NaslovnaPolitikaSvetИзбори у Азербејџану и окупација Јерменије

Избори у Азербејџану и окупација Јерменије

-

Избори у Азербејџану

Недавно, 7. фебруара су се одржали превремени председнички избори у Азербејџану, где је било готово извесно да ће дотадашњи председник, Илхам Алијев капитализовати своју власт након војне победе у последњем рату за Нагорно Карабах и потпуне реинтеграције земље. Освојио је више од 4.5 милиона гласова или 92,12% гласова свих изашлих бирача, док први кандидат испод Алијева има 2,17%.

Оно што је повод за текст није победа Алијева, која је била извесна, него каквог ће то имати утицаја на Јерменију и да ли ће доћи до новог рата. Председник Азербејџана, Алијев, отишао је да гласа на гласачком месту у некадашњем главном граду непризнате јерменске републике Арцах (или Нагорно Карабах према Азербејџанцима), Степанакерту или преименованом након заузимања града, Ханкенду. Овај више него симболичан гест имао је двојако значење. Домаћој публици и својим бирачима, Алијев је показао моћ себе, своје функције и саме државе и њене оружане силе. Јерменима је била упућена порука да су понижени и да никада неће моћи да се врате на просторе Карабаха. Алијев је својом победом обезбедио себи сигурну власт још наредних 7 година, а према уставним изменама 2009. председник нема више ограничења колико пута може бити биран на функцију.

Оно што је скоро па сигурно, да ако председник Азербејџана буде водио политику као до сада, пре свега према Јерменима, имаће још дуго подршку својих сународника. У новембру се одржавају парламентарни избори у Азербејџану где ће се по први пут од азербејџанске независности, у посланичким клупама седети и посланици из Нагорно Карабаха. Оно што се дешава у Закавказју се не може назвати мир, јер се скоро па свакодневно дешавају инциденти на граници између Јерменије и Азербејџана где обе стране имају и војне и цивилне жртве, али стање пуног рата ће тек наступити, а узроке ћемо објаснити у тексту.

Председник Азербејџана Алијев гласа у главном граду некадашњег Арцаха

Јермени у магли

Након катастрофалног пораза у последњем рату за Нагорно Карабах или одбрану Арцаха, Јермени не само да су протерани са својих вековних огњишта, него им Азербејџанци стално постављају нове услове под претњом рата. Навешћемо само неке од заиста поражавајућих захтева које Баку захтева од Јеревана. Можда и највеће угрожавање суверенитета у одсуству рата јесте захтев било кога, а камоли државе која је непријатељски настројена, захтев за промену Устава. Премијер Јерменије Никол Пашињан је изјавио да ако се државна политика Јерменије заснива на Декларацији о независности, на поновном уједињењу Јерменије и Карабаха, „Имаћемо рат и никад неће да буде мир.”

Ова изјава премијера долази након изјаве председника Азербејџана Алијева да де факто мир између земаља већ постоји, само су потребне још неке мале ствари: Јерменија треба да промени Устав и друга правна документа земље. Тиме ће бити стављена тачка на територијалне претензије према Азербејџану и почетак де јуре мира. Вођа парламентарне фракције владајуће партије Грађански уговор Јерменије Хаик Коњориан покушао је да новинарима и грађанима објасни да промена Устава републике није услов Азербејџана. Према речима Коњоријана, расправа о новом Уставу је искључиво унутрашња агенда Јерменије, а у Азербејџану желе да дестабилизују јерменско друштво, па подижу информативну буку.  За то време, координатор иницијативе Ајакве (залаже се за криминализацију признања Арцаха као азербејџанске територије), Аветик Чалабјан назвао је планиране реформе у Јерменији уставним ударом и најавио стварање покрета против тога. Ако се сетимо како су прошли протести након пада Арцаха, мало је вероватно да ће они било шта променити ако их буде уопште било. Опозиција нема снагу и јединство да се супростави Пашињану, који има подршку са Запада.

