NaslovnaGledištaMuzej prekinutih veza - ko će koga ako ne svoj svoga

Muzej prekinutih veza – ko će koga ako ne svoj svoga

-

Kad rasplače gudalo žice, kad eho odzvoni i samo najgore ponovi, dokazaću ti da nismo slučajan odabir. Bojim se da ne postanemo prašnjavi eksponat Muzeja prekinutih veza.“

Srećan Dan zaljubljenih, pa kako kome!

U ovoj Urbanovoj pjesmi sam prvi put čula za ovaj muzej i od tad mi se vrzma po glavi.


Otišla sam pretprošle nedelje u Zagreb da ga posjetim, a naravno, ZET uspinjača nije radila baš tad kad meni treba, mada nije čudno jer kad sam došla u Pariz ugasio se Ajfel. Ništa, pješke izdahnem do mog Muzeja prekinutih veza.

HAJMO! Poleti. Belaj kreće 3, 4…

WPrva reakcija pri ulasku je naravno bila oduševljenje sledećim eksponatom:

Dosadilo sve ovom liku što joj je dao Nokiu da ga više ne zove, smijala sam se baš i zato smo krenuli sa ovim eksponatom. Kaže meni neko: a jadna, koliko ga je voljela, a meni smiješno, nekako ga razumijem. Idemo dalje.

Pencivir

Dopalo mi se i ovo. Kao da sam na trenutak bila u nekoj drugoj galeriji u kojoj bi ovo moglo stajati kao zaseban eksponat. Priča mi je preglupa, ali način kako su Pencivir izložili mi se vizuelno dopao.

Džemper za vinograd – ali zamalo

Najbizarniji osjećaj jeze mi nije ostavila kutija od filma u kojoj je ni manje ni više nego pepeo kremirane bivše ljubavi, već ovo:

Čim smo počeli izlaziti, pričao je o džemperu koji želi da mu isheklam. Kupila sam prelijepu vunu. Nikako da se odluči, te hoće kragnu, neće kragnu, hoće šnjire – ali sive, ne, ugalj sive… Nisam htjela početi dok se ne odluči, ali nikad nije. Živjeli smo srećno tri godine dok me odjednom nije zamijenio svojom studenticom, 20 godina mlađom od mene. Iselih se, sve sa vunom u novom stanu pijem vino i heklam jebeni džemper. Znala sam da će biti nenosivo, a prijateljica je našla simboliku u svemu: srce nije na pravom mjestu, i sve odiše njegovom nesabranošću. Desna ruka je mnogo duža, zato što je to njegova dominantna strana… opsesivno-kompulsivni poremećaj i pasivna agresija kojom je kontrolisao našu vezu. Ne treba mi ovo više. Nadam se da vam se sviđa.

Meni je ovo malo strašno ili bolje rečeno morbidno, ne znam zašto.

A sad dolaze na red ljubavne poruke, i ja sam ostavila jednu, evo je:

Upućena je čudnim prvim susretima sa ljudima koje danas jako volim. Jedna sigurno dirljiva poruka:

Od početka mog života do 14. aprila 2015.

Bologna, Italy

Moj otac je preminuo 14.04.2015. Bila sam s njim u bolnici i brinula se o njemu. Uvijek je ispunjavao ove ukrštene riječi. Poslednja nije završena. Bio je zabavan, enigmatičan i umirujući. Baš kao ukrštene riječi.

Osjećam da ovde fali još jedna ljubavna priča

Je li se prevario?


I tu bismo priveli kraju ovu malu izložbu, mada se u ovom muzeju zadržite oko tri sata i dosta je obimna. Moj omiljeni par, kad već pitate, su Keri i Zverka of course, pa me jedan mali fiksni telefon odavde podsjetio na njih. Toksični su dovoljno za mene, taman.


Nisam pisala o ljubavi nikada u svojim člancima, ako i jesam pisala o mojoj nekoj ljubavi, izmišljala sam, a sigurno nema te priče. Bukvalno nikada nećete znati. Mada… kad je ovoliki narod ispričao svoje…


Evo, ovo me podsjetilo na moju prvu simpatiju i k a d a , igrali smo neki poker sa čipovima na moru, sjedimo tu nešto, lik je provaljivao takve stvari da ja nisam disala od smijeha. To je bilo prije 100 godina. Košarkaš je i dan danas, a bio je i tada. I tad, ućutali se svi za stolom, traje to neko vrijeme – kad mene neko drmnu po ruci: „Ajde, igraj“, a ja sve vrijeme gledala u njega, narod mislio da gledam u karte šta da odigram. Kakav poker face!

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Gruzija na istorijskoj razmeđi

0
U svetu koji zagovara polarizaciju na svakom planu, postoje pojedine kulture i narodi koji svojim jakim identitetom mogu da odgovore na "mi i oni"...

KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?