NaslovnaUncategorizedUvod u višu srednju klasu: Intervju sa Miljom Šijakinjić (@sadmics)

Uvod u višu srednju klasu: Intervju sa Miljom Šijakinjić (@sadmics)

-

Blek Stena i Alan Ford kultni su predstavnici kulture stripa i mnogima prva asocijacija kada je reč o ovoj vrsti umetnosti. Na stranicama Politikinog zabavnika, kao i alternativnih izdanja poput Veselog Četvrtka, upečatljivi su kratki stripovi, a za autorku profila @sadmics oni su jedni od omiljenih i vezuje ih za sam početak crtanja i svoje interpretacije. Razgovarali smo sa njom o njenom radu, inspiraciji i procesu stvaranja, a u tekstu možete pročitati šta sve leži iza njenih crteža. 

Autorka Sadmics stranice, Milja Šijakinjić. Izvor: privatna arhiva

Meni je poznato da se tvoj kreativan rad, osim u crtanju stripova, sastoji i u radu u advertajzingu, ali koja su još tvoja interesovanja? 

Bavim se advertajzingom, specifičnije kreativnim radom u oblasti advertajzinga, a i malo šire: crtam stripove, piskaram, skiciram, zapisujem fore i ponekad pravim sadržaj od toga. Interesuje me SVE. Od toga kako se kopao Panamski kanal preko istorije, umetnosti, popkulture, književnosti do “Vozio sam polako i oslobođeno” smešnih klipova na jutjubu. Da bi se bavio kreativnim radom – i treba sve da te interesuje.

Kako si počela da crtas i na koji način si to povezala sa @sadmics profilom? 

Sa četiri-pet godina je do nas stigao džinovski paket starih stripova: Zagor, Blek Stena, Mister No i Alan Ford. Ono što mi je bilo zanimljivo u vezi sa tim je pričanje priča kroz slike – kao statični crtaći. U Politikinom zabavniku sam se susrela prvi put sa kratkim formatima stripa – Hogar, Garfild, ali i Čudesni svet Gerija Larsona, jedan od mojih omiljenih kratkih stripova i danas. Tako da sam formalno počela da crtam Sadmics od 2019, ali možda je bolji odgovor: oduvek, pomalo.

Za tvoj rad bi se na prvi pogled reći da je neki ,,mim fazon”, ali mi odudara od toga. Koji je motiv prikazivanja tvojih ideja?

Moj stil je preodređen mojih mogućnostima (reče Milja kroz smeh :D). Ilustracija nije moja jača strana – tako da stil koristim funkcionalno – u svrhu komunikacije određene ideje ili šale. Podseća na mimove jer često i koristi format mima. Mim je, po jednoj definiciji, najmanja kulturna jedinica koja se može replicirati na način gde joj svako daje svoje značenje. Za potrebe humora, ovo je baš korisno, jer mim podrazumeva da imaš već neki kontekst koji je poznat (templejt), a da ti dodaješ svoje značenje (fore). Zato je dobra prečica za kreatore kojima je humor bitan u stvaranju.

Fotografiju na pogledajte u cjelini na linku.

Imas raznovrstan sadržaj na profilu, od “Uvoda u kreativno pisanje sa Tozom vapirom” do “Šta se sve nalazi u procepu izmedju šporeta i zida”. Kako biraš kontekst u koji ćeš staviti svoj crtež? 

Sadmics stripovi nisu plansko uređeni. Slično kao Kaluđerica. Samodisciplina je korisna u kreativnom radu – do nekog momenta. Na primer, kada sam tek započela stranicu, bilo mi je bitno da crtam i kačim redovno, da bi mi ušlo u naviku. Sada sam dosta opuštenija po pitanju redovnosti – crtam  ono što mi u trenutku padne na pamet, a da li će uopšte biti nacrtano zavisi od toga koliko mi se svidi.

Opiši mi tvoj proces crtanja, od skice do finalnog postera?

Moj proces je jaaako komplikovan. Zapišem u Notes na telefonu foru. Zatim provedem neko vreme u razmršavanju kablova od moje nepotrebno komplikovane grafičke table. Kada to uspem, otvorim Fotošop. I nacrtam što brže mogu. Zato na sadmicsu stoji “low budget stripaći”. Nažalost (i to je razlog zašto ja suštinski nisam ilustrator) nemam strpljenja da provodim puno vremena u crtanju. Bitnije mi je da prikažem ideju – nego da prikaz bude lep. Ovo je možda dobro zapravo za ljude koji čitaju, kao dokaz da možeš biti nestrpljiv i pomalo lenj, a baviti se kreativnim radom.

Kako ti gledaš na klasnu temu u društvu i kako ona utiče na koncept tvojih radova?

Kada pravim stripove na temu klasnih razlika, često koristim potrošnju kao fokus. Tako sam napravila Klasnu piramidu po maslacu, gde to koji namaz koristiš (od stonog margarina do maslaca sa tartufima) određuje kojoj klasi pripadaš. Zanimljivo mi je to što, istorijski, višu klasu zamišljamo kao ljude sa poslugom i fensi kočijama, a danas se klasna razlika može ispititati i na stvarima koje nalazimo u supermarketu: poput maslaca.

Fotografiju pogledaj na linku.

Međutim, za potrebe izložbe “Uvod u višu srednju klasu” proširila sam temu i obuhvatila sve svakodnevne pokazatelje klase: Vračar Historical, concept stores, avokado tostove, “putovanje je HOBI” i ostale stvari koje služe da se iskomunicira status. Ipak, sve počinje od imena, tako da kao pripremu za izložbu, predlažem da prvo proverite koje bi bilo vaše VIŠA SREDNJA KLASA ime.

Fotografiju pogledajte na linku.

Šta sve možemo da vidimo na izložbi? 

Izložba “Uvod u višu srednju klasu” je humoristička izložba Sadmics stripova na temu statusnih simbola svakodnevnice. Šta razdvaja ljude koji kupuju RioMare od običnih tunjaša? Sardinu od inćuna? Putovanje kao hobi ili kao luksuz? U višoj srednjoj klasi, konzumerizam igra ulogu u međusobnom prepoznavanju pripadnika, ali i u suptilnom isključivanju ostalih (koji npr ne znaju da skijaju!).

Izložba se sastoji od Sadmics stripova, kao i nekoliko predmeta-eksponata. Osim toga, dobićete priliku i da ispunite kviz i saznate da li ste viša srednja klasa; pronađete svoje VSK ime i saznate kada i kako ćete skupiti depozit za stambeni kredit. Osim toga, upoznaćete nove Sadmics likove kao što je Magistralna Sfinga i Imperijalni Gonič Lajkova.


Izložba je otvorena do 4. jula u Bazi kulturnih zbivanja, a autorkin profil možete videti klikom na link.

POPULARNO

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNO

Ко има право на феминизам?

0
Да имамо обавезу да се противимо насиљу над женама, да га лоцирамо и системски отклањамо, је несумњиво. Међутим, у тој обавези, савремени културно-политички токови...

Пије: Nomen est omen

KOMENTARI

Cousin Rupert on U prašini ove planete
Слађана on Распето Косово
Небојша on Распето Косово
Aleksandar Sivački on El Pibe
Đorić Lazar on El Pibe
Ministar Zdravlja on 25 godina od Dejtonskog sporazuma
Младен on Učmala čaršija
Anita on Vladalac
washington on Kosmopolitizam Balkana
Nadežda on Vladalac
Владимир on Vladalac
Predivan tekst, hvala puno na ovome, vrlo je važno za sve nas on Revolucionarne ideje i dalje postoje, a postoje li revolucionari?