NaslovnaPolitikaSvetДа ли је Молдавија следећа Украјина?

Да ли је Молдавија следећа Украјина?

-

Историја сукоба

Настанак нових држава након распада СССР-а и Југославије довео је до међунационалних сукоба у скоро свакој новој ,,независној држави“. Ратови у бившој Југославији, на Кавказу али и у Молдавији, која је опет постала центар европских, као и светских дешавања само потврђују ту тезу.

Молдавија је држава на раскршћу путева и са богатом историјом, а од тога је имала само штету. На граници између Румуније и Украјине, са мешавином разних народа који су током историје насељавали ово подручје, данас је једна од најсиромашних држава у Европи. Нерешена територијална али и идентитетска питања, претња од распада државе на делове или њено увлачење у већу целину доводе до тога да ова пољоприведно богата земља не може квалитетно економски да се развија. Румуни, Молдавци, Руси, Украјинци, Бугари, чак и Немци и Јевреји који су преживели Други светски рат живе у овој малој земљи. Више референдума је потврдило да становници Приндестровља и Гагузије желе прикључење Русији и ако Руси чак не чине ни већину на овим просторима. Утицај културе, језика али и религије (православље је скоро па свеприсутно), и наслеђе руске империје и СССР-а су довели до тога да становништво жели себе да види као део Русије, што потвђује и чињеница да се етнички изјашњавају као Руси. Истовремено, румунски и прорумунски политичари у Молдавији не крију жељу да се прикључе Румунији.

Попис становништва Придњестровља 2004. године: Извор: czds.rs
Tираспољ – главни град Приднестровља. Споменик руском генералу Суворову и у позадини застава Приднестровља, Русије и непризнате Абхазије, Јужне Осетије и Арцаха.Фото: АФП.

Руско царство, СССР или Русија – свеједно

Проглашењем незавиости 1991. године, Молдавија одмах упада у територијалне и националне проблеме. Источни регион, Придренстровље (Транснистрија) али и јужни регион, Гагузија прогласили су незавиност. Разлог за ово јесте жеља грађана ових региона да остану у саставу СССР-а, а касније да се прикључе Русији. Наметање румунског језика (мада и стварање молдавског) науштруб руског. који се масовно користи у Молдавији, али и овим отцепљеним регионима, прелазак на латиницу (у Молдавији је службени молдавски језик на латиници а у Приднестровљу је један од службених поред руског и украјиснког и молдавски али на ћирилици). Кракотрајни рат који се одвио 1992. године показао је немоћ молдавске централне власти да успостави пуну контролу на својим уставом дефинисаним границама али и организованост локалног становништва који су направили све атрибуте државе и који до данас фунционишу независно од Кишињева. Према договору између Москве и Кишињева, у Приднестровљу као мировна мисија борави око 1500 руских војника, а већих оружаних сукоба није било за време њиховог боравка.

Војна парада са руском војном техником у Тираспољу.
,,Наша снага је у јединству са Русијом“ – Приднестровље. Извор: Getty Images.

Долазак проевропске, пронато и прорумунске власти, на челу са Мајом Санду довели су до политичке кризе у земљи. Опозиција већ месецима протествује испред владиних зграда у Кишињеву, али безуспешно јер нико не жели да их саслуша. Додатни пад већ ниског животног стандарда, долазак избеглица из Украјине али и погођеност економије која зависи од ниске цене гаса добијеног из Русије изводи људе на улице. Молдавија неретко остане дужна руском Гаспрому али Русија као знак добре воље често отпише дуговања. Молдавија је 2022. године дуговала око 400 милиона долара за гас али са казнама за неплаћање, цифра достиже 700 милиона америчких долара. Молдавија не признаје овај дуг јер како каже, Приднестровљу се гас испоручује бесплатно, а дуг иде на рачун Молдавије.

Молдавска опозиција на челу са проруском партијом Шор протествује у Кишињеву.

Демонстранти су тражили оставку нове премијерке, али и целокупне прозападне власти у земљи и плаћање рачуна за комуналиије током зимских месеци. Председница Молдавије, Мају Санду оптужила је Русију за рушење уставног поретка, као и грађане Белорусије, Србије и Црне Горе за наводне диврезантске активности у којима би се по налогу Русије заузеле владине зграде, пресекле комуникационе мреже и срушила власт. Министарство спољних послова републике Србије и њен министар Ивица Дачић, издали су саопштење у коме ,,Србија одбија инсинуације о умешаности својих грађана у могуће насиље у Молдавији“ и ,,тражимо све информације о томе како би спречили да било ко из Србије учествује у оружаним и насилним акцијама било где у свету, што је строго кажњиво по нашем закону“, навео је Дачић. Тако је и један обичан меч између Партизана и Шерифа из Тираспоља постао политички проблем. Навијачи Партизана који су отишли да подрже свој клуб, задржани су неколико сати на аеродрому и потом враћени у Србију. Молдавске власти су из разлога безбедности пребациле меч у Кишињев и забраниле долазак публике.

Након Бајдeнове изненадне посете Кијеву, у Варшави, где је амерички председник држао говор била је и молдавска председница Санду. Она је одушевљено пратила излагање ,,историјског говора“ и поново упозорила на руску претњу и тражила помоћ ЕУ, чији је Молдавија кандидат за чланство од прошле године.

