Prošle su tri godine otkako je komičar Riki Žervejs prilikom svog čuvenog govora na dodeli „Zlatnih globusa“ kritikovao holivudsku budnost i oslikao površnost establišmenta zabavne industrije. Iznenađeno lice Toma Henksa, ikone holivudskih blokbastera, eklatantan je primer dominantne grupe javnih ličnosti u čijim izjavama dominiraju komična naivnost i paternalizam. Razvoj društvenih mreža svakako je podstrekivač „fasadnog humanizma“, ali ne i uzrok, uzevši u obzir da se on nalazi u samoj evropocentričnoj biti zapadne civilizacije – unutrašnjem osećaju superiornosti i nadmoći nad ostalim delovima sveta. Svedoci smo čestih situacija u kojima poznata glumica ili muzičar javno osuđuju ili etiketiraju neku državu/društvenu grupu ili pojedinca, sa premalo upućenosti u datu temu. Međutim, u drugoj polovini dvadesetog veka i pre masovnih medija, društvena angažovanost poznatih ličnosti je sa sobom nosila sasvim drugačiju konotaciju. Kako je taj period, u umetničkom smislu, obeležen rokenrolom, vremeplov nas vraća u 1971, kada je „tihi Bitls“ Džordž Herison održao dobrotvorni Koncert za Bangladeš.
Izvor hinduizma
Eksplozija zvana rokenrol je početkom šezdesetih uspela da Evropi donese nove boje i ukine preostale društvene norme konzervativnih krugova kojima je, u političkom smislu, presudio Drugi svetski rat. Jedan od glavnih razloga za to su svakako bili Bitlsi. Svojom pojavom i stihovima, prvi su napravili prostor za tinejdžere i adolescente u javnom diskursu prepunom političkih hladnoratovskih tema. Stekli su nezapamćen društveni kapital ali ga, za razliku od većine, nisu upotrebljavali (samo) za pospešivanje materijalnog blagostanja. Oni su svoj uticaj usmerili i na karakterni i umetnički razvoj, što se ogleda kroz eksperimentalnu i psihodeličnu fazu benda. Prestali su sa turnejama i fokusirali se na višemesečna snimanja albuma kao što su Revolver, Sgt. Pepper i The Beatles (The White Album).
Ovu fazu je pratilo i sve izraženije personalno udaljavanje članova, što će do 1969. tj. albuma Abbey Road, dovesti do konačnog raspada. U tom periodu, dotadašnji „autsajder“ Džordž Harison sve više se isticao sa numerama poput While My Guitar Gently Weeps, Something i Here Comes the Sun, ali to nije promenilo njegov položaj. Dodatni razlog razmimoilaženja bio je karakterne prirode. Naime, Harison je sredinom šezdesetih došao u dodir sa hinduističkim pokretom Hare Krišna, što je nepovratno uticalo kako na njegovu muziku, tako i odbojan stav prema životu muzičke zvezde. Uz pomoć Ravija Šankara naučio je da svira citru (koristeći ga na Norwegian Wood i Within You Without You), a kruna je bila predlaganje putovanja u Indiju na transcedentalnu meditaciju kod Mahariši Jogija. Ringo Star je otišao posle 10 dana, Mekartni nakon tri nedelje, a „tihi Bitl“ je u indijskom hramu ostao dva meseca.
