Šta misli publika?
Teodora, 25, student master studija na Filološkom fakultetu
1. Nepoznajući dovoljnoj meri rep muzički žanr, ipak su mi se dopale pesme grupe „Prozivka iz kraja“ i rep izvođača„Voodoo Popeye“. Antipoetičnost i brutalnost ovih pesama jasno pokazuje osećanje socijalne odbačenosti i degenerativnih promena u društvu na rubovima velikihgradova početkom 2000-tih.Dopalo mi se što stihovi izriču surovu istinu o životu, izvan zavesa građanskog morala, iznoseći i neskrivajući društvene fenomene karakteristične za period tranzicije i raspad Jugoslavije.
2. Imala sam prilike da slušam rep muziku, ali usled razlike u senzibilitetu između idejnih koncepata repa i ličnih muzičkih naklonosti, ne slušam ovaj muzički stil tako često.
3. Izvođači „Prozivka iz kraja“ i „Voodoo Popeye“ lako uvode slušaoca u prostorno-vremensku iluziju savremenog grada upotrebom jasno strukturiranerime,u kojoj se uočavaju fenomeni postmodernog urbaniteta: nasilje, korišćenjenarkotika, prostitucijaetc. Doživljaj uplovljavanja u svetnemira i ponora ulice, koja postaje jedina moguća „institucija“ za odbačenu srednju društvenu klasu, veoma je snažan i stvoren jeupravo odabirom jezičkih leksema svojstvenih buntujedne generacije, koji se preko jezika i rep muzičke dinamike najočiglednije ispoljava.
4. Svet o kojem repuju izvođaći „Prozivka iz kraja“ i „Voodoo Popeye“ deo je svakodnevice. Istinitost simbolikeprimećene u pesmama, može se potvrditi iskustvom onih koje je društvena bezalternativnostprimorala da izađu na ulicu. Realije sveta, opisanog u rep pesmama „Prozivke iz kraja“ i „Voodoo Popey-a“, vidljive su čim se odvojimo od gradskog jezgra i zađemo dublje u periferiju grada.
5. Sigurna sam da iza raspričanosti i komunikativnosti u pesmama rep izvođača o kojima govorimopostoji neizgovorenih istina o egzistencijalnoj teskobiusled suočavanja sa društvenom neadekvatnošću, te premeštanjem jedne čitave društvene grupe na sam rub strukture, koja unutar nje same, postaje onesposobljena i disfunkcionlna za bilo kakvu društvenu aktivnost. Kod izvođača „Voodoo Popey“ primećuje se veća retorska želja za oneobičavanjem jezika, grotesknim, sarkastično-ironičnim iskazivanjem ideja. Alegorija i humor kod izvođača „Voodoo Popey-a“ otkivaju jednu veliku satiru o anomalijama društva poput demagogije, poltronstva, populizma etc.
6. i 8 . Stil i izraz pomenutih rep muzičkih izvođača predstavlja odraz stvarnosti društvene margine. Urbani karakter, ideja prikosa i paradoksalne superiornostiu ideji časti i poštenja obespravljene klase nad elitom tranzicije, svakako je oblikovana upotrebom retorsko-stilskih figura, te se težnja ka literatnosti i metaforičnosti u pesmama može jasno uočiti. Fenomeni društveno-socijlanih odnosa vidljivi su kroz akutelizovanje problema tiranije moći, pa se kvalitet ovih pesama stiče upravo oštrom kritikom čitave mreže laži kojeu društveni poredak unosi liberalno-kapitalističko građanstvou trenutku tranzicije.
9. i 10 . Osećanje trezvenog suočavanja sa istinom o društvu u kom i dalje živiom i čiji smo sastavni deo, ostavlja ambivalentan doživaljaj, jer fenomene posmatra u složenom prepletu odnosa pojedinac—društvo. Uslovnost tog odnosa povlači sa sobom brojne paradokse, jer svojom daljom interakcijom sa svetom pojedinac ne može biti izolovan od uticaja društva u raskolu. Taj ambivalentni doživljaj mogla bih iskazati ovako: pesme oblikuju svest o poziciji svojevrsnog antroplološkog pesimizma, ali bez defetističke malodušnosti, već sa osećanjem nepoverenja, besa i buntovničkog nepristajanja napodređen položaj.Istinitost repovanih stihova u pesmama „Prozivke iz kraja“ i „Voodoo Popey-a“ sagledavam na način da idalje sudelujemo u iskustvu, koje nam ovi izvođači prenose kroz svoju umetnost. Rep govori istinu o paradoksalno „plemenitoj regresiji“koja se, na žalost, u našoj sadašnjosti i dalje nastavlja, čemu svedočimo svakoga dana.
