NaslovnaNaukaDruštveneПриручник будућности

Приручник будућности

-

Приказ књиге Страст за незнањем Ренате Салецл


Ако је знање моћ, шта је незнање? Рећи „немоћ“ било би логично али не и довољно. Сталан економски раст и хиперпродукција података мењају значај знања, али и незнања. Оно је све мање околност а све више избор. Шта ово значи? Како би одговорила, социолог и филозоф Рената Салецл испитује природу незнања. Меру у којој га преферирамо већ сугерише наслов књиге Страст за незнањем коју је 2023. објавио Факултет за медије и комуникације у преводу Слободанке Глишић.

На темељу будистичког термина „страсти за незнањем“, који је психоаналитичар Жак Лакан користио како би описао како пацијенти избегавају да признају узрок својих тегоба, чак и када су код психијатра управо због тога – Салецл теми, кроз седам поглавља, приступа двојако.

Хоћемо, а не можемо

Кључне теме књиге су незнање (игноранција) и непризнавање (игнорисање). Као торетичар психоанализе, Салецл открива начине на које, као појединци, избегавамо сазнања која би могла да нас угрозе. Такође, указује на механизме којима игноришемо ограниченост знања. Ово је описано у трећем поглављу кроз наше фантазије о генетици. Технолошки напредак омогућио је испитивање сопственог наслеђа, тестирање на генетске болести и одабир генетског материјала. Међутим, нова знања могу створити нове облике анксиозности. Сликовит пример за ауторку су „погрешна рођења“ као код белог пара лезбијки из САД које су, у жељи да оптимизују гене детета које ће једна од њих да роди, наручиле семе белог мушкарца. Срећа због контроле бебиног порекла претворила се у љутњу, разочарање и страх када су сазнале да ће, због грешке банке репродуктивног материјала, добити девојчицу чији је отац црнац.

Ово је, у четвртом поглављу, испитано из шире перспективе. Данас се очекује да смо веома обавештени о болестима, медицинским поступцима и ризику а, ипак, жмуримо пред проблемима опасним по живот. Вољно незнање о болести и порицање да нам треба медицинска помоћ све су учесталији. Један од разлога је идеал рада који превазилази оквире запослења. Важно је да стално радимо, будемо здрави и, ако се  разболимо, брзо оздравимо. Болест је лични неуспех, а опоравак императив. Ради се о логици позног капитализма која тражи сталну продуктивност, али и самокритику код неуспеха. Тако је и опоравак од болести, заправо, нека врста рада.

Такве когнитивне фалинке не угрожавају само нас као појединце, већ и наше односе. Истражујући љубав и мржњу, ауторка подвлачи да немају рационалнуоснову, јер се ослањају на незнање. Лакан је говорио да у љубави дајемо оно што немамо, тражећи у другима оно што они немају. Та недокучивост је извор спонтаности и осећајности међу људима. Но, како Салецл показује у петом поглављу, управо то губимо. Технолошки посредовано друштво храни илузију рационалног избора, кроз обиље информација које имамо једни о другима. Уверава нас да се могу одредити јасни критеријуми при налажењу партнера, а емоције предвидети. Ауторка истиче феномен нестајања (ghosting), при ком једна особа окончава лични однос са другом тако што нагло, без објашњења, прекине комуникацију а друга не зна зашто. Та је особа разочарана и одбачена, док прва испољава равнодушност. Овај и други облици емотивне контроле су штетни јер упрошћавају људске односе. Док очекивања од технологије расту, очекивања од људи падају. Зато је, како ауторка закључује, заљубљивање све теже. То води заокупљености собом, емоционалном везивању за животиње или чак неживе објекте.

Извор: Facebook/BEOPOLIS

Можемо, а нећемо

Како, као друштво, успевамо да предупредимо промене посредством незнања и игнорисања? Поред глобалног негирања опасности од коронавируса на почетку пандемије са сврхом одржања производње, ауторка се бави и суптилнијим механизмима.