Следећа контроверзна тачка јесте идеја министарке просвете Јерменије, Жане Андреасјан, која сматра да је неопходно преименовати предмет „Историја Јермена“ у „Историја Јерменије”. Ова ситна, наизглед неприметна разлика је управо оно што Азербејџан и Турска (заједно са НАТО-ом) и желе. Рад на томе да деца не уче о великој историји Јермена и територијама које су данас под Турском или Азербејџаном, него ограничавање на само данашњу територију Јерменије није случајна. Према речима министарке, садржај предмета ће остати исти, али његово учење наводно не формира државно мишљење. Њена изјава је заправо лаж и супротна је од реалности. У новим школским уџбеницима за 2. и 5. разред јерменска имена градова већ замењена азербејџанским топонимима. Оправдање за нове уџбенике се нашло у томе што се у Јерменији већ дуго нису објавили нови уџбеници и да је неопходно увести нове стандарде . Родитељи су наравно били незадовољни ономе што се налази у уџбеницима које ће њихова деца користити. Да ово нису потези који би донели добро јерменској деци, говоре и подаци из каријере садашње министарке. Она је добри познавалац коришћења грантова из Сорошеве Фондације за отворено друштво. Андреасјан је до 2018. године сарађивала са образовном фондацијом Бун ТВ , која је добила Сорошеве грантове на теме: „ЛГБТ заједнице и толеранција“, „Права верских мањина“ итд. Након промене власти у Јерменији 2018. оснивач Бун ТВ- а Гемафин Гаспарјан постао је заменик министра образовања, а многи запослени у фондацији постали су заменици. Блиска садашњој елити, Бун ТВ је недавно победила на конкурсу за дозволу за емитовање ТВ канала у престоници, што је разбеснело јавност како због очигледног сукоба интереса, тако и због промоције протурске оријентације Јерменије од стране Сорош фондације.

Стање војске

Званични ресурси Азербејџана известили су о кршењу примирја од стране јерменске стране у региону Зангилан (на граници са рејоном Сјуник у Јерменији). Прес служба јерменске војне полиције саопштила је да је покренута истрага о инциденту. Уколико се утврди незаконитост радњи јерменских војника, починиоци ће бити приведени правди. Азербејџанци су одговорили, гранатирајући село Неркин Анд. Као резултат тога, четири јерменска војника су погинула, а 8 је рањено. Јерменско Министарство спољних послова је на ово одговорило осудом азербејџанских колега и позивом да се врате мировним преговорима. Док власти у Јеревану покушавају ћутањем да очувају мир по сваку цену, Азербејџанци спроводе обавештајне операције заједно са Турцима близу граница Јерменије. У ваздуху, у правцима Вардениса, Ијевана, Јеревана и Сјуника, неколико „Бајрактара” патролира граничним подручјем.

Јерменска Влада издвојиће 1,376 милијарди долара за потребе војске. То повећање од 6% у односу на прошлу годину и 81% више од износа из 2020. године.

Од 2006. Азербејџан повећава издвајање за војску, али после 2016. мења стратегију, смањивши трошкове. Војска Азербејџана одређује приоритете у корист високопрецизног оружја и дронова, што је довело до победе над Јерменијом 2020. године. Азербејџанци ће 2024. имати овај износ од 3,5 милијарди долара, што је 2,5 пута више од јерменског.

Подаци за јерменску војску су поражавајући,  у садашњим условима, у случају рата, Јермени неће моћи да супротставе својим противницима. Власти су корупцијом и нечињењем уништили професионалну војску државе. Јерменски војни експерт Хајк Нахапетјан је говорио о стању у Оружаним снагама Јерменије. Оваква ситуација је настала из неколико разлога: Некажњавање командног особља, ниска дисциплина, неспособност кадрова, од подофицира до генерала, недостатак контроле над поступцима високе команде

Овај војни експерт види намерно уништавање институције војске од стране јерменских власти (отпуштање искусних војних лица, кривично гоњење учесника последњег рата и одсуство било каквих војних вежби) допринело је смањењу борбене готовости и морала војске.

