Verovatno najuzbudljivija sezona Evrolige, računanjući poslednjih nekoliko godina, uveliko teče. Sada prvi (možda i jedini) put u istoriji Srbija ima dva predstavnika. Partizan i Crvena Zvezda se bore da obezbede učešće u Top8 fazi takmičenja i za sada četa Željka Obradovića ima izglednije šanse da u svom prvom učešću posle nekoliko sezona posta taj cilj i ostvari. Već sada su se u oba tabora izdešavale neke stvari kojima nije mesto u sportskim krugovima, naravno ispraćene međusobnim prepucavanjima, a kako se čini, sve se tek zahuktava pred sezonsko finale u ABA ligi i naravno u Kupu Koraća.
Nažalost, dueli i sva dešavanja oko Partizana i Zvezde se prečesto prenose van terena, te su same igre i okršaji na parketu neretko u drugom planu, iako se i o njima može dosta reći i o istima pisati. Do sada su odigrana tri derbija u tekućoj sezoni ( 2 u Evroligi, 1 u ABA ligi ) i crveno-beli su uspešniji za jednu pobedu. Nakon lošeg starta sezone pod komandnom palicom Vlade Jovanovića, na klupu Zvezde dolazi prekaljeni stručnjak, legenda Splita i Budućnosti, Duško Ivanović i kreće ovosezonski preporod tima sa Malog Kalemegdana.
Treneri
Kao što je već navedeno, Ivanović je seo na vruću klupu Crvene Zvezde nedugo posle početka sezone, jer je postalo sasvim jasno da neiskusni Jovanović ( čovek koji je čak i u Ciboni, gigantu koji je ‘na konopcima’, uspeo da dobije otkaz) nema šta da traži na mestu šefa stručnog štaba. Zvezda doživljava pravi preporod, Duško sa timom koji uopšte nije sam selektirao ulazi u sjajnu formu i klub vraća u borbu za plej-of fazu Evrolige. Do izražaja je svakako došlo njegovo dugogodišnje iskustvo, što trenersko a svakako i igračko, i Zvezda kreće da liči na tim koji svakome može stati na crtu i predstavljati pravu nagaznu minu.
S druge strane, o čoveku koji sedi na klupi Partizana, najboljem treneru u Evropi, ne treba previše trošiti reči. Pak, Partizan je igrao više toplo-hladno u Evroligi, ali su posle konsolidacije uspeli da se stave u bolju poziciju od Zvezde i trenutno imaju izglednije šanse da se nađu u eliminacionoj fazi najelitnijeg košarkaškog takmičenja u Evropi. U Obradovićevo iskustvo i znanje svakako se ne može i ne sme sumnnjati, ali da ništa ne dolazi preko noći pokazuje i ova sezona crno-belih, gde je bilo potrebno nekoliko meseci da se Partizan dobrano ‘sastavi’ i gde se vidi da je to jedan od timova koji se nalaze u najboljoj formi.
Igrački kadar
Oba tima su u sezonu ušla sa enormnim očekivanjima i sa dva ista cilja, da se domognu trofeja u ABA ligi i Top8 faze u Evroligi, te su se s tim u vezi dovedena zvučna pojačanja u oba tabora. Zvezda je svoje redove pojačala starim ljubimcem navijača, Nemanjom Nedovićem, a kasnije svakako i sjajnim Lukom Vildozom, te potom verovatno i najboljim igračem domaće lige, Fakundom Kampacom, koji će još uvek čekati na svoj debi u Evroligi zbog ( prvenstveno ) nepažnje rukovodstva Crvene Zvezde. Zvezdina igra se ove sezone bazira isključivo na umeću i znanju Nedovića i Vildoze, na čijim krilima su izvojevane neke jako velike pobede u dosadašnjem toku oba takmičenja. Pošto će o formi kasnije u ovom tekstu biti više reči, sada samo treba napomenuti da su najistaknutiji Zvezdini igrači pored pomenutih svakako i Filip Petrušev i Hasan Martin, te da se može reći da je Zvezda skockala sasvim konkurentan tim koji još uvek, prevashodno ne igranjem Kampaca, nije pokazao svoju pravu snagu, i čija će udarna igla biti najubojitija u nadolazećim mesecima.
Naravno, ni u Partizanu se nije sedelo skršenih ruku. Crno-beli su čak bili, ako ne kvantitativno, onda svakako kvalitativno jako angažovani na dovođenju pojačanja. U klub su pristigli velika imena evropske košarke, Džejms Naneli i Joanis Papapetru, kao i sjajni Dante Egzum, te povratnik Danilo Anđušić, koji su u top formu ušli u mesecu januaru, i čine veoma kompaktnu ekipu sa igračima koji su već bili deo Partizana. Svakako treba izdvojiti Matijasa Lesora, koji igra košarku života i zasluženo je jedan od 5 najkorisnijih igrača Evrolige, te se mora pomenuti i Kevin Panter, ali i Alen Smailagić, koji se posle povrede vratio na parket i zabeležio neke jako dobre partije od tada, a što je još važnije dodatno rasteretio Matijasa Lesora.
Forma
Kao što već stoji u tekstu, oba tima su imali toplo-hladno periode, što je sasvim normalno i često vidljivo u košarkaškim evropskim timovima. Crvena Zvezda je svoju formu možda potrebitije raspredila , a razlozi mogu biti sledeći: Ivanovićev tim je svoj zenit imao u drugoj deonici prvog dela sezone. Zvezda trenutno kuburi sa igračkim kadrom, pre svega izostankom Kampaca u Evroligi, kao i odsustvom Hasana Martina zbog povrede, čiji se povratak očekuje svakog momenta, a povrh svega toga u lošoj formi su Nikola Ivanović, Luka Mitrović, pa i Petrušev i Bentil, ali ni ostali igrači se trenutno ne mogu pohvaliti sjajnim partijama, jer skoro svi pamte blistavije igre u svojim karijerama. Zvezdi definitivno ‘ne cvetaju ruže’ i dalje se čeka na povratak u pravi pobednički kolosek, jer ovaj tim je izuzetno potkovan i verovatno je na papiru najsnažniji u poslednjih 8, 9 godina, a i na klupi sedi verovatno najveće ime još od sezone Svetislava Pešića.
