Који део Српског света је заправо део Трећег света? У времену када се много говори о развоју и напретку Глобалног југа, могли бисмо да се, макар према асоцијацији, осврнемо и на наш, локални југ. Како је могуће да је регион који Србији даје 70% њених војника истовремено и њен најсиромашнији регион? У тексту који следи бавимо се југом Србије и његовим положајем, који је већ деценијама незавидан и непромењен.
Иако (номинално) просечна плата у Србији расте, животни стандард људи који живе на југу наше земље остаје непромењен.¹ Југ је данас најсиромашнији и најзапостављенији регион наше земље. Тако се, од 44 неразвијене општине у Србији, чак 23 налази на jугу – дакле, више од половине. У 2023. години Република Србија издвојила је тек 3 милиона еура за развој недовољно развијених општина. Да бисмо стекли представу о томе колики је то новац, изнећемо занимљива поређења: 3 милиона еура је износио лото добитак у јануару 2023. године, а толико је приходовала Црвена Звезда од трансфера Ираклија Азарова у Шахтјор у августу исте године. Количина новца коју Република Србија издваја за бригу о неразвијеним општинама је недовољна, а као доказ да ова оцена није само последица субјективности аутора показују следећи подаци о просечној плати на југу Србије:
Када упоредимо просечне плате неких општина на југу, међу којима су и Ниш, Врање и Лесковац, видимо да се наш, локални југ према овом параметру не разликује од Глобалног југа, како данас углавном називамо земље Трећег света. Нишлије и Пироћанци, иако најбоље плаћени на југу, још увек каскају за републичким просеком. Становници Врања, Лесковца и Сурдулице имају нижи просечни лични доходак од становника Зимбабвеа. Ипак, оно што је истински поражавајуће је то да становници Власотинца, Црне Траве и Прешева имају ниже плате од становника Буркине Фасо – државе западне Африке у којој се пре нешто више од годину дана десио војни пуч.Но, недостатак новца није узрок, већ последица проблема. За чињеницу да југ Србије не добија пажњу и помоћ која му је потребна одговорне су све политичке партије. Уколико погледамо структуру чланова Народне скупштине Републике Србије у претходном сазиву, видећемо да је југ и овде значајно запостављен:
Од 250 посланика у Народној скупштини, посланика који долазе из јужне и источне Србије било је тек 34. Без истока, у претходном сазиву Народне скупштине било је тек 22 посланика који долазе са Југа, односно, мање од 10%. Ако изузмемо АП Косово и Метохију, јужна и источна Србија имају најмање посланика по глави становника. У оваквом односу региона у Народној скупштини, тешко да се може и очекивати да се ситуација промени набоље. Да ствар буде парадоксалнија, председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да чак 70% војника који данас брани Републику Србију долази са југа наше земље. На прву лопту, рекло би се да јужњаци напросто више воле униформу од својих северних сународника. У прилог томе да патриотизам југу није непознаница сведочи и богата ратна историја овог краја. Ипак, да је ратна историја овог краја богатија него што би његов народ то желео можемо закључити из историјских извора који описују страдања и недаће. Организовано етничко чишћење Срба са ових простора за време бугарске окупације у оба светска рата је тема о којој се у јавном простору не говори довољно, те се о овоме у српском народу зна врло мало.² На овом простору нећете чути лицитирање тешким терминима попут геноцида. Уместо тога, сведочанство историјске борбе за слободу на југу отеловљено је, и то у виду Ћеле-куле, једне од највећих светских грађевина направљених од људских костију, у коју су узидани животи на стотине јунака. У недостатку бољих прилика, потомци ових, али и других јунака приморани су да се поново окрену униформи.
Тако долазимо до тога да регион Србије који у овом тренутку чини главницу војске Републике Србије истовремено буде најсиромашнији и најзапостављенији регион. Југу Србије су, поред материјалне помоћи за неразвијене општине, потребне инвестиције, како оне тренутне, тако и оне дугорочније, у виду улагања у развој малих и средњих предузећа. Но, да кривица није у потпуности на властима показује слика Народне скупштине коју смо видели. Све политичке партије у Србији које за циљ имају добар живот свих становника ове земље имају императив да у своје редове укључе већи број компетентних људи са југа. Ове мере требало би да омогуће да се глас југа чује, а све у циљу тога да избегнемо афрички стандард усред Србије, што, као што смо видели, није могућност, већ реалност.
- Подаци о региону који у овом раду називамо ,,југ Србије“ не односе се на територију АП Косова и Метохије, због специфичности тренутне ситуације на овом делу територије Србије. Иако и АП Косово и Метохија припада југу Србије, немогуће је доћи до релевантних, проверених и утемељених података о овом делу наше земље.
- више о овој теми: https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/o-bugarskim-zlocinima-u-prvom-svetskom-ratu/ ; https://standard.rs/2020/06/18/zatiranje-istine-o-stradanju-srba-u-surdulici/