Јерменски званичници су покушавали да убеде јавност да је све у земљи добро, развој је у току, а становништво потпуно безбедно.

Министар одбране Сурен Папикјан је говорио о развоју војске и ситуацији на граници са Азербејџаном. У изјави је говорио о стварању команде територијалне одбране. Јермени сада покушавају да спроведу концепт изградње оружаних снага, спроведен у Украјини. Проблем је што за то нема ни времена, ни довољно средстава, ни квалификованог кадра. Најадекватнији команданти и војни заповедници су или отпуштени или провучени по судовима, а регуларна војска заглибила је у корупцију и унутрашњи хаос. Јереван ће моћи да створи одбрамбени систем територијалне одбране. Али формирањем структуре и позивањем резервиста на вежбе без одговарајуће опреме и обуке, немогуће је постићи резултате. Биће то слабо наоружана и недисциплинована организација која ће постати лак плен у оружаном сукобу.

Поређење војних буџета Јерменије и Азербејџана (извор: телеграм канал Рибар)

Кадрови и ЕУ

Након инцидента на граници Јерменије и Азербејџана, у Министарство спољних послова Азербејџана позван је амбасадор ЕУ Петер Михалко. Одељење је изразило забринутост због активности посматрачке мисије ЕУ (ЕУМА) у Јерменији. МИП Азербејџана саопштило је да је уместо да промовише регионалну стабилност, мисија ЕУ постала агент „бинокуларне дипломатије“, организујући посете пограничним областима европских званичника и незваничних делегација. У Бакуу верују да се путовања на границу, „на којој влада невиђени мир“, користе за ширење азербејџанофобије. Упркос уверавањима европских званичника да ће повећати број посматрача ЕУ у Јерменији, регионални безбедносни систем је већ нарушен. Позивање амбасадора ЕУ у МИП Азербејџана и пуцњава која је уследила на граници показују да европски посматрачи у региону нимало не плаше Азербејџанце, али и да ЕУ неће бранити суверенитет Јерменије.

За то време, Влада Јерменије успоставила је позиције војних аташеа за одбрану у мисији НАТО- а у Бриселу, Врховној команди НАТО-а у Монсу и у Представништву ОЕБС-а у Бечу. Власти Јерменије све више продубљују војну сарадњу са САД и НАТО-ом, пружајући могућности Американцима да буду присутни у региону.

Високи представник Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ похвалио је јерменског премијера Никола Пашињана за кораке у борби против дискриминације, говора мржње и руских дезинформација.

На маргинама конференције у Минхену одржан је сусрет између Пашињана и Алијева. Према речима премијера Јерменије, стране су разговарале о нормализацији односа, корацима за обезбеђење безбедности, а сложиле су се да наставе рад на мировном споразуму. Једини проблем код ове изјаве је што Азербејџан уопште не жели мир.

Условна граница

Америчка новинарка Линдзи Снел приметила је да су државни медији Азербејџана почели да користе термин „условна граница“ (сәрти сәрхәд) у односу на област Сјуник у Јерменији. Државна новинска агенција Азертај цитира једног војног експерта који је рекао да „покровитељи Јерменије раде изузетан посао на погоршању ситуације у условно пограничном региону Азербејџан-Јерменија“. Овим азербејџанска страна поново показује да не признаје суверенитет Јерменије и да не намерава да се ограничи само на Нагорно-Карабах.