11. Smatram da je period tranzicije i raspada Jugoslavije doneo brojna zla i nesreće našem narodu.
13. Rep muzika koju su stvorili„Prozivka iz kraja“ i „Voodoo Popeye“ bila je donekle proročka u svojim nastojanjima da opiše, iskritikuje i razotkrije period tranzicije kao haotično i marionetsko smenjivanje lažnih predstava o idealu slobode i građanskih prava.
14. i 15. Društveni fenomeni, koje su konceptualizovali u svojoj rep muzici pomenuti izvođači, vidljivi su i očiti u našoj blizini. Slabost bilo kakve društvene promene i zatvorenost u kapitalističkom poretku onemogućava da se ovi fenomeni tek tako izgube. Baš naprotiv. Ovakav ih poredak pothranjuje i činisveprisutnim.
16. Država je u trenucima trancizije svakako oslabljena, ali je u opisanim, društevnim fenomenima, kako stičem utisak iz stihova „Prozivke iz kraja“ i „Voodoo Popeye“ pronašla korist u sticanju dodatnog novčanog profita, na dalje se trudeći da ove društvene fenomene dodatno razvije, kako bi imala koristi od njih.
Petar, 25, student osnovnih studija sociologije
1. Uglavnom mi se dopadaju zbog natprosečnog kvaliteta teksta i samosvesti koja postoji u njemu.
2. Da.
3. Jesam.
4. U većini slučajeva da.
5. Ne mogu ukazati na tačne poruke ali u većini ovih pesama postoji suštinski ciničan ton prema položaju mladih iz radničke klase i nezadovoljstvo društvenim uslovima.
6. Da.
8. Postoje oba kvaliteta, prvi zbog originalnosti tekstova za svoje vreme, a drugi zbog pomenutih poruka o položaju mladih i društvenom sistemu.
9. Stihovi su realni i sa njima moze da se saoseća gotovo svako ko nije toliko ušuskan da ove fenomene ne primeti. Stihovi su u duhu vremena.
10. Zato što realno prikazuju stanje u društvu, kao i unutrašnje stanje razdora mnogih ljudi.
11. Smatram da je doneo više zla.
13. Smatram da je poruka negodovanja starijoj generaciji i onima na vlasti.
14. Da, i jos su izraženiji nego što su bili tad.
15. Očigledni su zbog trendova koji danas prevladavaju i koji se ispoljavaju u veoma izopačenim oblicima.
16. Država, odnsono njen nedostatak kao oslonca za mlade, imaju ogromnu ulogu u stvaranju fenomena iz kojih se rodila ova muzika. Nesigurnost i besciljnost mladosti onih koji su odrasli tokom tranzicije nisu nastali bez strukturalnih povoda.
Ana, 49, profesor na Filološkom fakultetu
1. Nije mi se mnogo dopalo jer nisam uspela da se povežem sa problemima o kojima se u tim pesmama govori.
2. Jesam, čula sam ranije.
3. Da, u većini pesama izvođači veoma plastično i ubedljivo prikazuju svoj svet tako da jesam mogla da ga doživim.
4. Nisam ga doživela kao sasvim realan svet, verovatno zato jer je moje životno iskustvo sasvim različito.
5. Vidim. rekla bih da je (ne mnogo) skrivena poruka da je ove mlade ljude sistem izneverio i da je muzika koju stvaraju ne samo izduvni ventil već i poziv u pomoć
6. Vidim izvesni književni potencijal, za filozofsko/sociološki nisam sigurna.
7. –
8. Književni potencijal vidim u kostumbrizmu, slici svakodnevice ovih mladih ljudi koju oni slikovito prenose nama i verovatno ostavljaju kao svedočanstvo i narednim generacijama.
9. Njihovi stihovi bude u meni neprijatnost, što je svakako i cilj autora. ne treba da mi bude prijatno pred slikom opšteg raspada i besperspektivnosti. ipak, ne uspevam da se do kraja poistovetim sa opevanim situacijama i likovima.
10. Ne doživljavam kao neistinu, već samo kao paralelnu realnost udaljenu od mog životnog iskustva.
11. Mislim da je doneo zlo.
12. –
13. Ova muzika bi mogla da predstavlja poruku odgovornima za sprovođenje bolnih tranzicionih politika i da im ukaže na pogubne posledice tih politika na najvažniji sloj društva, omladinu, da im ukaže na njenu marginalizaciju itd. međutim, ona nema taj domet i verujem da je ipak samo signaliziranje pripadnosti jednom društvenom sloju, marginalizovanom, pauperizovanom itd.
