Relativno nov pojam porno industrije nosi naziv “feministički porno film”. Seks revolucija je mejnstrim pornografiju (hetero-patrijarhalnu Deep Throat bajku) dovela do postpornografskog ideala – visoke časti i još viših moralnih i etičkih ciljeva.
Pre pornografske sage za šovinistička šesta čula, ono što me nateralo da preispitam koliko feminističkog ima u tome je neverovatan empirijski dojam, osećaja blagog pa do dubokog očaja kada jedan muškarac voli samo to kako vi izgledate, što ume da bude strašno bolno, dok vas ne upozna, ako ga to uopšte zanima. Direktna inspiracija za ovo pitanje jeste to što je ovo just another porn movie. Da nam nije rečeno da su neki od ovih filmova “feministički” – kako bismo znali?
Qu’est-ce que ç’est?
Feminist Porn Awards ima set kriterijuma na osnovu kojih će se zaključiti kome će nagrada (koja se dodeljuje od 2006.) biti dodeljena za najbolji feministički porno film:
•žene moraju biti uključene u produkciju / koncept / režiju
•ženski orgazam mora biti realan, a pristup glumcima etičan
•uključen diverzitet seksualnosti, rasa, polova…
•mora biti izazov za klasičnu industriju, širiti granice predstavljanja seksualnosti
Etički napravljen film, koji bi trebalo da prikaže entuzijastičan i jasan pristanak na sam čin (consent) i da prevaziđe / ukloni šovinistički dojam.
Ono što bi trebala biti prednost ovakvog pristupa je, po rečima nekih autora, edukacijski turnus kroz različite teme, kao što je slučaj sa filmovima rediteljke Tristan Taormino. Argument reditelja koji prati ove filmove
glasi: pornografija ne može biti uništena, ali može postati korisna, edukativna i proizvedena na bolji način – su samo neki aspekti koji prate feminističku pornografiju.
Maria Llopis preispituje ono suštinski feminističko: “Kategorija ‘za žene’ je softcore, nežna i romantična, a time reprodukuje samo seksističke stereotipe koji ograničavaju žensku seksualnost.”
Reč na slovo E, 13 slova
U 2010. godini porno industrija, važeći za 13 milijardi vredan biznis, susrela se sa neviđenom ekonomskom krizom. Ishod te krize pojavom interneta i zatvaranje filmskih studija zbog bankrota, rodilo je mogućnost da na OnlyFans platformi svaka osoba može prodavati svoj eksplicitni sadržaj, a streaming platforme su od prvobitnih 13 napravile 97 milijardi dolara vrednu industriju. “Seks revolucija” proširila je tržište na queer & marginalizovane grupe, te uz naziv “feministički porno film” možemo vezati veći diverzitet, ali i šire gledateljstvo.
TV producentkinja i rediteljka Petra Joy otvoreno je objasnila: “Žene prave filmove za žene da bi seks bio pravedniji, a muškarci su posmatrani kao objekti.”
No veliko je pitanje: kako će feministički porno film smanjiti eksploataciju bivajući delom porno industrije? Podsetimo se kako je modna industrija zloupotrebila ‘body positivity’ te su se žene osećale bolje, kupovale proizvode, a brendovi profitirali. Ne smemo zanemariti ni podatak da beauty industrija zarađuje na nesigurnostima te bi u tom kontekstu “popunjavanja propusta” klasičnog porno filma mogao poslužiti i feministički porno film kao ekstenzija već postojeće industrije, iako ova dva pravca deluju suprotstavljajuće.
Iz te ideje postavlja se sledeće pitanje: da li je izraz “feministički” ovde adekvatno upotrebljen za produkciju pornografije koja ne ispunjava ništa više od normalnog standarda (onako kako bi trebalo da bude u svakoj profesiji): pristanak, etičan pristup, itd.? Zar ta vrsta socijalne angažovanosti uopšte može opstati u eksploatatorskoj industriji, koja za cilj, suštinski, nema edukaciju niti socijalnu pravdu, već ekonomski profit? Kada bismo mogli jednim klikom na PornHub-u doprineti jednakosti polova (što ne možemo radikalno isključiti) učinili bismo to u okviru porno industrije, a ne van nje, gde možda postoji mogućnost da se ne polemiše o tome da li eksploatacija postoji. Kako se boriti za autentičan izraz i karakter i nešto lepo na ovakvim mestima?
