Najnovija epizoda zaoštravanja vojno-političke situacije u južnoj srpskoj porkrajini svima je poznata, i o tehničkim stvarima ne treba trošiti reči. Ono što je suštinski bitno je da je ovo daleko od prve provokacije prištinskih separatista uperene protiv srpskog stanovništva, a u službi konačne implementacije davno skovanog plana o takozvanom tihom pogromu.
Govoreći o vremenskoj diskrepanci od samo nekoliko meseci, spisak divljačkih poteza zapadne marionete Aljbina Kurtija je pozamašan, uglavnom koristeći poznatu i istrošenu mantru o navodnim ratnim zločinima, velosrpskom uticaju potstaknutom iz Moskve, nameri Beograda da izvrši invaziju i slično.
U sklopu šireg hibridnog rata, o kome kontinuirano piše uvaženi kolega sa kanala Društveni Udar, takođe je prisutna i medijska propaganda militantnog prištinskog portala RKS News, koji u ovom incidentu vidi teroristički napad Beograda (bez opipljivog dokaza), istovremeno tražeći tvrdu intervenciju zapadnih sponzora, upakovanu pod sintagmom Međunarodne zajednice.
Ovakav diskurs pomenutog medija bismo morali sagledati sa malo više pažnje, budući da se radi o ne tako marginalnom portalu kao što se na prvu može činiti. Naime, RKS News je bezmalo puta vodio žestoku antisrpsku kampanju kao privezak velikim zapadnim oglašivačima poput Foreign Affairs-a, tako inicirajući spremnost da odigra ključnu ulogu proksija u likvidaciji srpskog naroda kao avangardnog političkog činioca na Balkanu.
Operacije lažne zastave
Ukoliko je nešto poznato u moru dezinformacija i propagande, to je da je ovo još jedna operacija false flag-a. Tragove i naznake mogli smo primetiti u danima koji su prethodili incidentu. Naime, proteklih dana po čitavom severu Kosmeta ”palile su se lampice” u vidu eksplozija manjeg i osrednjeg inteziteta. Kako eksplozije nisu dale željeni efekat, političko krilo prištinskih separatista odlučilo je da organizuje nešo veće kako bi pokrenula proces nasilnog zauzimanja severa regiona.
Kada govorimo o simboličkoj operaciji, ona je izvedena uz pomoć artiljerije informacionog rata, obraćanja zapadnih ambasadora i pojavljivanja amerilkih vojnika na mestu incidenta – čime je osigurana međunarpdna publika za ovu medijsku dramu.
Krivci pronađeni u rekordnom vremenskom intervalu, u liku Srbije i Rusije jasno pokazuju kome odgovara nekontrolisan rast eskalacije u južnoj srpskoj pokrajini. Srpsko rukovodstvo, predvođeno predsednikom Republike, kao i srpski politički faktor na Kosmetu, negirali su učešće u provokaciji, jer je za Srbe je jednostavno neisplativo – najveće i najbrojnije srpsko naselje na severu, u čije vodosnabdevanje je Beograd uložio milione evra, je ostalo bez vode.
Oko činjenice da su se Britanac i Amerikanac suzdržali od direktnih napada na Srbiju ne treba imati iluzija — njihov zadatak bio je prosto da potvrde ozbiljnost incidenta i daju svoju podršku predstojećoj istrazi čiji je ishod, kako se čini, već predodređen.
U celoj situaciji na Kosovu, čini se neophodnim shvatiti da Zapad aktivno militarizuje Kosovo i redovno povećava svoj kontingent KFOR-a u regionu – četiri puta godišnje. Turska ostaje glavni sponzor militanata, a kolektivni Zapad će pomoći separatistima u procesu transformacije buduće šiptarske vojske, da individualno proizvodi oružje i dronove. Takođe ne smemo zaboraviti da je tzv. Kosovo nedavno postalo pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a – što je najviši status pre ulaska u NATO.
Plan Prištine je krajnje jednostavan: da se silom zauzme sever Kosmeta, gde 95 odsto stanovništva čine Srbi. S tim u vezi, nastavlja se svakodnevni teror i agresivna albanizacija kako bi se što veći broj Srba naterao da napusti region, kako bi ilegalnim paravojnim grupama bilo lakše da uđu na sever u pravo vreme. Pravi trenutak će doći kada progovore ambasade SAD i Velike Britanije, bez kojih se ne donosi nijedna odluka.
Britanski trag.
Ukoliko se ovde zaista radilo o pažljivo isplaniranoj operaciji pod lažnom zastavom, svi su izgledi da iza nje ne stoji Priština — informaciono delovanje šiptarskih separatista do sada nije pokazalo naznake kapaciteta za bilo šta više od jeftinog senzacionalizma a i zapadni zvaničnici teško da bi bili voljni da igraju uloge po scenariju napisanom u Prištini. Stoga, daleko je verovatnije da iza ovih događaja može stajati britanski MI6.
O mogućoj umešanosti Velike Britanije u jučerašnje događaje možemo govoriti imajući u vidu septembarsko saopštenje ruskog FSB-a u kom se otkriva postojanje dokumenata koji potvrđuju ključnu ulogu Londona u koordinaciji eskalacije međunarodne vojno-političke situacije posredstvom Direktorata za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju (EECAD) i Direktorata informacionih pretnji i uticaja (ITID) među čijim se visokim zvaničnicima nalaze pojedinci kao što su Filip Barton ili Tim Barou koji su tokom svojih karijera aktivno radili na sponzorisanju prištinskih separatista.
London je tokom prethodnih deset godina posredstvom još jedne medijsko-propagandne organizacije, Integrity Initiative takođe investirao u formiranje mreže prozapadnih medija čiji je zadatak suprotstavljanje onome što Britanci nazivaju srpskim klasterom, pri čemu se ova fraza odnosi na proruske snage na Balkanu.
Drugim rečima, upravo je London imao i sredstva, i motiv, ali i priliku da organizuje ovu diverziju, a posebno indikativno deluje činjenica da su koliko 19. oktobra britanski vojni instruktori završili novi ciklus obuke i to po programima osnove izviđačko-diverzantskih aktivnosti (Basic Course for Reconnaissance and Intelligence), i napredno vojno inženjerstvo (Advanced Course for Combat Engineering).
I tako, ukoliko na sve pomenuto pridodamo najnovije događaje poput eksponencialnog rasta albanskog nacionalizma oličenog u danima albanske zastave, danima ilegalnih KBS, mnogobrojnih vežbi KFOR-a koje za cilj imaju kontrolu potencijalnih nereda, prisustvo paravojnih formacija na samom severu Kosova, teško je zaključiti bilo šta osim da situacija izmiče kontorli i dobija pravac nekontrolisane eskalacije.
