Makabi Tel Aviv je po svim aspektima jedan od kamena temeljaca Evrolige. Od samog njenog osnivanja, izraelski klub je bio tu i objektivno, bez njih je elitno evropsko košarkaško takmičenje nezamislivo. Ipak, samo učestvovanje je bilo ozbiljno dovedeno u pitanje, kada je izbio rat na Bliskom Istoku. Samo nekoliko dana nakon što su prvi meč sezone odigrali u Menora Mivtahim Areni sa Partizanom, igrači „ Mašinista“ su bili na velikoj raskrsnici. Nisu znali gde će igrati, kako će igrati i da li da se vrate svojim domovima (Velika većina igrača ovog kluba su američki državljani).
Ipak pronađeno je jedno solomonsko rešenje. Odigrali su nekoliko uzastopnih gostovanja, što je veliki presedan. Menjala su se domaćinstva tek tako, a onda se pojavila informacija koju su svi strpljivo čekali, a to je da će legendarni „Pionir“ biti novi dom Makabi Tel Aviva.
Ta odluka je ispraćena podignutih obrva. Beograd ima već dva evroligaška tima, Crvenu zvezdu i Partizan, a sada se pojavio treći koji će svu pažnju javnosti, pre svega strane privući. Stoga, autor teksta je odlučio da ode na nekoliko utakmica i da uvidi u kakvoj atmosferi radi tim Odeda Kateša.
Pre svega, treba nekoliko stvari napomenuti. Prva jeste da su se sve utakmice igrale pred praznim tribinama, ne računajući predstavnike sedme sile i volontera kojih je zaista bilo mnogo. Druga jeste pomalo i čaršijska priča, a pomalo ima i primese istine. Domaćin ovom klubu su bili grad Beograd i Partizan, a to znači nekoliko stvari. Ceo boravak su obezbedili oni, kao i tehničku opremu. Pod tim se podrazumevaju lopte, medicinska oprema, a i naravno korišćenje same hale, koja je spiritualni dom košarkaša Crvene zvezde, da se upotpuni ironija. Igrači su živeli bezbrižno u kompleksu „Beograd na vodi“, a apsolutno sve im je bilo obezbeđeno kako bi se što komfornije osećali.
Ipak, nisu cvetale ruže. U „Pioniru“ je atmosfera bila sablasna, pomalo i jeziva. Propraćena je ipak propagandnim materijalom države Izrael uz ogroman baner gde je pisalo „Bring them home“. To se podrazumevalo na taoce koji su u Gazi. Vrhunac propagande je bio na utakmici protiv Virtusa iz Bolonje, gde je dečak koji je bio talac Hamasa, sedeo je uz predsednika kluba Šimona Mizrahija i gledao je kako njegovi puleni pobeđuju na tom meču.
Kroz dobar deo sezone leteli su između Tel Aviva i Beograda, a apsolutni presedan je bio kada je na red došlo da se igra sa turskim ekipama. Fenerbahče i Anadolu Efes su progutali ogromnu kosku i odigrali svoje „domaće“ utakmice na neutralnom terenu, a oni su bili u Rigi i Viljnusu. Takav nivo izlaženja u susret nije viđen u Evroligi, a sve je bilo pod okriljem epiteta „garancije bezbednosti“.
Mic po mic, Makabi je dogurao do plejofa, gde su se susreli sa Panatinaikosom. Još jedan presedan je napravljen tu, navijači su mogli da prisustvuju utakmici. Tu je bio i vrhunac apsolutnog ludila Evrolige, koja voli da rešava sve svoje probleme u hodu, a tako ozbiljne organizacije ne funkcionišu.
Na kraju krajeva, nisu se plasirali na Fajnal For „Mašinisti“, vratili su se u Izrael gde su igrali domaće prvenstvo i osvojili ga 45. put. Tim se raspustio, jezgro ekipe je pronašlo nove angažmane, a novi tim će pokušati da nastavi tradiciju ovog kluba.
Sledeće godine će po svemu sudeći opet igrati u Beogradu. Makabi ima ogromnu moć kao deoničar, dakle pita se ko će od klubova bez licence igrati ili ne igrati. Stoga su glasali da Crvena zvezda i Partizan naredne sezone igraju u Evroligi, ali pitanje svih pitanja jeste zašto CSKA ne igra. Slična je situacija, oba kluba su deoničari Evrolige, ali jedan je ostao u eliti, dok je drugi uz Uniks i Zenit izbačen praktično naglavačke i njihov pristup evropskim takmičenjima je zatvoren. Makabi će nastaviti da bude propagandna mašina Izraela, jer i sami sebe nazivaju „Ponos Izraela“. Veliki baneri će ostati u Beogradu i naredne sezone, a dokle ćemo to gledati? Taj odgovor leži na plećima nadležnih organa te države.
