NaslovnaKulturaBelDocs 2024: Naš izbor iz domaćeg takmičarskog programa

BelDocs 2024: Naš izbor iz domaćeg takmičarskog programa

-

Uskoro počinje jedan od najvećih međunarodnih festivala dokumentarnog filma, a za vas izdvajamo četiri iz kategorije Srpskog takmičarskog programa. Festival BELDOCS, koji se održava od 2008. godine, svake godine nam pruža spektar različitih kategorija u okviru programa koji će ove godine trajati od 22. do 29. maja na više lokacija u Beogradu. Pored četiri takmičarska programa, festival je dobio i Beldocs Industry program na kome se razvijaju budući i strani projekti.


U okviru kategorije Srpski takmičarski program domaći autori će prikazati svoja filmska ostvarenja i time ući u takmičenje za tri nagrade: najbolji film, najbolja kamera i najbolja montaža.

KAD OPET PORASTEM, autorka: Jovana Avramović
(Srbija, 2024)

Deceniju nakon što je napustila rodni grad, mlada rediteljka se vraća kući kako bi istražila duboko ukorenjen osećaj praznine koji je stalno prati. Uranjajući između stvarnosti i sećanja, Kad opet porastem je intimno putovanje pomirenja sa svojom unutrašnjom burom kroz prošlost i sadašnjost.

Za Jovanu, ovaj film ima lično značenje, posvetila ga je svom rodnom gradu, porodici i detinjstvu. Smatra da smo jureći za nekim zacrtanim ambicijama i egzistencijalnim pitanjima ostali otuđeni od onoga što zaista jesmo.



„Kroz ovaj film želela sam da ponovo dođem do tog osećanja ali kroz potragu nekoga ko je u ovom trenutku dete. Na improvizovanom kastingu na kom su tri devojčice Tara, Elena i Nina pričale o nekim naizgled običnim stvarima, pokušala sam da osetim koja od njih me po energiji najviše podseća na mene. Nakon kastinga, predložila sam Tari neke igre koje možemo igrati, sve vreme pitajući se šta zapravo ona treba da radi? Njeno detinjstvo i lakoća koju deca imaju, dalo mi je odgovor da nam nikada ne nedostaje ono što zapravo imamo.“

NOVOSADSKO SEĆANJE, autor: Aleksandar Reljić (Srbija, 2024)

Teodor Kovač (99), Ivan Ivanji (93) i Marta Flato (81) preživeli su pogrom iz 1942. poznat kao Novosadska racija, kada su mađarski fašisti ubili preko hiljadu Novosađana i njihova tela bacilli pod led Dunava. Profesorka sociologije Marija Vasić, bori se protiv zaborava i predaje učenicima o Novosadskoj raciji, dok lokalne vlasti podižu kontroverzni spomenik nevinim žrtvama, a na tom spisku se nalaze imena i ratnih zločinaca, koji su učestvovali u Novosadskoj raciji.

U nameri da skrene pažnju na zločin počinjen u Novom Sadu, Aleksandar je snimio dugometražni dokumentarni film „Novosadsko sećanje“. Film je sniman iz ugla profesorke sociologije Marije Vasić, koja radi u jednoj od najstarijih gimnazija u Srbiji – novosadskoj Gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj”, koja na svoju ruku tokom januara meseca predaje maturantima o Novosadskoj raciji, ali i holokaustu, jer je veliki broj novosadskih Jevreja koji su preživeli raciju, dve godine kasnije deportovan u logore, pre svega u Aušvic gde su ubijeni u gasnim komorama i spaljeni u krematorijumima.

Meni niko nije stradao u tom strašnom zločinu, ali sama činjenica da su čitave familije nestale, u ta tri dana i u samo jednoj novosadskoj Miletićevoj ulici, je bila dovoljna da se upustim u produkciju i realizaciju ovog filma. U toj Miletićevoj, nekada Lebarskom sokaku, koja predstavlja samo jezgro grada, njegovo srce ili na tom Štrandu, na kom se kupamo svakog leta desio se pogrom i zato bi reč “racija” trebala da bude najstrašnija reč u rečniku svakog Novosađanina. Takođe, moj bes, slobodno ga tako mogu nazvati, kada je usred snimanja počela priča o spomeniku, na čijem spisku nevinih žrtava 1944-45. su se našla imena i ratnih zločinaca , bio je dodatni motiv i pokretačka snaga da napravim film “Novosadsko sećanje.”  

ŠETNJE KOJE SE NEĆE DESITI, autorka: Mina Simendić (Srbija, 2024)

Idući u virtuelnu šetnju kroz StreetView na Google Mapama, umetnica preispituje disonancu između načina na koji je grad predstavljen na tim mapama i onoga kako grad zaista izgleda danas, upoređujući je sa svojim ličnim promenama kroz vreme – niz digitalnu arhivu nekog davno izgubljenog trenutka, simulirajući sve što se moglo desiti, u realnosti koja više ne postoji.

Gugl mape je svima dostupna aplikacija na mobilnim telefonima, ali ipak nedovoljno da snimimo film o tome. Mina kaže da bismo svi mogli naći nešto lično i vrlo emotivno u tom javnom prostoru Gugl mapa. Ona ima opsesivan odnos sa prošlošću i volela bi da se ponovo nađe pred svim izborima, ali samo kako bi ponovo osetila tu slobodu odabira. Prema njenim rečima, film upravo simulira taj turistički odnos prema prošlosti.

„Progone me one ideje alternativnih završetaka i paralelnih univerzuma, propuštenih prilika i neiskorišćenih mogućnosti. Eto, film je mogao da se zove „Šetnje koje su se mogle desiti“, ili makar „Štenje koje se nisu desile“. Ali užas promašenog i prohujalog čuči u onom trenutku kada gubimo tu mogućnost, kada postajemo svesni propalog potencijala. A odrastanje je, pomalo, i to – u jednom takvom zamrznutom trenutku se odigrava film.“

KAKO BITI SLOBODAN? autor: Nikola Polić (Srbija, 2024)

Slobodan (60), slikar iz Beograda, čija su dela devedesetih godina prošlog veka upoređivana sa opusom Vazarelija, 20 godina kasnije priređuje samostalnu izložbu kako bi ponovo zauzeo svoje mesto u svetu umetnosti. Međutim, izložba ne menja njegovu svakodnevicu, ali on stiče više svesti o sebi i svojoj porodici.

Nikola kaže da od njegovog filma možemo očekivati iskrene emocije.

„Mislim da sam kroz rad na ovom filmu pronašao odgovore na razna životna pitanja. Proces je počeo davne 2015. godine i sve se desilo jako spontano. Slobodan je hteo da snimim film o njegovom velikom povratku na umetničku scenu, te je povod za film bila njegova samostalna izložba. Tako je sve počelo. Međutim, danas je to intimna priča jedne beogradske porodice.“

Informacije o celokupnom programu ovogodišnjeg BELDOCS festivala možete pronaći klikom ovde.

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Izložba “Kulturno nasleđe Irana”

0
Pozivamo vas da posetite izložbu ,,Kulturno nasleđe Irana” u Narodnom muzeju. Izložbu organizuje Narodni muzej Srbije i ambasada Islamske Republike Iran. Na tribini otvorenja govorili...

KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?