,,У Африци поново државни удар”
,,У Африци поново државни удар”, овако гласи строфа песме Рибље чорбе, али шта државни пуч у Нигеру разликује од других смењивања власти?
Војска Нигера, на челу са генерал-пуковником Амадум Абдурахманом, је 27. јула, свргла дотадашњег председника Мухамеда Базума и суспендовала Устав.
Једна од најсиромашнијих земаља света, бивша француска колонија, богата рудама пре свега уранијумом, чији извоз покрива 5% светског и 25% тржишта ЕУ, доживела је корениту промену. Војне власти су распустиле Владу и дале рок од 48 сати министру финасија да врати сав покрадени новац или ће му бити суђено. Прекинуте су све везе са Француском, те је забрањен извоз злата и уранијума Паризу. У Нигеру је остала француска војна база, чији је циљ био борба против терориста на подручју Сахела, такође је остала и једна америчка база са дроновима.
Ипак, народ је одмах прихватио војну власт која је дошла без проливене крви, па се грађани свакодневно окупљају на скуповима где се чују антифранцуске пароле и слављење Русије и Путина. Док се француске заставе пале, руске су присутне свуда, а додатне санкције о којима причају Париз, Вашингтон и њихови савезници у Западној Африци не дотичу много становнике Нигера. Ова побуна није само антиколонијална, социјална или просто жеља војске да преузме моћ и власт, ова побуна је део геополитичке игре која се поново одвија на простору Африке последњих година и која се попут пожара шири.
Вагнер поново свира
Портпаролка Беле куће, Карин Жан Пјер изјавила је: “Сједињене Државе нису виделе никакве веродостојне индиције о умешаности Русије или приватне руске ‘Вагнер’ групе у државни удар у афричкој држави Нигер”. Вагнер је већ неколико година присутан у Африци као приванта војска, која нема везе са Русијом, ипак, последњи догађаји око Пригожина у Русији су показали да је Москва директно у људству, логистици и новцу учествовала у раду и деловањима ове организације. Матрица која се понавља је следећа: држава позове Вагнер ,,ради обучавања националне армије“.
После тога француске трупе буду протеране са те територије, да би потом дошла Кина са својим економским и инфраструктурним пројектима. Државни удари су се догодили у Малију, Буркини Фасо и Чаду, што су све земље које се граниче са Нигером, а одмах након тога, нове власти су дале рок француској војсци да напусти њихову територију. Када се нова власт стабилизује, на нове територије долазе кинеске инвестиције, а Вагнер или Русија добију концесије на руднике, нафтна поља, обучавају војску и продају наоружање. Овако уиграна игра Москве и Пекинга, где Париз и Вашингтон бивају отерани из Африке без велике буке, сигурно да изазивају бојазан да би могли да покрену регионални рат, те пошаљу своје трупе као мировне снаге или под изговором успостављања и одржавања мира наставе да отимају афричке ресурсе.
Кинески пројекти су означени црвеном бојом, док су остали пројекти: индијски (означени сивом бојом) и корејски (означени жутом бојом).
Званична Москва и Пекинг су принципом легалитета и поштовања међународног права, позвали на успостављање мира и враћање уставног поретка, ипак речи су једно, а стање на терену друго.
Регионални рат?
Сваки напад на Нигер била би објава рата, кажу вође Малија и Буркине Фасo. Ово је одговор на ултиматум Економске заједнице западноафричких држава (ЕКОВАС), да не искључују употребу силе, ако војска не врати на власт свргнутог председника.
“Ако бисмо могли да имамо мирно решење и повратак на уставни поредак у земљи, то би била наша најпожељнија опција, али морамо се припремити и за сваку другу могућност. Последња опција била би планирање могуће војне интервенције ради поновног успостављања уставног поретка у Нигеру”, навео је Абдел Фатах Муса, комесар ЕКОВАСА за политичка питања, мир и безбедност.
ЕКОВАС је претходно замрзао средства Нигера у регионалној централној банци и увео санкције, а исто је урадила и Афричка унија, као и западне земље и међународне организације. Ово је све донето под притиском. Становништво ових земаља такође покреће антифранцуске демонстрације, а Сенегал је само последња у низу држава која има хаос на улицама.
Ипак, да ли је рат могућ?
Нигерија је већ послала своје трупе на границу са Нигером, дошло је и до мањег окршаја на граници две државе, мада одлука о инвазији још није донета. Нигерија већ деценијама има проблем са исламистичком организацијом Боко Харам, огранком Исламске државе у Африци, али и са сецесијом која је само на кратко угашена. Ради се о територији Бијафре у делу југоистичне Нигерије. Иако је ова сецесионистичка република угашена још 1970. и враћена у уставни поредак остатка државе, ако би војска Нигерије усмерила своју пажњу на Нигер, Бијафра би уз тражење помоћи из Русије и Кине поново могла да крене ка својој независности.
Рат би коштао пуно сиромашне афричке државе што би покренуло серију пре свега социјалних, затим и антиколонијалних и антивладиних протеста који би се убрзо претворили управо у оно чега се Запад боји. Потенцијални рат у коме би Нигерија (која је најмногољуднија држава овог дела света) напала многоструко слабији Нигер није лако остварљива идеја. Мали, Буркина Фасо би моментално ушле у рат на страни Нигера и послале своје трупе, док би Чад и Алжир били посматрачи са стране, али не би дозволили пораз Нигера и компликацију ситуације у региону. Ове државе би могле да испоручују оружје нигеријској војсци, дуж широког граничног појаса. У случају рата, поново би ка Европи кренуле колоне у којима би се налазило стотине хиљада људи којима је онемогућен нормалан живот.
