Još jedan filmski mesec je iza nas, a sa njim stižu i nove „Ovacije i Negacije!“ Prošlog meseca sam gledao trideset filmova. Neki su bili odlični, a neki i ne baš najsjajniji. Kao i prošli put, izdvajamo ukupno šest filmova: tri preporuke i tri filma koji su dobri za izbeći!
Ovacije – Kneecap
Postoje neki filmovi za koje čim počnete znate da će biti vraški dobro iskustvo. Od prve scene, minuta, replike: znate da će to biti jedan poseban film. Lično mi se to ne dešava često, ali kada se desi bude neverovatan osećaj. Tako je za bio film “Kneecap“. Ko bi rekao da će jedan relativno mali irski film postati jedan od meni omiljenih 2024. godine? Odmah ću reći, neverovatna je preporuka i ako ga niste pogledali, ovo je vaš znak da odmah izdvojite oko 100 minuta za ovo ostvarenje.
„Kneecap“ je jedan od najboljih filmova godine. Minimalne falinke u konstrukciji narativa su zanemarljive jer su tema i ideja toliko dobro sprovedeni u delo, da je jednostavno bilo prezabavno i divno gledati je kako se razvija u ludilo od stila od stotinak minuta. Činjenica da je ovaj sastav istinit, da su njihove pesme stvarne i čak da glume sami sebe toliko dobro diže ceo film na drugi nivo. Pritom je film snimljen na gelskom, izvornom irskom jeziku. „Kneecap“ je borba za jezik i kulturu jednog naroda i autori su iskoristili filmski medij na najbolji mogući način. Jedan je od boljih filmova godine i trebalo bi da ga pogleda što više ljudi. Ako ste u potrazi za miksom filmova „Snatch“ i „Munje!“, ovo je film za vas.
Ovacije – Neukrotivi Robot – The Wild Robot
Solidan animirani film koji dosta podseća na Pixar filmove u svom “zlatnom dobu”. Primer je kako se i te kako isplati originalnost u svetu animacije, pogotovo kad rade ljudi koji očigledno znaju šta rade jer je ovde ljubav prema animacija vrlo primetna.
Emotivna je priča o naslovnom robotu koji otkriva novu stranu sebe i sveta koji je okružuje. Sladak je i i te kako emotivan, ali emotivni momenti ne dožive pun potencijal jer im fali malo čvršće potpore. Lupita Njongo je neprepoznatljiva u glavnoj ulozi, dok se Pedro Paskal isto vrlo dobro glasovno istakao. Pored njih su tu i Bil Naj, Ketrin O’Hara, Met Beri i Mark Hemil. “The Wild Robot” je sladak film vredan gledanja i sigurno je jedan od boljih animiranih ostvarenja 2024. godine.
Ovacije – Džoker: Ludilo u dvoje – Joker: Folie à Deux
„Najveće razočarenje 2024. godine“.“Najgori film 2024. godine“. „Najgori film baziran na stripu“. „Najgori film ikada“. Ovo su samo neki utisci koji odjekuju internetom proteklih oko nedelju dana od kad je izašao dugoočekivani nastavak na film koji je zaradio dva Oskara i preko milijardu dolara, a to je „Joker: Folie à Deux“.
Ovo je film koji je podelio publiku i fanove ovog malo je reći kultnog lika, razne kritike da je film razočarenje ili jednostavno loš su preplavile internet i ne bi se pogrešilo kada bi se reklo da je film objektivno podbacio na komercijalnom nivou, ali i sa većinom fanova. Ali šta ako, „Joker: Folie à Deux“, zapravo uopšte nije loš film? Odnosno, film je koji ima svoje probleme, ali je daleko od lošeg nastavka.
„Joker: Folie à Deux“ je daleko od lošeg filma. Ima svoje vidne probleme, ali nije najgori film na svetu. Publika nije dobila to što je očekivala i što je možda trebalo da dobije, ali pravac koji su odabrali autori je vrlo zanimljiv za film ovakve vrste i iskreno se na čudni način slaže.
Ovo je film o neuspešnom jadniku koji je postao Džoker samo jer nije više znao kako da se nosi sa svojim okruženjem, a nastavak ga dalje produbljuje i prikazuje na takav način ovaj put kroz odnos sa ženom koja ga naizgled voli onakav kakav je. Hoakin je bio izvrstan, a i Gaga se dobro pokazala, iako je vidno njen lik malo rastumban u montaži. Mjuzikl delovi su snimljeni solidno i divni su za pogledati, smisleno su postavljeni. Film ima svoje gradacijske narativne probleme, ali nisu preterano strašni. Biće ovo kultni klasik kako budu godine prolazile, ali samo će vreme pokazati.
