“Фебруарска награда” је највеће признање општине Александровац које се додељује у оквиру славе града заштитника винара и виноградара Светог Трифуна.
Година која је за нама у Александровцу је обележила низ еколошких катастофа, од напредовања већ постојећих до развијања нових. Ипак то није спречило представнике власти да ту значајну награду уруче министарки за заштиту животне средине Ирени Вујовић.
Наиме, министарка се за ову награду квалификовала јер је њено министарство донирало 10 000 000 динара за постављање новог котла за грејање у Дому здравља “Др Добривоје Гер Поповић” у Александровцу.
Грађани се разочарано и забринуто питају како је Министарство за заштиту животне средине надлежно за донирање средстава за здравство, притом имајући у виду неповољну еколошку ситуацију у Александровцу?
Само неки од проблема су депонија “Сињевац” на којој се одлаже сав комунални отпад, а налази се у сред чисте природе на путу између Александровца и познатог одмаралишта Митрово Поље. Већи проблеми настају и онда када припадници ромске националности који у нехуманим условима живе на тој депонији крену да пале тај одпад, што је призор који свакодневно можете видети у вечерњим сатима на том путу.
Поред тога што “госпођа министарка” и запослени стручњаци у министарству за заштиту животне средине, нису одговорили ни на један мејл Удружења грађана “Не дамо Рађевице” представници власти су сматрали прикладним да добију највише одликовање општине. Каменолом Рађевице је био планиран како би се експлоатисао камен који би се касније користио за израду ауто-путева. Против свих законе природе и државе. Посед на ком је планирано покретање каменолома налази се у боровој шуми, у којој живе бројне животињске врсте и поред тога на пар километара од првих села где се људи углавном баве пољопривредом која би била уништена покретањем тог приватног бизниса за које је управо дозволу издало Министарство за заштиту животне средине.
Проблем загађености вода такође је присутан на подручју општине Александровац, од река које преко лета од тешких хемикалија промене боју у цревну и розе, до језера Ћелије одакле се делом грађани снабдевају водом за пиће, а које има све више плутајућег отпада, међу којим се налази највише пластике. Постоје и бројни други еколошки проблеми о којима можемо писати. Међутим министарка је одликована као да ти проблеми не постоје и не угрожавају свакодневни живот и здравље грађана.
На самом уручењу награде појавила се лично, без једне речи упућене грађанима по питањима и проблемима за које је надлежна са својим сарадницима.
Тако можемо закључити да су локални политичари овакво велико признање претворили у средство за стицање личне моћи и користи и за јачање непотизма у својој странци, додворавање и чист политички интерес и још једном доказали да одликовања добијају они који их најмање заслужују.
Још више овакав поступак боли грађане и грађанке, када знају да у нашој малој чаршији живе добри људи који град и целу Жупу представљају на најбољи могући начин, а искључени су из сваке свечаности, похвале, признања.
Драги Жупљани и Жупљанке, винари, ђаци, спортисти, лекари, уметници, научници надам се да је ово последња година када ће ваше заслуге бити маргинализоване у овом граду и да вам неће требати чланска карта да бисте добили признање које заслужујете, јер ви сте Жупа и најбоље што има.
Срећна слава Свети Трифун!
