Вести са овог простора, који обухвата бивше чланице Совјетског Савеза: Узбекистан, Казахстан, Туркменистан, Таџикистан и Киргистан, у српску медијску сцену не долазе тако често. Чак и сукоби који се понекад десе на овом подручју, о чему смо већ писали, не буду испраћени на прави начин. Стога, не можемо се надати да ће српски грађани бити упознати са догађајима који се одвијају, а који изазивају пажњу светских медија.
У само последњих неколико месеци, државе Средње Азије су посетили француски председник Емануел Макрон, руски председник Владимир Путин, турски председник Реџеп Тајип Ердоган, мађарски премијер Виктор Орбан, председник комитета америчког Сената за националну безбедност Гери Питерс. Овде се дипломатска активност није завршила, на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација, председник Џозеф Бајден састао се са председницима Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Туркменистана и Узбекистана на инаугурационом председничком самиту Ц5+1 а одржан је и састанак министара спољних послова Централне Азије и ЕУ у Луксембургу. Највећи догађај свакако јесте десети јубиларни самит Организације турских држава у Астани. Ради лакшег читања и избегавања нејасноћа, анализираћемо посету по посету и њене исходе као и потенцијалне последице. Пре тога, укратко ћемо објаснити значај Средње Азије данас и због чега је она важна Русији, Кини, Турској, ЕУ (посебно Француској), Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама.
Значај Средње (Централне) Азије
И ако се налази у централном делу Азије (или још шире Евроазије), ова област је дуго била ван свих токова, пре свега због историјских прилика. Након пропадања пута свиле који је вековима био значајан коридор, не само за робу и трговину, него и за размену идеја и технологије, долази до одсецања од модерних токова. Пропадање монголског царства и наставак номадског начина живота различитих племена на овом подручју, довели су до тога да тек руско запоседање и модернизација доведу до касније независности и успостављања државности. Богаство минералима и гасом, који се овде налазе и управо територија кроз коју треба да прође нови кинески пут свиле, доводе до тога да се сви интересују за ово подручје.
Бајден, Америка и меки трбух Русије
Амерички УСАИД- а ће издвојити до 12 милиона долара за програм „повећања отпора дезинформацијама“ становништва земаља Централне Азије. Ово је само део планираног гранта у износу од 50 милиона долара. У 2022. години на све пројекте УСАИД-а у Казахстану потрошено је 15 милиона, док се сада 12 милиона долара издваја само за информациони део.
Структуре УСАИД-а спровеле су социјалну анкету, према којој становништво централне Азије (Казахстан, Узбекистан, Таџикистан), више верује руским изворима информација него америчким и европским.
Казахстански новинар Аидар Ермеков примећује да је од јуна, када је додељена прва транша, „почело интензивирање“, на друштвеним мрежама и код блогера који су почели да промовишу идеју о потреби повлачења из ОДКБ-а, ЕАЕУ-а, ШОС-а. УСАИД активно ради са новинарима и блогерима из земаља Централне Азије.
Председник комитета америчког Сената за националну безбедност Гери Питерс посетио је Киргистан, Казахстан и Узбекистан, где се састао са председницима три земље Јапаровим, Токајевим и Мирзијевим. Петерс је током сусрета стално напомињао да је Централна Азија важан део света, а да саме републике играју велику улогу у регионалној безбедности, изражавајући наду у проширену сарадњу. Казахстански председник је називао САД дугогодишњим стратешким партнером, са којима се планира проширење сарадње у различитим областима.
Председник Џозеф Бајден састао се са председницима држава Централне Азије на председничком самиту Ц5+1 на маргинама Генералне скупштине УН. Председници су разговарали о низу питања, укључујући безбедност, трговину и инвестиције, регионалну повезаност, потребу да се поштује суверенитет и територијални интегритет свих нација, и текуће реформе за побољшање управљања и владавине права. САД су предложиле покретање дијалога о критичним минералима Ц5+1 како би се развило огромно минерално богатство Централне Азије и унапредила безбедност критичних минерала. САД су за подстицање улагања и развој Транс-Каспијског трговинског пута (тзв. „Средњи коридор“). Овим се показује да су Американци заинтересовани да покушају да кинески пут свиле замене својим инвестицијама. Разговор о безбедности се односи на то да се руске војне базе замене америчким и да се уместо руског наоружања купује америчко.