14. i 15. Ne mislim da su ovi problemi toliko očigledni. moguće da su moje životne okolnosti drugačije. omladina sa kojom ja imam kontakta ide u škole, studira, ne drogira se, nije (previše) promiskuitetna.
16. Država ima veliku ulogu. roditelji ove omladine su žrtve pogubnih tranzicionih politika i ta ekonomska (i politička) nestabilnost se prelila u živote njihove dece.
Miloš, 37, IT inžinjer
1. Pesme su odlične jer na dva načina prikazuju istinu i težinu života u Srbiji.
2. Da.
3. Da, vrlo opipljiv svet.
4. Da.
5. Poruke su iste generalno, kod Pika je sve servirano, „meso“, dok Popaj govori kroz jedinstven cinički stil, ali bez ikakve sumnje o tome šta želi da kaže.
6. Da.
7. /
8. Rep je predobar lakmus papir za detekciju refleksije društva.
9. Često zna da me malo optereti ali ujedno i podseti gde smo bili, gde smo sada i gde treba da budemo.
10. Da, zato što je testirano u borbi.
11. Zlo.
12. /
13. Vapaj omladine za nečim drugačijim.
14. Da.
15. /
16. U pitanju je miks različitih uloga i krivaca ali država ima svoju ulogu u svemu tome.
Vukašin, 27, novinar
- Teško mi je da dam jedinstven odgovor za sve pesme. Pesme Prozivke iz kraja su mi mnogo koherentnije, politički određenije i žanrovski određenije, što mi prija. Takođe, kod Prozivke iz kraja mi se dopada autentičan prikaz tranzicione omladine i to što se tuđ kulturni kontekst autentično preveo sa našim tadašnjim političkim i egzistencijalnim uslovima. Vudu Popaj mi je bio mnogo teži za slušanje, pesma Mama mi se dopala jer je zanimljiva ta prerada Azre u potpuno drugačijem sadržinskom i liričkom aspektu, dok mi je Tito na mesecu sa pesmom kojom sam zaboravio naziv baš bio naporan za slušanje, isuviše mi je eksperimentalno zvučalo.
2. Prozivku iz kraja sam čuo, Vudu Popaja zaista nikada ranije
3. Apsolutno, naročito sa Prozivkom iz kraja. Vudu Popaj kao da nadilazi vreme. PIK mi deluje poprilično realan i suv svet, Vudu mi je malo izmaštaren i izmešten. Kod PIK-a mi ne deluje ništa toliko skriveno, čini mi se da razumevam borbenost, autentičnost i pokajanje zbog određenog stila borbe sa tranzicionim nedaćama koji okolina ne prihvata u tom trenutku. Dopadaju mi se religijski motivi koje opet ne doživljavam toliko skrivenim. Kod Popaja mi se čini da je najskriveniji žanrovski obračun sa tom Azrinom melodijom iz pesme Mama, jer mi se čini da Vudu nije na Azrinom tragu muzičkog izraza.
6. Sociološko-filozofski momenat kod PIK vidim najviše. Kod Vudua preovlađuje čini mi se jači lirički momenat iako mi je bilo teško da ga ispratim.
7. Teško mi je da čujem sve što Vudu govori na prvo slušanje lirički, doduše, nisam nikada taj žanr slušao i od muzike retko kada imam toliko eksplicitne filozofske zahteve. Sve više mi se čini da sam kontemplativni slušalac, Vudu mi je ometao taj kontemplativni, momenat. Ali nije potpuno bez kvaliteta, eto pesma Mama mi ima ritmički fin momenat.
8. Ne bih puno da se ponavljam, kod PIK-a vidim gotovo sve od navedenih kvaliteta. Dopada mi se izrazito pokajnički i borben momenat kod njih, dok mi se u pesmi lice i ulice dopada taj ženski izraz. On je na mene ostavio naročito jak utisak jer mi se čini da je lirički i filozofski taj ženski doživljaj skoro podjednako ili makar konkuretno tvrd kao muški izvođači. Mislim da je u njenoj sekvenci poprilično jedinstven emancipatorski momenat i ženi se u toj tranzicionoj nemaštini dao poprilično jedinstven subjektivitet.