Оксфордски речник је за реч 2016. године прогласио постистину – односе и околности у којима чињенице мање утичу на јавно мњење него позивање на емоције и лична уверења. Две године касније изабрана је реч токсично, a сајт Dictionary.comодабрао је реч дезинформисање. Године 2022. Вебстеров речник је одабрао реч gaslighting – излуђивање. То је врста манипулације и менталног насиља која мења перцепцију стварности и доводи жртву до сумње у себе и сопствено знање. Шта ово значи, у условима када се медији баве све више небитним, а све мање битним вестима?  

Са новим врстама информација рађају се и нове врсте анксиозности, због тешкоћа у разумевању њиховог значења. Зато не чуди што множењем информација и вести – лажних или правих – расте и неповерење у њихове изворе. То значи да опада поверење у представљање стварности у медијима, а то је политички проблем. Вољно и масовно незнање и порицање могу да блокирају дебату и угрозе демократију. Медији, чија је моћ све већа а одговорност све мања, у томе активно учествују.

Пажњу заслужује ауторкино виђење великих података (big data) као опасности по људско благостање и демократију. Бавећи се идеологијом самопомоћи која пренаглашава значај појединца, у седмом поглављу открива опасности од све шире употребе апликација које, за рачун својих власника, бележе шта радимо, мислимо и где се крећемо.

Обим и бескрупулозност прикупљања и злоупотребе података о корисницим паметних телефона, сатова и сличних аксесоара одавно нису новост. Оно што то јесте, међутим, јесу начини како се носимо с тим. Главу окрећемо свакојако: можда не знамо за шта се подаци користе. Можда ни не знамо да се прикупљају. Можда нас теши што компаније које их користе не желе да сазнамо. А можда нас, напросто, није брига јер немамо шта да кријемо. „Начин на који се суочавамо с прикупљањем наших личних података није толико одраз недостатка знања, колико порицања тог знања“, објашњава Салецл.

Ово је кључно. Идеологија самопомоћи (откриј свој потенцијал) и растућа велнес индустрија (здрав сам, дакле, постојим) буде оно што ауторка назива „страст за самонадзором“. Тржиште је пуно уређаја и апликација које треба да нам помогну да се опустимо, будемо здравији, мршавији и продуктивнији. То нуде мерењем наших корака, пулса, крвног притиска, поједених калорија, личних прихода па чак и менструалних циклуса. Када те податке достављамо, омогућавамо генерацију података из којих проистиче мноштво сазнања о томе шта јесмо, шта мислимо, шта радимо и шта ћемо радити – појединачно и групно. Ово није спорно само зато што су програми самопобољшања неефикасни и подстичу анксиозност и кривицу. Нити зато што живот своде на идеал личне среће. Невоља је што сва та сазнања нису намењена нама. Намењена су оглашивачима, корпорацијама које купују податке и усмеравају колективно понашање ка извесним исходима. Они се кроје по мери моћних и могу мењати предзнак, али не и да угрозе статус кво.

Највећа снага књиге су њене еколошке импликације, описане у последњем делу. Умерена клима, која је била предуслов цивилизације, нестаје. Карбонизација, хемизација, моторизација. Загађење воде, земље и ваздуха. Глобално загревање. Озонске рупе. Штета је свеобухватна, али нема визије о повезаности ових проблема. Нема је јер поричемо штетност императива економског раста.

Ово није неизбежно. Све је више доказа да је тренутни модел неодржив. Потребна је другачија визија, одговорна према природи и будућим генерацијама, која неће зависити од економског раста, превасходно у богатим земљама. Наша генерација треба да је формулише, а ова књига је коцкица у том мозаику.

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Posebnost italijanske filozofije

0
Ispred vas se nalazi esej italijanskog marksističkog filozofa Dijega Fuzara o italijanskoj filozofiji. Opravdano je postaviti pitanje o postojanju jedne posebne italijanske filozofije. Moramo se...

Manifest praznine

KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?