ЕУ и замена руског гаса
Састанак министара спољних послова Централне Азије и ЕУ у Луксембургу је одигран као да се није ни десио. Није привукао пажњу нигде а врло је значајан.
Током састанка, стране су разговарале о продубљивању односа између држава региона и ЕУ. Ово допуњује постојећу стратегију, али значајно проширује области међурегионалне сарадње. Документ дефинише кључне области интеракције, укључујући развој Транс-европске транспортне мреже (која такође игра важну улогу за земље повезане Иницијативом три мора). Заменик премијера и министар спољних послова Казахстана Мурат Нуртлеу, у свом говору, позвао је европске извознике да активније користе транспортни пут од Европе до Азије. Реч је о Транскаспијском коридору који заобилази Руску Федерацију и за који су европски званичници веома заинтересовани. Наредни састанак у формату Централна Азија – ЕУ планиран је у Туркменистану, а први самит биће одржан у Узбекистану, следеће године.
Министарство спољних послова Туркменистана је саопштило да је Транскаспијски гасовод апсолутно реалан пројекат, оправдан са економске тачке гледишта. Без значајних спољних улагања овај пројекат неће напредовати јер је потребно спровести цеви на дно Каспијског језера. Идеја да се заобиђе руски гас и да се користе алтернативни извори, попут гаса из Туркменистана, су примамљиви. Али потреба за изградњом чворишта у Азербејџану је подухват који захтева много ресурса.
Заинтересованост ЕУ за Централну Азију види и руско министарство спољних послова. Изјава Лаврова: ,,Покушај Европске уније да истисне Русију из Централне Азије и Кавказа неће успети. Европска унија не крије своје намере да нас на сваки могући начин обузда, да нас истисне из централне Азије и Кавказа. То неће успети. Ми овде имамо историјске корене и нећемо отићи одавде. Наши партнери, наши савезници то врло добро знају.”
Према речима портпарола Кремља Дмитрија Пескова, колективни Запад одржава пријатељске везе са неким земљама, не због себе, већ да би истиснуо Русију из овог региона, преноси Спутњик.
Турска и организација турских (туркијских) (ОТГ) држава
Турци активно покушавају да уздигну своју улогу вође турских народа, а стварање јединственог писаног језика за ОТГ је један од начина. Казахстанци су одавно усвојили латиницу на званичном нивоу, а све што је повезано са руским језиком и ћириличним писмом се убрзано искорењује. На примеру Казахстана или Таџикистана, може се видети зашто се опција креирања једног писма можда неће десити. Веома је скупо, тако да ће проћи много година до коначне примене. Оно што држава мора да уради јесте да промени сав канцеларијски рад, препише сва владина документа и папире на свим нивоима. Уз то, треба променити назива насеља, улица итд.
Савет за сарадњу држава турског говорног подручја, створен на иницијативу Казахстана, већ је постао пуноправна међународна организација која на својим платформама активно промовише идеју стратешког партнерства својих земаља чланица.
Представници држава склопили су споразуме о партнерству и договорили повећање обима трговине и развој инвестиционе сарадње. Током самита потписан је Астански акт, Турској је честитана 100. годишњица, а Азербејџану је честитана победа у Нагорно-Карабаху. Реџеп Ердоган је предложио стварање јединственог писма за турске земље. А Касим-Жомарт Токајев је нагласио потребу популаризације израза „турски свет“ и чак је предложио да се од њега направи бренд. Да ово није само пусто маштање, поставићу слику где највиши државни званичници Турске већ годинама износе карте где се налазе сви туркијски народи и делови бивше отоманске империје.