Objavivši poslednji Let It Be projekat sa bendom, Herison je pozvao Erika Kleptona, Boba Dilana i mnoge druge, kako bi počeo sa radom na solo projektu. Posle šestomesečnog rada u novembru 1970, izašao je tripl album koji mnogi vide kao njegov umetnički vrhunac – All Things Must Pass. Kontroverzni producent Fil Spektor je primenio svoju Wall of sound studio tehniku, donevši orijentalni zvuk odzvanjajućih bubnjeva koji su se uklopili sa mističnim tekstovima. U pesmi My Sweet Lord, Herison je koristio svojstvenu slide tehniku sviranja gitare. Naslov i omot (na kojem je muzičar okružen sa četiri patuljka), direktna su aluzija na raspad Bitlsa. Album je završio na vrhu top lista sa obe strane Atlantika, a do sad je zabeleženo da se samo u Sjedinjenim Državama prodao u skoro 7 miliona primeraka
Tajfun i građanski rat
Dok je Herison „udisao novi život“, u Aziji se desila nezapamćena katastrofa. Dve nedelje pre izlaska albuma, tropski Ciklon Bola je pogodio tadašnji Istočni Pakistan. Formirao se u Bengalskom zalivu i sa sobom odneo 500 hiljada žrtava, zbog čega se smatra najsmrtonosnijim zabeleženim uraganom. Vlasti (Zapadnog) Pakistana su naišle na oštre kritike širom sveta zbog neodgovornog reagovanja, s obzirom na to da je najveći broj žrtava došao od kasnijih poplava. Prilikom britanske podele Indije 1947, Bengal je podeljen na zapadni hinduistički deo koji je predat Indiji, i istočni muslimanski, pod upravom (Zapadnog) Pakistana sa autonomnom bengalskom upravom koju je Islamabad ukinuo 1954. godine. Zato je ciklon postao okidač za „erupciju“ nataloženog nezadovoljstva Bengalaca. Vladajući pakistanski establišment je 1971. godine odbio da prizna izbornu pobedu Awami lige koja se zalagala za odvajanje. Pakistan je pomoću vojske započeo Operaciju reflektor, u toku koje je u samo prva tri dana ubijeno preko 50 hiljada ljudi, što se kasnije povećalo na 250 hiljada civila. Više od 10 miliona ljudi je izbeglo u Indiju, a sa proglašenjem nezavisnosti Bangladeša 26. marta te godine, započet je Bangladeški oslobodilački rat.
Situacija je zahtevala pažnju celog sveta kako bi se zaustavila represija i pokolj. Ravi Šankar, istaknuti indijski instrumentalista na citri, odlučio je da upotrebi svoju uvaženost u svetu muzike i pomogne svojim sunarodnicima, pa je zatražio pomoć od Džordža Herisona početkom 1971. godine. Gitarista se par decenija kasnije prisetio da je pristao uz zaključak: „Ako želiš da budem uključen, mislim da bi bilo bolje da stvarno budem uključen“. Tako je prijateljstvo dvoje muzičara stvorilo koncept dobrotvornih koncerata koji je četrnaest godina kasnije upotrebio ser Bob Geldof za svoj čuveni Live Aid događaj. U međuvremenu je celokupan plan do jula počeo da dobija konačnu formu. Herison je snimio dobrotvorni singl Bangla Desh i producirao album Ravija Šankara Joi Bangla. Takođe je u okviru UNICEF-a registrovan Specijalni fond za hitnu pomoć Džordž Herison-Ravi Šankar. Na poziv za dva dobrotvorna koncerta su se odazvali Ringo Star, Erik Klepton, Bob Dilan i mnogi drugi. Lenon je inicijalno pristao, ali je na tu odluku uticala njegova žena Joko Ono, dok je Mekartni odbio, navodeći kao razlog lošu atmosferu nakon raspada benda.
Oba nastupa su planirana za isti dan, 31. jul, u Medison Skver Gardenu. Karte su brzo rasprodate, s obzirom na to da je ovo bio prvi javni nastup nekog od članova Bitlsa nakon pet godina. U medijima je najavljeno i kasnije objavljivanje koncertnog albuma The Concert for Bangladesh, čija je zarada od prodaje takođe trebalo da ide u dobrotvorne svrhe. Koncert je krenuo nastupom Ravija Šankara, a ostatak vremena su zauzeli poznati muzičari, zajedno izvodeći sopstvene hitove, na oduševljenje četrdeset hiljada gledalaca. Iako je bilo nesigurnosti u vidu Kleptonove zavisnosti heroinom i činjenice da Dilan takođe nije nastupio preko dve godine, s muzičke tačke gledišta, celokupan događaj bio je veliki uspeh. Od prodaje ulaznica skupljeno je 250 hiljada dolara. Ipak, finansijski deo projekta je pokazao Herisonovo neiskustvo i lošu procenu oko toga ko je zapravo kontroverzni menadžer Alan Klajn.
