Thursday, March 28, 2024
PolitikaSrbijaЗаједница српских општина – штап и шаргарепа

Заједница српских општина – штап и шаргарепа

Заједница српских општина је честа тема у јавном дискурсу. Толико је заступљена да се судбина ЗСО готово изједначила са судбином нашег народа на Косову и Метохији. Тако председник Републике Србије, Александар Вучић, види формирање ЗСО као неопходан услов за деескалацију и повратак Срба у косовске* институције (Политика 2022a). Тај наратив се до те мере развио, да се чињеница неформирања ЗСО перцепира као врхунац неправде и непоштовања права Срба на Косову и Метохији. Зато је потребно размотрити шта тачно обухвата појам Заједнице српских оштина и која права тај институт гарантује Србима на Косову и Метохији.

Од историјског Брисела

Заједница српских општина би начелно требало да представља самоуправно удружење општина са већинским српским становништвом на Косову и Метохији. Као институт, јавља се први пут у Бриселском споразуму из 2013. године, где се у првих 6 тачака регулише њено успостављање:

„1. Постојаће Асоцијација/Заједница општина у којима Срби чине већинско становништво на Косову. Чланство ће бити отворено за сваку другу општину под условом да се о томе сагласе чланови.

2. Ова Заједница/Асоцијација ће бити успостављена на основу Статута. До њеног распуштања може доћи само на основу одлуке општина учесница. Правне гаранције ће пружити меродавно право и уставно право (укључујући и правило двотрећинске већине)

3. Структуре Асоцијације/Заједнице ће бити успостављене на истој основи на којој почива постојећи Статут Асоцијације косовских општина, нпр. председник, потпредседник, Скупштина, Веће.

4. У складу са надлежностима додељеним Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законом, општине учеснице ће имати право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења кроз Заједницу/Асоцијацију. Асоцијација/Заједница ће имати пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја.

5. Асоцијација/Заједница ће вршити и друге додатне надлежности које јој могу делегирати централне власти.

6. Заједница/Асоцијација ће имати репрезентативну улогу према централним властима и у том циљу биће представљена у консултативном већу заједница. У циљу испуњавања ове улоге предвиђена је функција мониторинга.”

Проф. Мировић уочава низ неправилности у оваквом правном формулисању. Наиме, српски закони, Устав Републике Србије и Резолуција ОУН 1244 се уопште не помињу. Једини правни акти на који се помињу су косовски* закони и Европска повеља о локалној самоуправи. Овакво формулисање ЗСО крши преамбулу Устава, као и 30 њених чланова, почевши од КиМ као саставног дела Србије, па до чланова који регулишу територијално уређење Републике Србије (Мировић 2019, 70-71). Поред очитих грубих кршења Устава Републике Србије, ЗСО би представљао део новог система сецисионистичких власти након повлачења институција Републике Србије са Косова и Метохије. Видимо да је у првобитни делокруг спада само надзорна дужност, а да, узевши у обзир опхођење косовских* власти према Србима, није реално за очекивати даље делегирање надлежности.

ЗСО би обухватала следеће општине: Северна Косовска Митровица, Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Штрпце, Клокот, Грачаница, Ново Брдо, Ранилуг и Партеш. Укупна површина ових општина износи 1,708 km² (659 квадратних миља) (15.66% укупне површине Косова и Метохије). Становништво које живи на овим територијама броји око 123.000 људи, а око 92.000 Срба. Јасно је формулисано да се ЗСО односи на општине са српском већином. Као суштинско питање се онда јавља положај Срба у енклавама јужно од Ибра, где, као што можемо и данас да видимо, трпе прогроне и притиске (Политика 2022b).

Извор: Iskra

ЗСО 2013-2022.

Поставља се питање, како је уопште дошло до тога да нам једна ставка која представља суштински уступак буде једина нада за побољшање положаја Срба на Косову и Метохији и како то да Заједница српских општина и даље није формирана.