9. Kod PIK-a, opet ću ponoviti sve mi je suvo i natopljeno istinom. Dok mi Vudu više deluje kao transcedentni hedonistički opus u nekim drugim dimenzijama, što važi za njegove druge dve pesme. Pesma Mama mi deluje kao da se zaista desila u nekom izlasku.
10. Doživljavam kao istinu jer kroz PIK imam jasno sećanje na svoje komšije i supkulturu koja je bila potpuno drugačija od moje kuće i tada nejasna, sada mi je poprilično jasna njihova tranziciona muka.
11. Restauracija kapitalizma, tržišni fanatizam, vašingtongski konsenzus, sve su to fenomeni koji su najočitiji sa fenomenima koje si nabrojao. Dakle, nedvosmisleno zlo. Naročito jer je u potpunoj suprotnosti sa našim kulturnim kontekstom i samorazumevanju srpskog naroda
12. Ne mislim da je doneo dobro, potpuno mi je sada jasno zašto je ovakva muzika postojala. Doduše tada mi je sve to zvučalo vulgarno, jer sam bio dobra duša.
13. Fenomeni koji su opevani u ovim pesmama su poprilično zaboravljeni u muzičkom smislu, ono što je očigledno je da su te pesme opisivale kretanje tih fenomena tranzicije i vrlo su značajni jer sada više ne postoje u tom obliku. Politički smisao tih fenomena tranzicije mi se čini da takođe postaje sve više zaboravljen, ali mislim da će se taj nerv vrlo lako aktivirati ako za to dođe vreme.
14. Više naginjem ka stavu da ti fenomeni nisu očigledni, tačnije, da su se teško kod opšte publike vezivali za te probleme. Kada sam imao godine kada je trebalo da slušam ovu muziku delovalo mi je kao preslikavanje nekakvog mejnstrim američkog kulturnog konteksta. Bilo mi je teško da razlučim da ono što je popularno u Americi što se tiče repa nije isto kao i ono što je u Srbiji potpuno na drugačijim tradicijama repa nastalo. Rep sam vezivao isključivo za bahati hednoizam.
15. Oblik državnog uređenja je presudan za PIK, čini mi se. Kod Vudua, zavisi, ne toliko koliko kod PIK-a. Vudu mi deluje kao nekakav poprilično apstraktni individualac.
Ivana, 25, novinar
1. Više su mi se dopale pesme od Prozivke iz kraja jer mi je ta vrsta repa bliža. Kroz te pesme se dobro opisuje period tranzicije i uslovi u kojima su ljudi tada živeli. Od Vudu Popaja su mi okej pesme, ne mogu da kažem da mi se nisu svidele, ali taj eksperimentalni rep ili folk (ne znam stvarno koji je žanr) nije baš moj fazon.
2. Da, doduše ovaj Vudu Popaj mi je skroz nov.
3. Pa pošto pesme nude neki nefiltrirani prikaz svakodnevnog života u urbanoj sredini, gradskom betonu, ne mogu baš da je doživim lično s obzirom da sam odrastanje i većinu svog života provela u ruralnoj, maloj sredini gde postoji osećaj zajedništva drugačiji od takvog. Dakle, nisam imala ispred sebe atmosferu nekog kriminala i siromaštva. Ali definitivno mogu da razumem taj duh marginalizovanog sloja stanovništva i ogoljenost društvenih problema koji oni prevazilaze lojalnošću i ponosom i na neki način borbom za opstanak u tim uslovima. Tako da, može se reći da jesam, slušajući tekstove ovih pesama, imala doživljaj takvog života i razumela sam pouku tih tekstova.
4. Jesam doživela kao realan svet.
5. Pa meni je već na prvih par slušanja bilo jasno o čemu se radi u pesmama, ali da, ima svakako dosta metafora i nekih sarkastičnih referenci. Tu je naravno kritka potrošačkog društva, neka nostalgična atmosfera za izgubljenim vrednostima, kritika društva, neki unutrašnji konflikti… Prilično je jasno već na prvu skontati o čemu se radi ali svakako kroz analiziranje nekih univerzalnih motiva svako lično može da interpretira na svoj način odredjeni stih.
6. 7. 8. Pesme imaju i kniževno umetnički i filozofsko sociološki kvalitet. Izražavaju i vreme i prostor u kom su nastale, autentične su i kroz kolokvijalni izraz pričaju iskustvo svakodnevnih ljudi i taj ulični stil. Ljubav, preživljavanje, socijalni i ekonomski problemi, egzistencijalizam, sve to se provlači kroz pesme. Uz to se i svako ko sluša „tera“ da bar malo promisli o sistemu moći. Tako da po mom mišljenju baš imaju izražene kvalitete.
