Promocija zbornika radova “Pristajem na sve” – Istorija muzičke grupe “Južni vetar” u izdanju Instituta za evropske studije i “Čigoja” štampe održana je u ponedeljak 25. decembra u galeriji Kulturnog centra “Čukarica”.
Na promociji u fokusu su bili razgovor o Južnom vetru kao jednom od najvažnijih umetničkih pojava i komercijalno najuspešnijih poduhvata u istoriji jugoslovenske i srpske popularne muzike.
Publici su se ovom prilikom obratili Boško Ćirković Škabo, Miodrag M. Ilić, Aleksandar Raković, Miša Đurković, Ognjen Lopušina i Stevan Gajić.
Južni vetar je izdavačka kuća osnovana 1980. godine u Beogradu. Kao deo projekta Južni vetar proslavili su se Dragana Mirković, Mile Kitić, Sinan Sakić, Šemsa Suljaković, Kemal Malovčić i drugi. Tokom osamdesetih i devedesetih godina važila je za jednu od najpopularnijih i najtiražnijih muzičkih kuća na prostoru bivše Jugoslavije.
Osnivač orkestra i diskografske kuće “Južni vetar” Miodrag M. Ilić istakao je da je sva njihova muzika, po nazivu grupe, potekla sa juga.
“Bio sam zadojen tom muzikom, ne samo ja već svi Leskovčani. U to vreme kao mlad sam mrzeo tu muziku, ali se to promenilo, trbuhom za kruhom se čovek opredeli za nešto za šta nije bio u početku. Mnogo sam više verovao običnom svetu i njegovom sudu nego tzv. stručnjacima. Prava istina je da kada je izašla prva ploča Dragane Mirković i ona pesma “Kroz šljivike i livade”, ona je od strane RTS-a bila proglašena za turcizam i bilo je zabranjeno njeno reklamiranje. Narod ima svoje mišljenje i svoj stav i šta mu se svidja. Mene je početkom osamdesetih interesovalo samo da li će se na pijaci slušati moje pesme. Pesma koja se ne sluša na svadbi, na proslavi , kome treba takva pesma”, konstatovao je popularni “Mile Bas”.
Jedan od autora tekstova koji se nalaze u zborniku Ognjen Lopušina izjavio je da se kroz sve tekstove provlači opštenarodna svest šta je Južni vetar, ko su ti ljudi koji nam znače i zasto nam oni znače.
“Značaj ovog fenomena je teško proceniti. Mi smo od Južnog vetra dobili jevandjelje kako da razumemo razne koncepte u društvu. Taj trenutak kada se Južni vetar pojavljuje, kroz muzički izraz dobijemo mogućnost da budemo sami sa svojim istinskim utemeljenjem. Neophodno je tada bilo da se napravi konekcija sa savremenim društvom, što Južni vetar i uradio”, izjavio je Lopušina.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije Stevan Gajić tvrdi da je narod dresiran kao Pavlovljev pas, da muzika Južnog vetra ne sme da mu se sviđa.
“Južni vetar je bio medijum preko kojeg su sazdana neka kulturna nasledja. Južni vetar je očigledno nešto arhetipski otključao. Ja sam se identifikovao kao panker kao klinac, ali sam više puta uhvatio sebe da znam ove pesme. Sinanov koncert je najbolji koncert koji sam doživeo. Postoji arhetip koji je Juzni vetar stvorio, taj dnk koji mi možda ne možemo da definišemo ali kada čujemo doživimo uzvišene emocije”, istakao je Gajić.
Reper i član “Beogradskog sindikata” Boško Ćirković Škabo dodao je da je odrastao u jednom zatvorenom krugu, kada je bila aktuelna podela na “dozovljenu” i “šund muziku”.
“Muzika koju pokušavaju da potisnu je vitalna, ja sam kao klinac imao otpor prema tome, dok nisam počeo da idem na žurke. Bio sam pod uticajem propagande. U svom krugu ljudi nisam delio muziku, a sa onima koji su je delili sam ulazio u raspravu, gde sam ja njima nesto objašnjavao. U repu mi se najviše svidelo kad se oslobodio, kad je otišao u svet i kad je svako dao neku svoju muziku na tu matricu. U početku sam izrazio žal što danas klinci ne znaju za organski Južni vetar. Po meni je Južni vetar nešto sto je obeležilo deo našeg odrastanja i nešto što nam je svima značilo na žurkama. Ja mislim da smo svi mi deo iste kulture u zemlji Srbiji”, izjavio je Škabo.
