NaslovnaPolitikaUstav i izborna kampanja u Republici Hrvatskoj

Ustav i izborna kampanja u Republici Hrvatskoj

-

Posle leta na početku proleća došlo je do naglog zahlađenja, ali ta promena vremena za sada nije donela i promene na hrvatskoj političkoj sceni što se može smatrati očekivanim. Prvi izbori u super izbornoj godini u Hrvatskoj bili su parlamentarni koji su po svemu bili čudnovati. Od toga da se glasa u sredu, što se pokazalo kao dobar potez s obzirom na to kakva je visoka izlaznost bila i da su zabeleženi redovi na biračkim mestima, do kampanje SDP-a koju je nezvanično vodio trenutni predsednik države Zoran Milanović što je izazvalo polemiku unutar javnosti da li je Ustav kršen i samim tim da li je izvršen državni udar.

Rezultati izbora u Hrvatskoj. Izvor: Index.hr

Kandidati su bili šaroliki od krajnje desnice oličene u Domovinskom pokretu do levice personifikovane u pokretu Možemo. Uz to, tokom kampanje birače je zabavljala kandidatura Ivana Pernara na čijoj listi se našla i hrvatska starleta i rijaliti zvezda Ava Karabatić. Ipak, Avi nije pomogla popularnost, ali ni obećanje da će svi muškarci koji glasaju za nju dobiti besplatan pristup njenom only fans-u u periodu od mesec dana. Mada jeste pomoglo da u svojoj izbornoj jedinici dobije više glasova od nekih članova Plenkovićeve vlade. Tu nije kraj selebritijima na izbornim listima, pa se tako na listi SDP-a našla pevačica Alka Vuica, a i bivši rukometaš Vlado Šola se borio za saborski mandata, ali oboje neuspešno. Posebnu pažnju zbog svog nesvakidašnjeg imidža privukao je Enio Meštrović koji je predvodio listu Ričard Nezavisni, ali ni on nije uspeo da uđe u Sabor jer je 4 326 glasova u njegovoj izbornoj jedinici bilo nedovoljno da pređe izborni prag.

Najčešće pominjano prezime tokom kampanje bilo je Turudić jer istoimeni gospodin obavlja funkciju državnog tužioca kojem je pripisivano da je korumpiran i pod kontrolom vladajućeg HDZ-a. Dok je najznačajnije pitanje tokom kampanje bilo da li je Milanović prekršio Ustav, to pitanje je postalo još značajnije kada se izborni proces završio i pojavila mogućnost da SDP formira vlast. Međutim, pre nego što se bolje pozabavimo Milanovićem i Ustavom Republike Hrvatske, treba videti koje su postizborne kalkulacije. Za većinu je potrebno 76 saborskih zastupnika. HDZ sam ima 61 mandat i potrebno im je još 15 da po treći put zaredom formiraju vlast. Stvari komplikuje kako doći do tih 15. Čini se da je najlakši put preko Domovinskog pokreta koji ima 14 mandata, ali ta opcija je veoma desno usmerena što dovodi u pitanje kako bi iz Brisela gledali na tu vladu koja bi previše gravitirala ka desnici, ali i sam Domovinski pokret se izjasnio da je neprihvatljivo da budu partneri sa Samostalnom demokratskom srpskom strankom Milorada Pupovca koja bi HDZ-u bila neophodna za većinu. Zbog svega toga HDZ mora da traži alternativni put i simbolički bi mogao da ga nađe preko mosta. Most je ponovio pristojan rezultat i imaće 11 mandata u novom sazivu.

S druge strane u izbornoj noći su iz pokreta Možemo pozvali sve političke aktere bez obzira kojeg su ideološkog usmerenja da podrže manjinsku vladu koja bi bila privremena opcija protiv HDZ-a i omogućila neophodno popravljanje izbornih uslova za nove izbore u roku od šest do dvanaest meseci. Zbog čitave neizvesnosti ko će formirati većinu ne treba iz kombinatorike isključiti i liste koje su osvojile između jednog i tri mandata, a to su Istarski demokratski sabor, Fokus i Nezavisna platforma Sjever.

Mapa rezultata izbora u Hrvatskoj. Izvor: Wikipedia.