9. Bude mi doživljaj izrečene istine.
10. Pa nekako se kroz rep dosta izražava kritika i anti-sistemski stav prema postojećim glavnim tokovima u društvu i raspodeli moći da tako kažem, tako da iako malo znam o repu, znam da on dolazi sa ulice i da je uvek izražavao realno stanje i neki vid bunta.
11. 12. 13. Pa iskreno baš mi je kompleksno pitanje za Jugoslaviju. Čak nisam ni sigurna da li imam definitivan stav o tome. Najviše mi je negativan zbog Kosova i ekonomske krize i sankcija. Sa druge strane mi je nezamisliv život u Jugoslaviji danas. Tako da ne znam, baš ne znam – volela bih da mi neko pomogne da formiram stav o tome. A normalno je da ovakva muzika nastane u periodima krize i tranzicije kada se dešava dosta stvari i kad treba proći mnogo mnogo vremena da bi se nešto konsolidovalo, a naravno najviše ispaštaju niže klase. Kroz muziku se najviše to izražavalo i kroz druge oblike umetnosti, najpre kroz film.
14. Pa očigledni su, nije naravno s*anje kao tada ali nije ni da je nešto bolje u odnosu na to vreme, vidim i u komentarima da se ljudi pronalaze i u ovih par godina. Pošto je ekonomija najvažniji faktor jedne zemlje, a živimo u svetu u kom živimo gde bi mnogi prodali nekoga za parče hleba, mislim da će ovakve pesme relevantne biti uvek.
15. 16. Pa država i uređenje imaju najveću ulogu jer pesme reflektuju socijalnu politiku zemlje.
Jovan, 26, antropolog
1. Kvalitet ovih pesama proističe iz toga sto su rađene „za dušu“ a ne zarad komercijalnih uspeha. Njihovi autori imaju potrebu da ispričaju svoju priču, što je svakako karakteristično za sam žanr. Ipak, pesme sa spiska se odlikuju autentičnošću prenesenih iskustava i vrsnim zapažanjima.
2. Jesam, to je muzički izraz moje generacije.
3. Moglo bi se reći da na momente tekst pesme stvara uverljive slike ponekad obogaćene metaforičnim jezikom kao u pesmi Molitva.
4. Realan u smislu postojećeg ali nisam ubeđen da je to realnost sveta.
5. Sa stanovišta autorskih namera, poruke pesme poglavito su neposredno date. U potrazi za dubljim značenjima trebalo bi se osvrnuti opštije na sam žanr i muzičku tradiciju kojoj pripadaju kao i posebnije okolnosti njihovog nastanka.
6. 7. 8. Kvalitet se otkriva ako ih posmatramo kao ostvarenja narodne kulture, svojevrsnog urbanog folklora, te ih shodno tome valja i tumačiti. Izvesni kvaliteti su nesporni kada im fenomenološki pristupimo u tom ključu.
9. 10. Radije verodostojnosti. Oni jesu muzički zabeležena svedočanstva i možemo ih posmatrati kao otelotvorenje ličnih istina pesnika, te kao takve pružaju potencijalno važan ugao sagledavanja navedenih društvenih problema. Postavlja se pitanje udela, samim tim relevantnosti, srodnih iskustava koja bi mogla nazvati ekscentričnim ili atipičnim – tako su uostalom predstavljena od samih autora koji veruju da je ono što proživljavaju izvanredno tj. vredno da bude opevano – u sveukupnosti procesa. Sažeto, stihovima je nužna refleksija kako bi se uklopili u složeni mozaik celokupne društvene stvarnosti.
11. Ukratko ubedljiva većina građana novonastale republike su tranzicioni gubitnici. Ipak, to se teško može proceniti u pukim kategorijama dobra i zla, koje nisu kvantitativne kategorije, bez dodatnih referenci. Ako govorimo o državnom sistemu republike Srbije tranzicijom je po svemu sudeći započelo njegovo urušavanje i sve lošije funkcionisanje.
12. –
13. Autorska poruka jeste ona oduvek svojstvena poeziji – da se život nastavlja uprkos svim nedaćama koje mogu zadesiti čoveka i društvo. S druge strane, kada se malo odaljimo od perspektiva autora, ta muzika u neapologetičnom duhu žanra slavi devijantnost.