Подручје где лете извиђачки дронови ОС Азербејџана и Турске и гранатирана места (Карта: Рибар)

Кадровске промене

Јерменија наставља да прави кадровске промене у министарству одбране Јерменије. Према писању локалних медија, сврха ових догађаја је да се отарасе војника који су прошла кроз руску школу и замени их прозападним. Пашињан и његови сарадници дају све од себе да смање руски утицај у земљи. Јерменске власти не уклањају само проруске кадрове, већ оне који су бар нешто од успели да изграде у професионалној каријери. Десетине суђења, суспензије и отпуштања војних лица која су учествовала у Другом карабашком рату и спречила предају територија почела је одмах након пораза у сукобу. Смењивали су их каријеристи, што је већ довело до потпуне конфузије у редовима јерменске војске и смањења борбене ефикасности.

Бивши службеник Канцеларије омбудсмана Хрант Јилавјан постављен је на место заменика директора „Спољне обавештајне службе“ Јерменије. Он има само 29 година, а пре четири године дипломирао је на Правном факултету Јереванског државног универзитета и нема никакво искуство у оперативном раду и раду у обавештајној служби.

Директор службе је бивши омбудсман Кристин Григорјан, такође правник по образовању без икаквог искуства у обавештајним структурама. Земља као што је Јерменија, која је окружена са 2 непријатељска суседа, овакве потезе не би смела да дозволи. Постављање неискусних људи на чело обавештајне заједнице може имати само контраефекат и да делује деградирајуће за цео систем.

Апсурд одбране и уклањање националних симбола

Министарство спољних послова Азербејџана затражило је мапу минских поља која су јерменске оружане снаге поставиле на граници због повећања броја жртава на заузетим територијама. Јерменски министар спољних послова Арарат Мирзојан рекао је да су власти спремне да пренесу податке Азербејџану о минираним подручјима у Нагорно Карабаху, уколико постоји атмосфера поверења и учешћа међународне заједнице. Дуж границе са Азербејџаном и на сада изгубљеној територији Арцаха има заиста много мина, тако да се Азербејџанци и даље баве деминирањем. Уместо да јерменске власти повећају минирано подручје, због тензија на граници, и тако повећају ниво одбране, они раде супротно. Искуства сукоба у Украјини показује значај мина у одбрани и велике потешкоће за нападача.

Национална ТВ уклонила снимак планине Арарат, свете за све Јермене, током извођења химне. Да бисте схватили овај поступак, Арарат је најважнији симбол јерменске нације, он је као нама Србима Косово. Према Старом завету, током потопа, Ноје се зауставио на планинама Арарата. 1921. године, територије на којима се налази планина су дате Турској у оквиру Карског споразума, али Јермени никада нису одустали од идеје да врате своје историјске земље.

Након овог емитовања уследио је говор премијера Пашињана, током којег је поново говорио о потреби одржавања референдума и оправдавао предају Арцаха зарад мира.

Закључак

Поступци јерменских власти су издајнички, намерно слабљење способности одбране земље, стално испуњавање услова из Азербејџана и ЕУ, окретање леђа Русији, као савезнику који је стао на страну Јермена 90-тих, и од чије економије живи већи део Јерменије, постављање кадрова који су корумпирани и који остварују агенду из НВО фондација а не национални интерес, само су неки од примера. Опозиција је неуједињена, а народ нема ефективна средства да сруши власт. Москва, која би могла да утиче, бави се сукобом у Украјини и некако намерно пушта да прозападна власт урушава државу, вероватно да би их када за то дође време, Јерменију лакше вратила у своју орбиту утицаја. Ако народ у Јерменији дозволи да иста власт води полуге моћи, не само да неће доћи до мировног споразума између Јерменије и Азербејџана, него ће доћи и до окупације Јерменије. Да ово није само изречено тек тако, текст ћемо завршити са изјавом премијера Јерменије, Пашињана од 18.02.2024. ,,Јерменија није савезник Русије и то је искрена позиција Јерменије“.

Јерменски премијер Пашињан

Повезани текстови:

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Дан поноса и цијена слободе

0
У Сарајеву, 9. јануара 1992. године, тадашња Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини донијела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и...