Alternativni hip-hop sastav Bekfleš iz Novog Sada obradovao je i muško i žensko i decu i stare, pošto je 8. marta ove godine izbacio svoj drugi studijski album. Ime albuma “Bez gaća” na pravi način oslikava na šta su panonski reperi ciljali u svojim novim numerama. Za razliku od prvog albuma koji je izašao pod imenom “Braća”, ovaj komad umetnosti ne može da se veže za epohu u kojoj živimo i može se reći da ne nosi skoro nikakvo značenje. Numere kao što su “Bog tuge” i “Zakoganavijaž” sa albuma “Braća” obradile su ozbiljne generacijske probleme i traume uzrokovane odnosima sa roditeljima i “partnerima”, postavile pitanje održivosti otvorenih seksualnih odnosa i neprestane bleje, itd. Uz dosta ironijskog otklona i fundamentalnog nerazumevanja tih fenomena, ali našle su svoje mesto na muzičkoj sceni sa jednim hip-hop albumom bizarne atmosfere.
Ovog puta iskusniji muzičari Kumela i Đomla napravili su mali zaokret i napravili pesme koje prvenstveno imaju veći radijski potencijal. Novi zvuk nas uz tekst gura ka opštoj atmosferi bezidejnosti kasne mladosti na pragu srednjih godina. Kroz pesme uočljivo je delimično pokajništvo autora ali isto tako i doslednost pojedinim principima koji ih određuju. Opet su tu kao i na prvom albumu muška slomljena srca ali obrađena iz jedne potpuno nove vizure, koja ogoljeno predstavlja šta je “prava” ženska a šta muška pozicija u toj večnoj podeli karata. Konceptualno najjača pesma je “Balkan”, koja je antipesma, parodija prvih pokušaja balkan hitova za strana tržišta i “balkansku dijasporu”. “Druže, ne žele te tamo baš toliko, nemoj se brukati ” i to je Bekfleš lepo primetio.
Treba se fokusirati i na numeru “Koktel” koja je možda i sinteza muzičkog delovanja ovog sastava. Muzički je album raznovrsniji, nema tvrdog zvuka i primećuje se fanki nota u par pesama. Pritom je elektro na minimumu, dok su tu lagani dens i dramenbejs uz vokale koji su definisani i zvuče sigurnije nego na albumu “Braća”. Mora se dodati i da su gostovanja drugih muzičara na prvom albumu bila upečetljiva i deluje da su baš ona falila albumu “Bez gaća”. U trenutku izlaska albuma “Braća”, to ostvarenje je moglo da se dovede u liniju sa albumom “Odbrana i poslednji dani” od Idola, po pitanju pokušaja autora da sabere lomljenja različitih ideologija preko svoje generacije i kanališu to u album. Oba su žanrovski raznolika, vrlo savremena. Načinju širok spektar tema, i gađaju mlade osobe tamo gde su najtanje – na planu identiteta, ideologije, politike, ljubavi, novca, seksa, egzistencije, itd. “Braću” bih zbog toga mogli da kategorišemo kao “Odbranu” za milenijalce.
“Bez gaća” je nesumnjivo sjajan album, ali utisak je da su sa svojim prvim albumom otvorili mnoga pitanja koja sada nisu ni pokušali da zatvore ili dodatno otvore i začine sa nekim novim hipotezama. To je tipičan slučaj sa svakim bendom/sastavom. Posle “Obrane” od Idola, došla je “Čokolada”, koja je muzički daleko zrelija, ali ne uspeva da pokrije broj tema koje je pokrila “Odbrana”. (Jedna nategnuta analogija između dezena dukserica na albumu “Braća” i dela freske sa naslovnice albuma “Odbrana”, plus dominantna žuta boja, topla atmosfera dizajna, itd).