You Never Give Me Your Money
Rokenrol je postavio osnove poslovanja u zabavnoj industriji. Međutim, kao i danas, tržište je puno protivrečnosti uslovljenih pitanjem vlasništva nad (početnim) kapitalom. U to vreme, mladi muzičari, kao članovi niže srednje klase, nisu imali ni osnovnu predstavu o poslovno-pravnom svetu. Dobrim delom bila je to posledica činjenice da su svoje obrazovanje zanemarili zarad muzičke karijere, čime su predstavljali plodno tlo za finansijske malverzacije raznih menadžera. Bitlsi nisu bili izuzetak i u njihovom slučaju taj menadžer je bio Alan Klajn. Njegova upečatljiva biografija svakako je vredna istraživanja. Pol Mekartni mu je posvetio Band On The Run i You Never Give Me Your Money, dok su i Rolingstoni imali svojih „epizoda“ s njim. U slučaju Herisonovog projekta, kontroverzni menadžer je tek naknadno registrovao događaj kao humanitaran. Zbog toga nije bilo poreskog izuzeća, a zatim je Poreska uprava SAD zamrzla skupljenih 10 miliona dolara. New York magazin objavio je da je deo novca otišao na Klajnov račun. Afera je pokrenula domino efekat i pažnja se kasnije usmerila na njegovo (ne)upravljanje finansijama Bitlsa.
Epilog
Bengalski oslobodilački rat se završio par meseci nakon koncerta, 16. decembra 1971. godine, kada je Bangladeš stekao nezavisnost. Zbog velike pažnje koju je koncert privukao, mediji su saznali da su Sjedinjene Države slale vojnu pomoć pakistanskim snagama koje su izvršile pokolj. Ova činjenica je dodatno potpirila nezadovoljstvo američke javnosti vezano za ratovanje SAD u Vijetnamu. Što se finansijskog dela tiče, posle višegodišnje borbe, deset miliona dolara konačno je odmrznuto i predato UNICEF-u 1981. godine.
Herison je kasnije više puta potvrdio da je UNICEF regulisao novac po planu i bez ikakvih daljih smetnji. Pomenuti koncertni album The Concert for Bangladesh i dan danas šalje novac od prodaje ploča, CD i DVD diskova na preimenovan Džordž Herison Fond za UNICEF. Do sredine devedesetih godina, skupljeno je još pet miliona dolara. Ne računajući inflaciju, taj novac možda ne izgleda impresivno za današnji nivo, ali to je bio prvi humanitarni muzički događaj ovih razmera. Do tada, državne legislature nisu posedovale efikasne poreske aparate za humanitarna sredstva, što je kasnije znatno olakšano. Bob Geldof je nekoliko puta isticao da mu je Herisonov projekat služio kao primer za Live Aid.
Afera nastala sa Klajnovim malverzacijama dovela je do razilaska bivših Bitlsa sa njegovim uslugama i doprinela popravljanju odnosa između njih. Sedam godina nakon Herisonove smrti, 2008. godine, u Bangladešu je pokrenuta inicijativa da se Džordž Herison proglasi nacionalnim herojem. Tadašnji ministar informisanja Hedajetula Al Mamun je 2012. godine za svetske medije istakao da se u Bangladešu svake godine za Dan nezavisnosti (26. maj) i Dan pobede (16. decembar) na televiziji puštaju isečci sa snimljenih nastupa. Bez ikakve pompeznosti, Herison se odazvao na pomoć kulturi koju je voleo, a što je još bitnije, koju je upoznao. Preneto na današnje vreme, Tom Henks se u svojim izjavama „solidariše“ sa ugroženima donirajući novac Demokratskoj stranci. Pola veka kasnije, stihovi pesme Awaiting On You All itekako imaju težinu, uzevši u obzir činjenicu da primer Džordža Herisona i dalje sija.
If you open up your heart
You will know what I mean
We’ve been polluted so long
Now here’s a way for you to get clean
