Roman ,,Čarobnjak iz Kremlja“ Đulijana da Empolija je zabranjen u Rusiji. Za razliku od Rusije, roman je u Francuskoj bio kandidat za Gonkurovu nagradu. Ovo je roman koji govori o devedesetim i početku dvehiljaditih u Rusiji, u vreme kada stasava nova klasa bogataša, oligarha i kada se vlast menja.
Umesto Jeljcina kome su se svi smejali i koji je predstavljao ruglo vlasti (amblemska epizoda sa Klintonom i Jeljcinom negde na polovini romana), na vlast dolazi uz pomoć Borisa Berezovskog i našeg naratora Vadima Baranova Vladimir Putin.
Vadim Baranov našem sveznajućem pripovedaču opsednutom romanom “Mi” Jevgenija Zamjatina poverava svoju priču. On mu priča o svom ranom detinjstvu – (jako zanimljiv lik dede), zatim mu pripoveda o svojoj ranoj mladosti, devedestim godinama, o tome kako upoznaje svoju ljubav Kseniju, koja će ga u početku ostaviti zbog luksuznog života, da bi mu se na koncu dela vratila. Baranov postaje Putinov čovek od poverenja. On je taj koji poznaje njegove tajne i u početku mu je odan i veran. Naravno, on upoznaje i tamnu stranu vlasti, svo to okruženje koje prikazuje kao grupu čankoliza i ulizica. Baranov je tu, jer poseduje znanja iz politike, postaje spin doktor režima.
Baranov će spojiti Putina i sa Noćnim vukovima i sa anarhistima i sa verskim fanaticima i sa neokomunistima, sa svima koji mu budu bili potrebni da bi opstao na vlasti. Naravno, Putin je prikazan krajnje negativno. Kao neko ko dolazi iz špijunske službe direktno u Kremlj i unosi nemir u sve pore društva. Kritičar Vremena Ivan Milenković poredi Da Empolijevog Putina sa Makijavelijevim Vladaocem i sa Šekspirovim Ričardom Trećim. Da Empoli upravo i daje pregršt materijala za to. Od samog početka njegove vladavine kada dolazi do problema u jednoj podmornici, do izbijanja rata na Krimu, Putin je prikazan kao diktator koga se svi plaše. Njemu je najvažnija Olimpijada u Sočiju i jedino ga to zanima, da ostavi dobar utisak. U znakovitoj epizodi sa Bilom Klintonom, Putin će pokazati, hteo to Da Empoli da prizna ili ne, da Rusija ponovo postaje globalni igrač i da se budi taj uspavani istočni medved.
Ono što ostaje zagonetno do kraja romana je sudbina Vadje, odnosno Vadima Baranova. Zbog toga što je pripadao Putinovom režimu uvedene su mu sankcije i nije mogao više da putuje po Evropi i Americi. Na samom kraju, on se primetno odmiče od Putina i ne želi više da ga savetuje. On svakako ne završava kao Berezovski koji je doveo Putina na vlast da bi ga zatim izdao podržavajući Ukrajinsku šarenu revoluciju. Berezovski je finansijski podržavao protestante i na koncu svega pažljiv čitalac mogao bi da zaključi kako će proći.
Zanimljiva je i epizoda sa Prigožinom koji želi da Baranova fascinira znanjem, koje uopšte nije nužno za upravljanje, zatim Baranova epizoda sa Kasparovim, gde će propisno naljutiti ovog opozicionog lidera.
Putinov obračun sa Hordovskim je takođe relano prikazan. Kako Da Empoli vidi današnjicu znakovito je iz ovog citata: „ Nacisti su govorili da je jedina osoba koja još uvek ima privatnost u Nemačkoj bila ona koja spava, ali u Kalifoniji su i njih prevazišli. Ljudski fiziološki tokovi, uključujući i san, za njih više nemaju nikakvih tajni.“
Roman „Čarobnjak iz Kremlja“ se ne završava ratom između Rusije i Ukrajine. Pisac završava roman privatnom epizodom gde vidimo Baranova kako ostaje sa svojom ćerkom i dovršava svoju priču sveznajućem pripovedaču. Ovo je zanimljiv roman prema načinu pripovedanja, poseduje neku vrstu zavodljivosti kada počnete da ga čitate. Međutim, prikaz Putina koji je sveden samo na surovog vladara koji bezdušno satire sve oko sebe kvari utisak. Možda malo objektivnosti ne bi škodilo.