Preporod u Zvezdi je krenuo posle, kao što je navedeno, slabijeg starta sezone, a sve je eskaliralo porazom od Zadra u Hali “Aleksandar Nikolić”. Takva inicijalna kapisla je bila dovoljna da rukovodstvo crveno-belih preduzme značajne mere u promeni stručnog štaba. Dolaskom Ivanovića Zvezda kreće da melje: dosta vezanih pobeda je ulilo navijačima, a i igračima, dosta samopouzdanja i počela su da se ređaju maštanja o najvišim dometima, a neki su išli toliko daleko da su smatrali da se Zvezda na proleće može obresti u Kaunasu, na smotri najjačih ekipa Evrolige.
Hladan tuš je došao brzo, uzrokovan padom forme pre svega, ali i dešavanjima van terena, kada je recimo Zvezda imala polutovoreni sukob sa Baskonijom zbog Luke Vildoze, a zatim i sa čelom Evrolige zbog Fakunda Kampaca. Argentinac će tek krajem februara zaigrati za crveno-bele u najelitnijem takmičenju, odluka rukovodstva Evrolige bila je jasna, te Zvezda zbog najviše sopstvene nepažnje neće moći da računa na sjajnog plejmejkera još dosta dugo vremena. Od pomoći Kampacu nije bila ni Unija igrača koji nastupaju u Evroligi, čija je želja bila da se bivši kec Reala što pre pusti da zaigra za beogradski klub.
Što se tiče Partizana, treba pre svega navesti ogromno interesovanje njegovih navijača pred start sezone. Partizan je na korišćenje dobio beogradsku Arenu, i za sada su najgledaniji tim u evro-takmičenjima, a ‘grobari’ ne propuštaju priliku da na skoro svakoj utakmici pruže sjajnu podršku svom timu. Svaki tim koji dođe da igra protiv Partizana protiv sebe ima ‘šestog igrača’ u vidu publike, što sa Zvezdom nije uvek slučaj, bez obzira na to što igraju u manjoj hali, već zbog toga što od Zvezdine forme dugi niz godina zavisi i poseta na utakmicama, što je samo po sebi diskutabilno na mnogo nivoa.
Crno-beli svojim igrama na početku sezone daju navijačiama dosta razloga za zadovoljstvo. Sva euforija oko novokomponovanog tima je bila tolika da su se neki nedostaci previše teško uočili, što sada svakako nije slučaj, a najvidliviji je bio taj da Matijas Lesor ima previše minuta po meču. Reprezentativac Francuske ove godine ‘kida obručeve’ u svim takmičenjima, ali umor je faktor na koji on sam ne može da utiče, veće je stučni štab dužan da to učini umesto njega, a da pre svega dovede igrača koji mora da ga dostojno odmeni kada ovaj nije na parketu. Trenutno, možda i najveći plus Partizana, je solidna forma bivšeg igrača Golden Stejta, Alena Smailagića, koji se polako sve bolje uklapa sa ostalim igračima crno-belih. Pored toga, Aleksa Avramović je takođe ponovo na terenu, Naneli je u naletu, kao i Papapetru, dok su ostali na nivou koji se od njih i zahteva. U ovom momentu, Obradovićev tim se nalazi u odličnoj poziciji, koja im omogućuje da na nastavak sezone gledaju sa velikom dozom optimizma. Partizan je šta više uspeo da vidno napreduje na polju odbrane, a što se tiče napada, na taj problem sadašnji sastav beogradskih crno-belih nije nailazio ni u jendoj situaciji.
Posle vidnog napretka u igri, ali i atmosfere, u nastavku sezone se možda daju veće šanse Partizanu, da pre svega osvoji titulu ABA lige, a da se zatim domogne i što većeg dometa u Evroligi. Ipak, treba posle mnogo trzavica očekivati ozbiljan odogvor Crvene Zvezde. Crveno-beli sigurno u ovom času ništa ne prepuštaju slučaju i spremni su da svoj plan za buduće partije pretvore u delo u što boljem svetlu.
Ono što je najbitnije, ovakva sezona predstavlja za sve navijače pravu poslasticu. Vrlo je, nažalost, moguće da se više neće ponoviti ovakva situacija, kao što je pomenuto na početku teksta: da Zvezda i Partizan u istoj sezoni predstavljaju Srbiju u košarkaškom takmičenju kao što je Evroliga, i da time pokušaju da konsoliduju situaciju sa košarkom u našoj zemlji, koja nije nimalo naivna. Još bolja stvar bi bila kada bi se u našim timovima našlo što više domaćih igrača, u čemu ponovo prednjači Zvezda u odnosu na Partizan, iako je takva prednost maltene zanemarljiva. Za kraj treba reći da je ovo trenutak za uživanje i da se nove partije oba tima s nestrpljenjem čekaju u oba tabora, jer iako je šansa za šalu na račun drugih više nego idealna zbog potencijalnih neuspeha, ipak ostaje nada da je više ljudi koji komšiji ne žele da ‘crkne krava’ i kojima je u interesu da srpska košarka sveukupno postigne bolji rezultat, a da se kasnije i zajednički izbore da se u Evroligi takmiče zajedno, jer je Srbija zemlja koja to definitivno zaslužuje.