Главна прекретница у формирању ЗСО је 2015. година и покушај уласка Косова* у УНЕСКО. Неуспех у том пољу је као последицу имао да Влада Косова* замрзне претходно потписани Споразум о успостављању Заједнице српских општина. Од тог момента престаје борба за побољшање положаја Срба на Косову и Метохији, већ се праве додатни уступци ради формирања института чије је формирање већ потписано и самим тим правно обавезујуће. Један од најупечатљивијих момената је улазак Српске листе у Владу Косова* 2017. године под вођством ратног злочинца Рамуша Харадинаја (РТС 2017). Улазак је оправдан заступањем политике Српске листе, као и главним условом за успостављањем ЗСО. Ипак, кроз ретроспективу се може увидети да ни тај, као и било који уступак до сада није био плодотворан.

Поставља се питање, зашто је уопште потписан Бриселски споразум. На то питање се не може наћи рационалан одговор, чак ни на високом политичком нивоу. Тако председник Вучић након посете Северу Косова и Метохије 2018, изјављује да је „од самог почетка знао да Албанци неће моћи да испоруче Заједницу и да их нико на свету неће приморавати да тај део споразума имплементирају… зато данас разговарамо о компромисном решењу“ (Kossev 2018). Онда се као логично питање намеће зашто је Бриселски споразум на првом месту и потписан. Од тада се формирање ЗСО константно јавља у контексту компромиса и постаје главна тема непосредно пред прављење неког компромиса у име коначног формирања ЗСО. 

То можемо приметити и у скорашњем примеру француско-немачког предлога и серије проблема настале око таблица за моторна возила и документа. Тако Габријел Ескобар изражава подршку за формирање ЗСО, видећи га као правно обавезујуће. Ипак, та подршка очито да има пратећу агенду, будући да у патерналистичком тону спомиње замисао решења које укључује цео регион, те идеји „једне личне карте која би омогућила грађанима овог региона да с њом прелазе границе у Европи“ (Политика 2022c).

Извор: интернет

Даље за шаргарепом или?

Очито је да је прича о Заједници српских општина типичан пример стратегије штапа и шаргарепе. Ако направимо још један уступак, добићемо Заједницу српских општина и народ ће бити заштићен од неправде. Само, то ни тад не би био случај. Истина је да идемо за шаргарепом која не представља одрживо решење, него оном која представља огроман уступак и пусто слово на папиру. Као закључак се намеће да су Бриселски споразум и сви пропратни споразуми ништа друго него платформа помоћу које се одричемо свих елемената државности на Косову и Метохији. Самим тим повратак на УН платформу решавања проблема се јавља као императив.


Литература

  1. Kossev. (2018, октобар 18). Vučić: Znao sam da neće biti ZSO, zato danas razgovaramo o kompromisnom rešenju. Приступљено 17.12.2022. на https://kossev.info/vucic-znao-sam-da-nece-biti-zso-zato-danas-razgovaramo-o-kompronisnom-resenju/
  2. Мировић, Д. (2019). Бриселски споразум: хронологија и последице. Catena Mundi.
  3. Политика. (2022b, децембар 7). Плене вино Србину из Велике Хоче уз подршку јединица Росу. Приступљено 17.12.2022. на https://www.politika.rs/scc/clanak/528006/kosmet-policija-vinica-policija
  4. Политика. (2022c, децембар 14). Ескобар: Из перспективе САД формирање ЗСО је правно обавезујуће. Приступљено 17.12.2022. на https://www.politika.rs/scc/clanak/528976/Eskobar-Iz-perspektive-SAD-formiranje-ZSO-je-pravno-obavezujuce
  5. 5.      Политика. (2022а, децембар 10). Вучић: За деескалацију и повратак Срба у институције, неопходно формирање ЗСО. Приступљено 17.12.2022. на https://www.politika.rs/scc/clanak/528347/Vucic-Za-deeskalaciju-i-povratak-Srba-u-institucije-neophodno-formiranje-ZSO
  6. РТС. (2017, септембар 9). Српска листа улази у Харадинајеву владу, добија три министарства. Приступљено 17.12.2022. на https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2864010/srpska-lista-ulazi-u-haradinajevu-vladu-dobija-tri-ministarstva.html

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

POSLEDNJI KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?