dokumenata ili ubrzanog nastajanja novih dokumenata svemirskog međunarodnog prava.

Jedan od primera je Artemis Accords, koji je 2020. godine NASA razvila i iznela pred javnost. Radi se o nizu neobavezujućih multilateralnih sporazuma između vlade SAD i drugih vlada drugih država čije svemirske agencije učestvuju u programu Artemis. Ovaj dokument uspostavlja okvir za saradnju u civilnom istraživanju i mirnom korišćenju Meseca, Marsa i drugih. Do decembra, 23 zemlje su ga potpisale, a ostaje otvoren za potpisivanje na neodređeno vreme, jer NASA predviđa da će mu se pridružiti i druge zemlje. Rusija nije jedna od potpisnica, kao ni Kina. Kao glavni partner SAD na MSS, Rusija je odbila potpisivanje i učestvovanje u lunarnom programu NASA-e, jer ne vidi sebe kao partnera nečijeg programa, već kao jednog od glavnih aktera aktivnosti u svemiru uopšte, pa i na Mesecu. 

Naravno u trci za prevlast i interese na Mesecu, ne smemo zaboraviti ni poslovne magnate i investitore kao što su Mask (Elon Musk), Bezos (Jeff Bezos) i drugi; ni kompanije Astrobotic Technology, Firefly Aerospace, Intuitive Machines, iSpace, Masten Space Systems i druge, koje nude komercijalne usluge prenosa lunarnog tereta ili one koje se bave komercijalnim letovima na Mesec kao što su SpaceX, Virgin Galactic i druge.Privatne kompanije i preduzetnici se trkaju zbog profita i prestiža u razvoju tehnologije. Google “X Prize”, neprofitna organizacija koja organizuje javna takmičenja namenjena podsticanju tehnološkog razvoja u korist čovečanstva, u ovom slučaju izaziva učesnike trke da razviju jeftine metode za robotsko istraživanje svemira.

Izvor: Washington Post.

Postoji dosta različitih razloga za povratak na Mesec, među glavnim pokretačima su svakako, kao i u prvoj trci ili u bilo kojoj trci ili borbi na Zemlji, ekonomski interes, moć i prevlada, želja za prestižom i jedinstvenim položajem i što razvijenijim nacionalnim programom, koji se može koristiti na različite načine – u nauci, za razvoj sistema funkcionisanja na Zemlji, korišćenje prirodnih bogatstava, sklapanje novih partnerstava, proširenju na nova područja…

Geopolitičke i ekonomske prednosti

Istraživanje Meseca gradi i međunarodnu saradnju i konkurenciju. Čak i ako nemaju sopstveni svemirski program, države mogu da učestvuju u različitim programima koji su neophodni za aktivnosti na Mesecu u svojstvu neke vrste partnera, npr. u procesu pravljenja instrumenata  svemirskih letelica ili u nekom naučnom istraživanju. Ovo pomaže umrežavanju znanja, sposobnosti, investicija, a donekle pruža i motivaciju za očuvanje mira. Mesečev prolaz (Lunar Gateway) je prva planirana vanzemaljska svemirska stanica u lunarnoj orbiti koja bi služila kao komunikacijsko čvorište na solarni pogon i naučna laboratorija za astronaute vladinih agencija. To je multinacionalni projekat saradnje koji uključuje četiri partnerske agencije Međunarodne svemirske stanice – pomenute NASA, ESA, JAKSA i CSA. Ekonomska i geopolitička konkurencija se javlja zato što se Mesec smatra primerom terra nullius, kao što to nalaže pomenuti Sporazum o svemiru. 

Prirodna bogatstva

Prisustvo velikih količina vodenog leda na Mesecu bilo bi važan faktor u isplativosti tamošnjeg stanovanja, jer bi transport vode (ili vodonika i kiseonika) sa Zemlje bio izuzetno skup. Iskopavanjem bi se obezbedila tečna voda za piće i razmnožavanje biljaka, a voda bi se takođe mogla podeliti na vodonik i kiseonik obezbeđujući kiseonik za disanje, kao i komponente raketnog goriva.

Helijum-3 (izotop helijuma) se nalazi u izobilju na Mesecu, dok je na Zemlji redak. Predstavlja potencijalno gorivo za nuklearnu fuziju, potencijalno neograničen i nezagađujući izvor energije, a pošto nije radioaktivan ne bi proizvodio opasne otpadne proizvode. S druge strane, helijum-3 ima potencijal za pravljenje nuklearnog oružja snage 75 megatona, odnosno 1t tona helijum-3 ima 1,5 veću razornu snagu od tzv. Car bombe (Царь-бомба), najjačeg nuklearnog naoružanja. Kina je pokazala veliko interesovanje za lunarni helijum-3. Ona je 2019. godine postala prva zemlja koja je spustila rover na drugu stranu Meseca, a kasnije je vratila svoje prve uzorke sa Meseca. Kineska svemirska agencija (CNSA) je objavila 9. septembra ove godine i da je otkriven novi mineral sa Mesečeve površine – Changesite—(Y), nazvan po boginji Meseca u kineskoj mitologiji. 

Južni Mesečev pol, izvor: Lunar and Planetary Institute

Doprinos nauci

Tokom istorije do sada neistražene pojave ili mesta su privlačili interesovanje i ulaganja, jer je u ljudskoj prirodi da istražuje i pomera granice, ali i ima vrstu prestiža posedovanjem ili činjenjem nečeg posebnog. Posle nekoliko decenija relativnog zanemarivanja, istraživanje svemira se ponovo posmatra kao pokretačka tehnologija i u nauci. Istraživanje i dalje proučavanje npr. Mesečevih kratera, zajedno sa uzorcima koje su doneli astronauti Apollo 11 misije, mogu dovesti do novih otkrića vezanih za nastanak i istoriju. Procenjuje se da uzorak Meseca možda sadrži deo Zemlje od pre oko 4 milijarde godina.

Mesec je postao laka, a neistražena meta?

Rastućim svemirskim agencijama su potrebne uspešne misije, a Mesec je primamljiva meta, između ostalog zato što su SSSR i SAD već razvijale svoje programe koji su bili fokusirani na Mesec, pa ova destinacija nije potpuno nepoznata. Radio komunikacija na relativno maloj udaljenosti između Zemlje i Meseca (384.400 km) je skoro trenutna (1-2 sek). Niska gravitacija i nedostatak atmosfere na Mesecu takođe pojednostavljuju operacije orbitera i lendera.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

Траг у бескрају

Желим одавно написати један текст као аларм друговима и другарицама о остављању нашег трага у бескрају времена. Мислим да већина нас није...

9. јануар: минимум опстанка и илузије са друге стране

Након проглашења независности Словеније и Хрватске, муслимански и хрватски посланици, односно посланици СДА и ХДЗ у Скупштини СР Босне и Херцеговине заступали...

Na koji ćeš faks: Studije u Sloveniji

Da li želite da studirate u inostranstvu i dostignete internacionalni način razmišljanja? Razmišljali ste o studijama u Sloveniji i želeli da dobijete...

Усамљеност полутанке (14+)

Русија је четири века ишла на Исток и још четири века на Запад. Ни на једној страни није пустила корење. А оба...

POSLEDNJI KOMENTARI

Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?