Изнећемо податак о броју џамија у овим земљама да бисмо видели утицај Турске, Саудијске Арабије и уопште исламског света. 1987. године у Казахстану је било 25, да би до 1991. тај број достигао око 5000, у Узбекистану за исти период са 87 на преко 300 да би до 1993. стигао на исти број као у Казахстану, на око 5000. У Таџикистану је са 70 џамија 1989. већ 1994. дошло до 200. У Туркменистану се са мање од 10 џамија 1987. се тај број попео на преко 200.[1]
Због нестабилности у Авганистану, руска војска има базе у Таџикистану и Киргистану, а пошто су државе Средње Азије у ОДКБ-у, редовно се одржавају вежбе заштите граница. Сукоб о коме смо у прошлим текстовима писали јесте између Таџикистана и Киргистана али се он решава мирном демаркацијом границе. [2]
Француска и уранијум
Након повлачења француске војске из Нигера али и државних удара широм Африке, Француска тражи новог добављача уранијума да би обезбедила себи стабилни извор енергије. Француске залихе уранијума за нуклеарне електране у земљи су на најнижем нивоу од 2008. године, а након гашења немачких нулеарних електрана, Берлин увози електричну енергију из Француске. Зато је Макрон одлучио да одлети за Казахстан, где се састао са председником Токајевим и учествовао на пословном форуму у Астани. Главне теме посете биле су уранијум за француске нуклеарне електране, зелена енергија и промоција француских културних и језичких иницијатива. Француска компанија Орано, која послује и у централној Азији и у Африци, већ дуже време рудари у Казахстану, али је на састанку са инвестиционим холдингом Самрук-Казина предложено да се покрене заједнички стратешки пројекти ван Казахстана.
Одлука о томе да ли ће Француска, Русија или Кина, можда и неко четврти, градити (или неће), нуклеарну електрану у самом Казахстану, који због застарелости свог енергетског система из доба СССР-а, има недостатак енергије, а десило се и да због квара, главни град, Астана, остане без струје, биће донета на основу резултата републичког референдума. Казахстан као држава која има мало воде, имаће проблем јер нуклеарна електрана захтева велике количине воде за хлађење. На тему „зелене“ енергије потписан је уговор са француском компанијом Total Energies о изградњи ветропарка капацитета 1 GW.
Након изјава о потреби напуштања туђег (односно руског) језика у интересу националног идентитета, казахстанске власти одмах потписале споразуме о учењу француског језика у средњим школама у Казахстану.
Иако партнер Француске, Аустралија, има гомиле уранијума – 30% светских резерви. До договора вероватно неће доћи. Сетимо се само да је Аустралија отказала наручене подморнице из Француске. Поред унутрашњих разлога – гаса, угља, а сада и „зеленог“ (али ненуклеарног) лобија, Аустралија није заинтересована за овај посао.
Казахстан – између 2 ватре
Изјава заменика министра трговине Казахстана Каирата Торебајева, у којој је најавио забрану извоза различите робе која је под санкцијама у Русију. Министарство трговине је издало објашњење, које демонстрира балансирања на две столице.
Побијајући речи министра о забрани извоза робе двоструке намене у Русију, министарство одмах напомиње да роба о којој је Торебајев говорио подлеже међународним обавезама Казахстана . А као што је већ раније објашњено, ове обавезе управо укључују стриктно поштовање западних санкција. Ово уопште не мења чињеницу да се роба неће извозити у Русију. Казахстан је престао да испоручује Русији 106 различитих роба због западних санкција против Руске Федерације. Званичник је најавио потпуно ограничење извоза „дронова, унутрашњих делова, специјализоване електронике, чипова и сличних производа“. Само у јулу казахстански цариници су одбили најмање четири Руса на основу информација о њиховом учешћу у специјалној војној операцији у Украјини. Министарства спољних послова Казахстана признало је постојање „листе критичара“ којима ће бити забрањен улазак у земљу.
Ситуација са Рафинеријом нафте Атирау, која је заустављена ради ремонта. Казахстанске власти су се обратиле Русији за помоћ са захтевом да повећају залихе бензина за скоро 3 пута (ово је упркос несташици горива у самој Руској Федерацији).