Jasan je stav feminizma (Andrea Dvorkin) o pornografiji kao produženoj ruci prostitucije, koja predstavlja kompleksniju ekspresiju dominacije, eksploatacije i objektifikacije. Prostitucija i pornografija imaju “zajedničkog imenioca”, a to je “potreba krajnjeg konzumenta”.
Ko god on/a bio/la, zar postoji feministički porno film?
Mišljenje autorke
Ovaj tekst je nastao zbog jednog neobičnog telefonskog poziva u kom je autorka bila pozvana da učestvuje u jednom ovakvom “umetničkom delu”.
Evo kako se to desilo:
Zove me poznanica, jedna od najfinijih, jako pristojnih devojaka koje znam, razgovor je trajao dvadeset minuta – a ja inače sve završim za dva – dakle jedna umetnica, povučena, ako postoji ideal “poštene žene”, ideal je ona. Nikad ekses, uvek s merom. Često me pitala kako održavam stajling, šta radim sa kosom… normalna pitanja.
“… ne znam kako ovo da ti kažem, treba mi neki uvod…”
“Ma ne treba ti uvod, alo to sam ja, samo pucaj, kaži.”
“Ima jedan dečko iz Berlina, studirao režiju u Italiji.”
“Da i?”
“On radi… prelepe, ma stvarno fascinantne…”
STOP. Ovo je bio momenat kad mi nije trebalo da čujem dalje. Nažalost, razgovor ide dalje:
“On je veliki feminista. Snima filmove za odrasle iz ženske perspektive, ja sam mu predložila tebe.”
Nisam se drala ni na koga pet godina, otprilike.
“Izvini” kažem “a šta te navelo da ti ja padnem na pamet?”
“Pa ti si open minded, neko ko to može da iznese.” U ovom slučaju, moj provokativan stajling i poneka ŠALA (više ih se i ne sećam) sa seksualnim kontekstom znače da ja ovo „mogu da iznesem“.
Pitala sam zašto ta divna poštena samoproklamovana NVO feministkinja koja ga podržava i kojoj se ta ideja sviđa (dakle ona) nije predložila sebe????!!!! Nego bez mog znanja, mene. Odgovor kaže:”Mislim da ne bih bila prirodna”. Prirodno sam je poslala tamo gde ne sija ni mali fenjer, a kamoli Sunce!
Kad sam se malo smirila rekla sam joj da počne da koristi mozak, zaista neće škoditi.
U 2024. moraš da snimaš “feministički porno film” inače nećeš imati nikakav renome – a to izgleda znamo samo reditelj i ja. Tu nema ništa feminističko. Negde oko 17-og minuta rekla sam joj da žena ženi nije vuk, mada znam da masturbira na pomisao da u svojoj mantiji poštenjaštva slut-shameuje svakog ko nosi ekstenzije i mini suknju – sigurno je za Porn Hub!
Bezbroj pitanja u mom toku misli: šta je feminističko u tome? za koga je taj film, za lezbejke? za žene? šta bi muškarac tu radio? ipak je 2024. hoće li se pojaviti on, ona ili ono da me odvali od… haha. šta je “ženska perspektiva”? koje žene? strejt žene? ama zašto?
Stav autorke ovog teksta jeste da bi sve to bilo feminističko jedino u slučaju da umirem od želje da svoje telo ponudim kao seksualnu fantaziju, da se nauštrb sebe pobrinem za ‘potrebe krajnjeg konzumenta’. Poziv ove kalašture naterao me da napišem tekst i istražim temu, bogatija sam za saznanje šta sam propustila.
Možda ta seljančica i nije tako luda, možda stvarno ni ja ne bih bila prirodna.
Ko bi?