Алжир је штуро рекао да подржава војне власти у Нигеру, што и показује својим понашањем и поступцима и већ деценијама има енорма улагања у војску, која је међу најбољима на афричком континетну. Укључивањем Алжира у рат и могућим интервенцијама Француске, ЕУ и САД, дошло би до поновних немира у Паризу и широм земље. Мала пауза која је настала у Француској, поново би довела до међуетничких и религијских сукоба што би ослабило не толико централну власт, колико већ изударани престиж ове некадашње колонијалне силе,те поново продрмало њену економију.
САД са својих 1100 војника у Нигеру не може активно да дејствује, слање нових трупа би било тешко у окружењу које није нимало пријатељско, а нови фијаско попут Авганистана би довео до урушавања већ крхог рејтинга Бајдена пред нове изборе. САД су исцрепеле своје ресурсе и залихе слањем војне помоћи Украјини, било би тешко наћи нова средства и технику и послати их Нигерији као помоћ. Директно учешће америчке војске у операцијама у овом делу света би повукло да Вагнер, који се налази у Африци, врло брзо буде и у самом Нигеру, сваки губитак америчких живота би било тешко оправдати пред јавношћу, а ново трошење новца би поново подигло рејтинг Трампу и републиканској партији.
Вашингтон се налази пред дилемом, да ли да интервенише и изазове регионални рат и поново развуче своје капацитете и тиме ослаби своју већ ослабљену позицију у свету или да пусти да се домино ефектом, државе Западне Африке пребаце на сарадњу са Русијом и Кином? Замислимо само где би Америка послала само један носач авиона да даје подршку рецимо 20 хиљада америчких војника који су се искцрали и кренули пут Нигера. У том тренутку, Русија убаци своју резерву коју је мобилисала и крене у велику офанзиву у Украјини, а Кина поново изведе војну вежбу и блокира Тајван. У тим тренуцима, Америка би била растрзана и не би могла да постигне ни краткорочне циљеве, а њене трупе у Ираку и Сирији би биле изложене свакодневним нападима од стране Ирана или његових прокси покрета.
Енергија је кључна, борба за ресурсе траје
Као што ни рат у Сирији није почео због неке револуције и права грађана, тако ни потенцијални рат у Нигеру не би почео због државног удара. Поменули смо већ да ова сиромашна афричка држава снадбева свет уранијумом, без којег рад нуклеарних електрана не би био могућ. Уколико Нигер постане руски савезник, свет ће још више зависити од Москве – и њених клијената – за снабдевање нуклеарном енергијом, пише “Блумберг”.
Казахстан и Узбекистан, две бивше совјетске републике, производе око 50 одсто светског уранијума. Ако у ту рачуницу додамо и саму Русију и Нигер, удео расте на 60 одсто. Дакле, без руског гаса и уранијума (овде можемо додати и угаљ), Европска унија може остати енергетски небезбедна, јер неће имати довољно производних капацитета да подмири потребе за електричном енергијом. Решења има, али је прескупо да би европске фирме биле конкурентне било коме. ЛНГ терминали и природни гас који се допрема бродовима је чак и десетоструко скупљи у односу на гас који се преноси цевоводима из Русије.
Пројекат вредан 20 милијарди евра предвиђа транспорт милијарди кубних метара плина из Нигерије, путем 4000 километара дугог Транссахарског плиновода преко Нигера до Алжира. Овај плиновод би била алтернативна руском гасу који, због рата у Украјини, ЕУ не жели да користи. Претходни план на који се ЕУ ослањала у ослобађању руског гаса јесте гасовод из Катара који би преко Сирије ишао до Европе. Рат је то зауставио.
Да ли ће ЕУ да се укључи у скупу војну инвазију на Нигер да би можда кроз 10 година добила нешто афричког плина, сумњам, јер такав план може Европи донети не само стотине хиљада нових избеглица, него и политичке проблеме. Врло тешко да би Литванија или Пољска које све своје снаге усмервају на испоручивање оружја Украјини и чување границе са Белорусијом, пристале без захтева Америке, да учествују у војној кампањи и шаљу своје трупе. Сједињеним америчким државама одговора да Европа купује скупљи, амерички гас, док се све више европских фирми сели у Америку због конкуретности.
Закључак
Војни удари у Африци ће се наставити, француске и америчке трупе ће се потпуно повући са овог континетна. Даља сарадња и интеграција афричких држава ће се продубљивати, док ће економска сарадња и инвестиције које долазе из Пекинга натерати афричка друштва да сарађују и превазиђу своје поделе. Политички Запад ће не само губити приступ ресурсима које су до сада имали, него ће губити и тржиште све многољунијег ,,црног континетна”, поштовање су одавно изгубили. Африка наставља јаче него икада да се ослобађа стега неоколонијализма које су јој наметнуте после стицања ,,независности” од својих метропола, што ће и наставити у будућности.
Сенат Нигерије је већ одбио слање војске у Нигер, док се према непровереним информацијама, Вагнер појавио у Нигеру.
Регионални рат се може избећи, али би то значило крај неоколонијализма и коначно ослобођење афричких народа од дојучерашњих господара.