Све би ово било у домену унутарполитичке и геополитичке игре да се у то није умешала и војна компонента. Колбасна (војна компонента), складиште где се налази 20.000 тона совјетског наоружања повученог из Источне Немачке и Чехословачке, а које је припадало 14. Гардијској армији Црвене армије. Ово је највеће складиште оружја у Источној Европи, налази се на свега мање од километар од границе са Украјином. Још се прошле године у јавности причало да би украјинске снаге могле да пређу границу и заузму ово складиште муниције. Данас смо све ближи томе али и операцији у којој би било нападнуто и Приднестровље. ,,Ако Молдавија затражи од Украјине, Оружане снаге Украјине ће заузети Приднестровље за 3 дана“. Ово је изјавио бивши заменик министра унутрашњих послова Украјине Арестович. Према руском Министарству одбране, Кијев припрема оружану провокацију против Придњестровља, коју ће извести јединице Оружаних снага Украјине, укључујући и националистичку формацију „Азов“. Саопштено је да диверзанти могу бити обучени у униформе Оружаних снага Руске Федерације.

У Молдавији су заузврат оповргли изјаве руског Министарства одбране о могућој провокацији Оружаних снага Украјине.

Положај складишта муниције Колбасна.

Вест да је Молдавија започела излазак из Заједнице независних држава је многе подсетила на понашање Украјине која се све више одвајала и окретала леђа Русији. Угрожавање права на језик, национално изјашњавање али и непоштовање воље својих грађана, довели су до бојазни да је Молдавија следећа на листи за сукоб. Путин је пре неколико дана опозвао декрет који је подржавао суверенитет Молдавије.

Румунски председник Клаус Јоханис каже да “Румунија остаје посебно будна против хибридних акција Русије, које се интензивирају”. ,,Уверавам вас да Република Молдавија није сама у суочавању са овим изазовима.“

Амерички авион Боинг П-8А Посејдон лети на тромеђи између Румуниије, Молдавије и Украјине.

Закључак:

Сервилност молдавских власти, економска, социјална и свеопшта криза на територији Молдавије, али и потреба за муницијом Оружаних снага Украјине, као и америчко ширење непријатељства у овом региону и покушај да се конфликт из Украјине прошири изазива бојазност. Молдавија је већ тражила помоћ Запада за решавање ,,руског утицаја“ и помоћ због мешања руске државе у унутрашње питање Молдавије. Недостатак совјетског наоружања у Европи, а немогућност да се брзо допуне залихе доводе до логичног закључка да ће Украјина уз помоћ Запада, а пре свега САД, желети да искористи и заузме војно складиште. Ово би подигло рат на виши ниво, руска армија би морала да убрза планирану офанзиву и да упути додатне снаге да заштити рускојезично становништво. У случају да Молдавија тј. НАТО преко Молдавије уђе у рат у Украјини, у том случају би се укључила и армија Белорусије и било би покушаја да се са Севера пресеку Западне границе Украјине ка Пољској. Ово би кренуло ланчано, јер би се Пољска тиме директно укључила у рат. Пољска власт индиреткно говори о заузимању Галиције, Лавова и Ивано-Франковске области, као и стављању под своју конторлу и заштиту. Приднестровље, а вероватно и Гагузија која је сада аутономна област у Молдавији, би желела прикључење и заштиту Русије као што су то учиниле прво Доњецк и Луганск а потом Херсон и Запорожје. Румунија би покушала да уђе војно у Молдавију и заузме што више територије за коју сматра да је то њена историјска земља. Не смемо заборавити ни Мађарску која би желела да заштити своје становништво у Закарпатској области. Неоосмански снови код Ердогана и турске дипломатске и војне елите би потенцијално довели до тога да се Турска уместо досадашњег посредника и продавца оружја Украјини, активно укључи у овај шири сукоб под изговором ,,заштите туркијског становништва“. На све то додамо и активно укључивање НАТО чланица, дошли бисмо до застрашујућих сценарија. Сетимо се само када је Први светски рат од ,,локалног сукоба“ између Аустро-Угарске и Србије, ланчано, прешао у светски рат.

Непредвидљивост понашања главних актера у овом сукобу, све већа укљученост Запада у конфротацију са Русијом, каои председнички избори у САД-у и Русији следеће године могу допринети само ескалацији сукоба јер ,,нико не сме да изгуби“. Да ли ће се у том случају са политичке карте света изгубити Украјина, а са њом и Молдавија као колатерална штета, остаје да видимо. Нажалост, балтичке државе и Пољска не обећавају миран период и радиће све да отерају Русију што даље од својих граница. Понос велике силе као што је Русија може бити повређен, а ,,џентлеменски договор“ између Америке и Русије лако може да се претвори у нови Рибентроп-Молотов пакт где ће Русија ,,зарад мира у кући“ добити не само Украјину него и некадашње делове СССР-а. Свака могућа ,,добра воља“ Запада, сводиће се на то да Америка добије више него потребан одмор и ослобађање ресурса за ,,балон“ који се надвија над њима, а то је Кина.

Амерички пилот прави селфи са балоном који је кружио изнад САД. Фото: Танјуг/Tanjug/Department of Defense via AP.
Вежбе молдавске војске са бојевим гађањем на Северу Молдавије, фебруар 2023.

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Evropa pleše kan-kan: Vlade padaju, a neke vise o koncu

0
Opet počinjemo „Brimerom“: sve velike svjetsko-istorijske činjenice pojavljuju se takoreći dva puta - jedanput kao tragedija, drugi put kao farsa, rekao je Marks dopunjujući...

KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?