Thursday, February 22, 2024
EkonomijaГлобални и локални југ: српски Трећи свет

Глобални и локални југ: српски Трећи свет

Који део Српског света је заправо део Трећег света? У времену када се много говори о развоју и напретку Глобалног југа, могли бисмо да се, макар према асоцијацији, осврнемо и на наш, локални југ. Како је могуће да је регион који Србији даје 70% њених војника истовремено и њен најсиромашнији регион? У тексту који следи бавимо се југом Србије и његовим положајем, који је већ деценијама незавидан и непромењен.

Иако (номинално) просечна плата у Србији расте, животни стандард људи који живе на југу наше земље остаје непромењен.¹ Југ је данас најсиромашнији и најзапостављенији регион наше земље. Тако се, од 44 неразвијене општине у Србији, чак 23 налази на jугу – дакле, више од половине. У 2023. години Република Србија издвојила је тек 3 милиона еура за развој недовољно развијених општина. Да бисмо стекли представу о томе колики је то новац, изнећемо занимљива поређења: 3 милиона еура је износио лото добитак у јануару 2023. године, а толико је приходовала Црвена Звезда од трансфера Ираклија Азарова у Шахтјор у августу исте године. Количина новца коју Република Србија издваја за бригу о неразвијеним општинама је недовољна, а као доказ да ова оцена није само последица субјективности аутора показују следећи подаци о просечној плати на југу Србије:

Извор: аутор

Када упоредимо просечне плате неких општина на југу, међу којима су и Ниш, Врање и Лесковац, видимо да се наш, локални југ према овом параметру не разликује од Глобалног југа, како данас углавном називамо земље Трећег света. Нишлије и Пироћанци, иако најбоље плаћени на југу, још увек каскају за републичким просеком. Становници Врања, Лесковца и Сурдулице имају нижи просечни лични доходак од становника Зимбабвеа. Ипак, оно што је истински поражавајуће је то да становници Власотинца, Црне Траве и Прешева имају ниже плате од становника Буркине Фасо – државе западне Африке у којој се пре нешто више од годину дана десио војни пуч.Но, недостатак новца није узрок, већ последица проблема. За чињеницу да југ Србије не добија пажњу и помоћ која му је потребна одговорне су све политичке партије. Уколико погледамо структуру чланова Народне скупштине Републике Србије у претходном сазиву, видећемо да је југ и овде значајно запостављен:

Извор: аутор

Од 250 посланика у Народној скупштини, посланика који долазе из јужне и источне Србије било је тек 34. Без истока, у претходном сазиву Народне скупштине било је тек 22 посланика који долазе са Југа, односно, мање од 10%. Ако изузмемо АП Косово и Метохију, јужна и источна Србија имају најмање посланика по глави становника. У оваквом односу региона у Народној скупштини, тешко да се може и очекивати да се ситуација промени набоље. Да ствар буде парадоксалнија, председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да чак 70% војника који данас брани Републику Србију долази са југа наше земље. На прву лопту, рекло би се да јужњаци напросто више воле униформу од својих северних сународника. У прилог томе да патриотизам југу није непознаница сведочи и богата ратна историја овог краја. Ипак, да је ратна историја овог краја богатија него што би његов народ то желео можемо закључити из историјских извора који описују страдања и недаће. Организовано етничко чишћење Срба са ових простора за време бугарске окупације у оба светска рата је тема о којој се у јавном простору не говори довољно, те се о овоме у српском народу зна врло мало.² На овом простору нећете чути лицитирање тешким терминима попут геноцида. Уместо тога, сведочанство историјске борбе за слободу на југу отеловљено је, и то у виду Ћеле-куле, једне од највећих светских грађевина направљених од људских костију, у коју су узидани животи на стотине јунака. У недостатку бољих прилика, потомци ових, али и других јунака приморани су да се поново окрену униформи.

Кости и лобање убијених Срба у Сурдулици, децембар 1915. Извор: Архив Народног музеја у Лесковцу

Тако долазимо до тога да регион Србије који у овом тренутку чини главницу војске Републике Србије истовремено буде најсиромашнији и најзапостављенији регион. Југу Србије су, поред материјалне помоћи за неразвијене општине, потребне инвестиције, како оне тренутне, тако и оне дугорочније, у виду улагања у развој малих и средњих предузећа. Но, да кривица није у потпуности на властима показује слика Народне скупштине коју смо видели. Све политичке партије у Србији које за циљ имају добар живот свих становника ове земље имају императив да у своје редове укључе већи број компетентних људи са југа. Ове мере требало би да омогуће да се глас југа чује, а све у циљу тога да избегнемо афрички стандард усред Србије, што, као што смо видели, није могућност, већ реалност.


  1. Подаци о региону који у овом раду називамо ,,југ Србије“ не односе се на територију АП Косова и Метохије, због специфичности тренутне ситуације на овом делу територије Србије. Иако и АП Косово и Метохија припада југу Србије, немогуће је доћи до релевантних, проверених и утемељених података о овом делу наше земље.
  2. више о овој теми: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/o-bugarskim-zlocinima-u-prvom-svetskom-ratu/ ; https://standard.rs/2020/06/18/zatiranje-istine-o-stradanju-srba-u-surdulici/

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Najpopularnije

POSLEDNJI KOMENTARI

Vladimir Bolta on U prašini ove planete
Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?