Све тежи положај руског и рускојезичног становништва у самом Казахстану и њихова дискриминација и удаљавање из јавне сфере доводи до реакција у руском делу интернета. Последњи од непријатних ситуација је била при званичној посети Владимира Путина Астани. Иако је до сада било уобичајно да се руски језик користи за комуникацију на највишем дипломатском нивоу међу бившим чланицама СССР-а (јер је цела политичка елита ових земаља школована у Москви), Токајев, председник Казахстана је обавестио руску делегацију да ће причати на казашком, и да имају обезбеђене уређаје за превод. Ово је наишло на чуђење Лаврова, Пескова па и самог Путина јер ово није било договорено. Када су избили немири у самом Казахстану и када је Токајеву претила ситуација да изгуби власт, позвао је руског председника и на руском језику молио да Путин пошаље руску војску и сачува мир. Казахстанске власти се понашају тако што у свакој тежој ситуацији моле Русију за помоћ а онда одмах после тога наставе да раде против својих становника Руса и Русије. Овакво понашање може допринети томе да се у неком тренутку доведе у питање Северни део Казахстана који се граничи са Русијом и који је у време Совјектског Савеза поклоњен овој републици. Украјинска дискриминација Руса у Украјини је трајала деценијама и тек када је претио и сам опстанак становништва, дошло је до уласка руске војске ради заштите рускојезичног становништва. Намерно правим разлику између етничких Руса и оних који говоре руски у кући и служе се са њим као матерњим. Ових других је много више.
По броју руских школа, Казахстан и даље заузима водећу позицију међу државама Централне Азије: 2023. њихов број је достигао 3.606. За поређење: у суседном Узбекистану има нешто више од хиљаду, у Киргистану – 751, у Таџикистану – 200, а у Туркменистану – 71.
Кина
Кина жели стабилност у овом региону да би спровела свој мегапројекат ,,Појас и пут”. Из овог разлога, Пекинг улаже у инфраструктурне пројекте јер је Средња Азија једна од кључних путева кроз коју роба пролази до Русије, Ирана и даље до Европе. На слици видимо Нови пут свиле и где он треба да прође.
Гас
Након распада СССР-а, у региону су, поред Ирана, била четири енергетска играча: Русија, Казахстан, Азербејџан и Туркменистан. Русија и Иран на све начине покушавају да спрече изградњу гасовода који заобилазе руску територију, док се САД и ЕУ залажу за „транскаспијске“ пројекте.
Највећа гасна поља у Каспијском мору добио је Азербејџан. Турско-азербејџанска сарадња је значајна за обе стране. Азери свој гас транспортују преко Турске а Турска добија новац од овога и од себе ствара гасно чвориште. Руски гас се такође транспортује делом преко Турске.
За Казахстан је Каспијско море главни извозни приход, али је истовремено и препрека за диверсификацију извоза. Скоро 94% извезене нафте мора да путује руским нафтоводима да би стигла на светско тржиште. Туркменистан, који има 5. највеће светске резерве природног гаса, има исте проблеме. Немачко издање Велт наводи да су Русија и Иран главни играчи на овом подручју.
Закључак
О будућности и просперитету одлучиваће чврсти лидери и ,,национални оци” ових земаља. Нафта и гас су и даље незамењиви у светској привреди, а и многи ретки минерали су важни за светске играче. Сарадња Москва-Пекинг може донети само корист овом подручју. Високообразовано становништво се и даље школе на универзитетима по Русији, поготово за техничке науке, многобројна дијаспора ових земаља која је на привременом раду редовно шаље новац у домовину. И ако су муслиманске, ове државе нису кренуле пут радикалног ислама или пут Талибана, и са хришћанима живе без сукоба. Ово је важно и због кинеског Сингјанга где живе Ујгури, да не би дошло до њихове радикализације и утицаја од споља. Државе које су богате ресурсима са релативно малим бројем становника, али становништво ипак расте, може ући у 22. век без сукоба и са константним напретком на свим пољима. Све што треба избећи јесу ,,добронамерни” савети Америке и ЕУ који ето, само брину о стању демократије и људским правима и боје се да Русија не колонизује ово подручје.
[1] Chang Fen, “The Development of Islam in Central Asia countries after the collapse of Soviet Union”, East European Central Asia Study, No.5,2001. Наведено према Конотације, Усмерење и путања иницијативе ,,Појас и пут”, Ху Анганг, Ма Веј, Јен Јилунг, стр. 82 у Појас и пут: реалност и очекивања. Иксуства Србије. Факултет безбедности, 2019. Београд.
[2] https://opseg.rs/2022/09/19/ta%D1%9Fikistan-i-kirgistan-sukob-zbog-put/