14. U znatno malignijoj formi, da.
15. Zato što su kao proslavljeni dospeli u žižu masovne kulture, dalje utičući na širu javnost i naročito mlade generacije koje ih shvataju kao nešto ne samo prihvatljivo već i preporučeno, poželjno.
16. Država ima ulogu u meri u kojoj ima ili nema kapacitet da se njima bavi u skladu s vrednostima unetim u njen ustav. Što ne mora imati veze s njenim naročitim uređenjem.
Bojan, 26, novinar
1. Pesme od rep sastava Prozivka iz kraja i Vudu Popaja su mi se dopale najviše jer su autentični izraz jedne generacije. Naravno, svako na svoj unikatan i prodoran način.
2. Da.
3. Da.
4. Što se tiče pesama Prozivke iz kraja mnogo više, u odnosu na Vudu Popaja.
5. Kod Prozivke iz kraja mi deluje da neizgovoreno ne postoji, vrlo su eksplicitni tako da kod njih to ne primećujem. Vudu Popaj u svom materijalu, čini mi se, mnogo više igra na kartu simbola koji skrivaju neka značenja. Pogotovo u pesmi Mama, kako iščitava fenomen narkomanije.
6. Da, vidim.
7. –
8. Liričko-umetnički kvalitet postoji samo kada se pogleda da su i PIK i Vudu Popaj, formu koja nije autohtona za ove prostore, uspeli da prisvoje i da je potpuno prilagode kulturi u kojoj su odrasli sa autentičnim kombinovanjem muzike i teksta koji je svojstven za Srbiju. Isto tako filozofsko-sociološki kvalitet postoji jer su vrlo detaljno i na neki poseban način sistematično opisali kako je izgledao život naroda na nekom prostoru, pritom povezujući taj segment sa metafizičkim fenomenima.
9. Doživeo sam ih kao životvorne i pored toga što opisuju u glavnom neke društvene devijacije u procesu tranzicije.
10. Za mene je istina jer sam dete radničke klase koja je jedva opstala tokom tranzicionog perioda.
11. Doneo je period stagnacije koji je svakako prouzrokovan zlonamernom politikom međunarodnih činilaca.
12. –
13. Osnovna poruka ovakvih pesma mislim da je metafizički krik društva koje je sa svojim potencijalima predodređeno za stvaranje (istorija je pokazatelj), a bilo je prinuđeno na posmatranje razaranja tih potencijala u materijalnom svetu. Zato je kroz umetnost morala da pokaže svoj nesalomivi duh.
14. Određeni fenomeni jesu ali pošto je društvo u Srbiji završilo svoju tranziciju, sada su posredi neke nove pojave koje treba opevati.
15. Određeni fenomeni su očigledni jer postoje sfere društva koje su pružale otpor tranziciji i možda nikada nisu ni ušle u nju. Odnos prema amaterskom sportu npr.Tako da nisu mogle ni da izađu iz nje.
16. Ima ogromnu ulogu. Pogotovo jer se društvo na ovim prostorima u tom periodu pritiskalo na “promene” upravo preko državnih institucija.
Zaključak
Kao što možemo videti po odgovorima ispitanika naša hipoteza se manje više održala. Hipoteza koja se sastojala u viđenju muzičkog stvaralaštva Prozivke iz Kraja i Vudu Popaja, kao vrste umetnosti koja u sebi sadrži elemente sociološke i filozofske misli koja reflektuje određenu istorijsku epohu. Takođe, pored parezije i hermeneutike, za ovaj rad je bilo od izuzetne važnosti pokazati kako kroz ovo umetničko-muzičko stvaralaštvo pojedinac može stupiti u Mi-odnos sa izvođačima ove vrste muzike. Ispitanici su uspeli da izađu iz vrhovne stvarnosti putem šoka, i da tim povodom „završe“ u svetu omeđenog značenja koji proizvode stihovi ovih muzičkih izvođača.
Navedene stvari impliciraju kako je muzika (kao i bilo koji drugi vid umetnosti) kao svojevrsan medij jako značajan kada je u pitanju hronika i refleksija jednog društva u jednoj istorijskoj epohi. Stoga, nije postmodernistički zaključiti kako pored naučnih publikacija, istinu uvek možemo pronaći i u drugim vrstama sadržaja, koje na svojevrsan način izražavaju refleksiju jednog društva. I umetnička i sociološko-filozofska vrednost je moguća u jednoj određenoj vrsti forme, samo je danas treba dobro potražiti i istražiti kako bi ona bila pronađena; jer je ona uvek tu ispred nas, nalik biseru u moru neautentičnih i često suštinski istih praznih formi.