Dakle, teško je naslutiti kako će izgledati nova većina u Hrvatskoj, te zbog toga ne treba isključiti mogućnost da dođe do novih izbora što bi bili četvrti izbori u ovoj “super godini” jer će građani Hrvatske tokom ove godine glasati još na izborima za Evropski parlament, kao i na predsedničkim izborima. Rokovi su krenuli da teku tako da je rok za konstituisanje Sabora 20 dana i potom ostaje još 20 dana za formiranje vlade.

Kao politikolog i komunikolog ne mogu da ne primetim da je Samostalna demokratska srpska stranka imala najoriginalniji slogan, iskoristivši hajp koji se stvorio oko Aleksandre Prijović u Hrvatskoj. Slogan je glasio „Hrvatska treba Srbe jer puna arena prija svima“. Možemo videti igru reči jer je Aleksandri Prijović, upravo „Prija“ nadimak, ali je u ovom kontekstu iskorišćeno u smislu prijanja.

Aleksandra Prijović u Zagrebu. Izvor: Index.hr

Takođe, „arena“ je povezana za Zagrebačkom arenom koje je Aleksandra Prijović punila u prethodnom periodu, a može se posmatrati i u širem kontekstu društva. Na kraju, sam slogan želi da pokaže kako Srbi i Hrvati mogu živeti u dobrim odnosima. Sa nestrpljenjem treba očekivati kampanju SDSS-a za izbore za Evropski parlament jer je dovoljno da se prisetimo prethodne kampanje iz 2019. kada su aktivno učešće imali pokojni Miroslav Ćiro Blažević i Srbin iz Zagreba i profesor Fakulteta političkih znanosti Dejan Jović (koji se tokom kampanje predstavljao kao „prvi Srbin u Briselu“), a sve oličeno u sloganu napisanim na latično-ćiriličnom pismu: „Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj?“.

Vratimo se sada na Ustav Republike Hrvatske. Prvobitno je još u trenutku raspisivanja izbora, Ustavni sud Hrvatske upozorio Milanovića da ne može da bude kandidat jer se nalazi na mestu predsednika države, ali da može da bude mandatar po završetku izbornog procesa ukoliko podnese ostavku na mestu predsednika države. Nakon završetka izbornog procesa Ustavni sud je ponovo razmatrao „slučaj Milanović“ i konstatovao da Milanović ne može da bude mandatar za sastav nove vlade, ali i da je tokom čitave kampanje kršio Ustav. Tu apsurdnostima nije kraj pošto je Ustavni sud konstatovao da to kršenje Ustava nije dovoljno da se izbori ponište. Javnost u Hrvatskoj opravdano postavlja pitanje zašto se Ustavni sud nije oglašavao tokom kampanje nego, tek, kada je završen izborni proces. Iz Ustavnog suda kažu da odluka i oglašavanje nema veze sa rezultatima izborima. U ime Ustavnog suda odluku je saopštio i obrazložio Miroslav Šeparović kojem Milanović i SDP spotičavaju da je HDZ-ovac. Inače, Ustavni sud je odluku doneo 9:3, dok jedna članica nije bila prisutna na sednici.

Konferencija Ustavnog suda. Izvor: Jutarnji list.

Troje sudija koji su bili protiv izdali su zajedničko saopštenje u kojem su rekli da ova odluka znači da ako mandatar bude Zoran Milanović rezultati izbora neće biti priznati, a ako bude neko drugi onda će biti priznati i samim tim se utiče na članove Sabora čiji je mandat slobodan i niko nema pravo da utiče na njih, osim njihove savesti. Definitivno da je kohabitacija između Plenkovića i Milanovića omogućila da se stvori veća kontrola različitih mehanizama vlasti, ali je dovela i do tačke ključanja, što uz neizvesnost ko će imati i kakvu većinu, može da stvori političku krizu u Hrvatskoj čije ćemo nivoe i razmere tek videti. Sve to dodatno može ostaviti posledice i na regionalne odnose koji su narušeni nakon pokretanja mogućnosti da Ujedinjene nacije usvoje Rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Afirmacija državnog identiteta Republike Srpske

0
Prije trideset dvije godine u Bosni i Hercegovini je počeo rat izazvan dezintegracijom SFR Jugoslavije, počevši sa secesijom Slovenije i Hrvatske, a postupci njihovog...

KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?