Negacije – Helboj: Iskrivljeni čovek – Hellboy: The Crooked Man
Helboj kao lik je naizgled jednostavan za adaptaciju. Đavoli sin stavljen na Zemlju kako bi doneo njeno uništenje, ali pomoću dobrote ljudskog roda se preokrenuo i počeo da radi kako bi ga spasio sa vremena na vreme. Na dvadesetogodišnjicu od prve ekranizacije ovog strip junaka je publika dobila priliku da pogleda čak treću igranu verziju ovog lika (pored jedne animirane), a četvrti igrani film (pored dva animirana koja su išla direktno digitalno).
Iako je prvi „Hellboy“ bio relativno uspešan film, svaki naredni pokušaj da se ovaj lik približi mejnstrimu je propao, svaka verzija je imala svoju hrpu problema. „Hellboy: The Crooked Man“ je izgledao kao da će se izdvojiti od prošlih ostvarenja po tom pitanju, ali nažalost je čak i dosadašnji najgori upliv u ovaj zaista intrigantni svet iz stripova.
„Hellboy: The Crooked Man“ je mogao da bude filmić koji je test za neki veći Helboj film sa istom ekipom. Ako nisu mogli da urade barem okej niskobudžetni film, sumnja se da bi to isto mogli sa više para. Ideja da je svaki Helboj film kratka vinjeta, odnosno jedan slučaj od Helbojevih mnogih je solidna ideja koja bi mogla da radi, ali je ovaj film sahranio bilo kakvu izradu adaptacija ovog lika u bliskoj budućnosti. „Hellboy: The Crooked Man“ je još jedan dobar pokazatelj da Helboj treba da ima svoju animiranu tv seriju. Helbojev svet ima ogroman potencijal da se odlično adaptira u svet animacije.
Negacije – Megdan
„Definicija ludila je radeći jedno te istu stvar iznova i iznova očekujući drugačiji rezultat“. Iako se ova rečenica pripisuje Albertu Ajnštajnu, u proteklih nekoliko godina je previše puta ja izgovaram dok izlazim iz bioskopa nakon nekog novog domaćeg filmskog ostvarenja. Nije da se uvek prevarim, nego se jednostavno zapitam dokle ide većina domaćih filmova današnjice. Za koga se prave? Ko u njima zapravo uživa?? Zašto se toliko plasiraju mediokriteti??? Iako je ova godina imala dobre domaće filmove u vidu „Za danas toliko“ ili „78 Dana“, njihov uspeh nije dovoljan da prestanem da se pitam…
„Megdan: Između vode i vatre“ je još jedno domaće razočarenje. Film je bez trunke originalnosti i bilo kakve smislenosti. Režiran je i snimljen gore od studentskih filmova, a sveopšta ideja je nimalo izazovna ili ni minimalno inovativna. Gluma je flagmatična, dok su likovi bezlični i mnogo je reći jednodimenzionalni. “Megdan” je film koji je sigurno nastao iz neke koristi, jer ne znam kome je film išao u prilog, a verujem da neće ići ni vašem vremenu ni novčaniku. Film koji je isključivo snimljen kako bi se promovisao „Megdan Fighting“ organizacija borbi mešovitih borilačkih veština. Film koji je zapravo neka očajno loša promocija je nešto najgore što isti može biti.
Negacije – Venom: Poslednji ples – Venom: The Last Dance
Blago rečeno, neslavni kraj za ovu u najboljem slučaju mediokritetnu trilogiju. Iako se nije očekivalo ništa specijalno za ovaj film, očekivalo se barem da je malo koherentan i barem iole odrađen sa nekom željom da se napravi koliko toliko zabavan film. „Venom: The Last Dance“ je još jedan očajan pokušaj „Sony“ studija da napravi još jedan film o Spajdermen zlikovcu BEZ svog najvažnijeg lika, heroja.
Tom Hardi je odličan glumac i jedina je svetla tačka ovih filmova, ali ne vredi ga gledati samo zbog njega. Lenjost autora i otrcanost scenarija i režije je preteška, čak i za jaka Hardijeva ramena. Ovaj film je „poslednji ples“ Venoma, ali i mojih moždanih ćelija tokom ovih skoro pa dva sata.
To bi bilo to od druge edicije iz rubrike „Ovacije i Negacije“! Vratite nam se početkom decembra za još preporuka!
