Novembar je bio uzbudljiv mesec za filmsku scenu, donoseći raznovrsne naslove koji su pokušali da osvoje publiku i kritiku. Dok su neki filmovi zasijali originalnošću, emotivnim pričama i kvalitetnom režijom, drugi su se, nažalost, izgubili u prevelikim ambicijama ili manjkavim scenarijima. U ovoj mesečnoj rubrici izdvajam tri filma koji su zaslužili ovacije i tri koja će, po mom mišljenju, ostati upamćena kao negacije. Pogledajte šta je vredelo vaše pažnje, a šta možda ipak i nije.
Ovacije – Gladiator II
Svaki nastavak ima težak posao, a pogotovo ovaj. Mnogo toga se iščekivalo i teoretisalo… Da li će biti nešto skroz drugačije ili identično kao pre? Da li će uništiti original aljkavošću poznog Skotovog stvaralaštva? Odgovori su i pozitivni i negativni. „Gladiator II“, iako premisno sličan prvom filmu, ima i svoje trikove koji možda nisu najbolji, ali se hvali trud pokušavanja istih. „Gladiator II“ je imao težak zadatak i mislim da je uspeo da se pokaže, koliko je mogao. Osećalo se da Ridli nije mogao baš da se zeza sa ovim filmom, svojim čedom, te se vidno potrudio da iznese nešto pamtljivo (za razliku od skorašnjih ostvarenja).
Istorijski epski spektakli fale i drago mi je da nam je dostavljen jedan takav, iako je ozbiljna emulacija prvog filma. Noviteti su dobrodošli, ali su donekle i odmogli pred kraj, kada se nije znalo u kom smeru da se krene. Pol Meskal nema taj nivo kao Rasel iz originala, a sporedni glumci u vidu Denzela i Paskala su pokidali. Produkciono je film predivan i vredi ga gledati na najvećem bioskopskom platnu mogućem, tako se gledaju ovakvi filmovi. Sve u svemu, vrlo zabavan film koji ipak nije na nivou originala. Narativno kaska i ima svoje probleme, ali je vraški zabavan film i preporuka je.
Ovacije – The Apprentice
Zapravo vrlo zabavan film. Isprva me malo odvratio što je o Trampu, ali nije trebalo. Film govori o kontroverznoj ličnosti i njegovom usponu i neminovnoj promeni koju taj uspon dovede. Sebastijan Sten je pokidao u glavnoj ulozi, zaista je uspeo da skine Trampovu mikromimiku, bilo je vrlo zabavno gledajući ga. Sten je imao vrlo težak zadatak, da odglumi čoveka koji je još uvek i te kako živ, ali i po drugi put predsednik SAD. Nadam se da mu se smeše barem nominacije za 2 glumačke nagrade! Džeremi Strong u glavnoj sporednoj ulozi je bio odličan, glumački je ukrao svaku scenu i u mnogim trenucima je bio čak možda i bolji od Stena. Rekao bih da je Strong potcenjen glumac, iako je svetu već poznat kao Kendal Roj u već kultnoj HBO seriji „Succession“. Nisam nikad gledao filmove Alija Abasija, ali nakon gledanja ovog ću ih defitnitivno opaziti. Pritom, njegov zanimljiv rediteljski pristup i podseća malo prethodno pomenutu seriju „Succession“, što iako nije novo, svidelo mi se!
Ovacije – Anora
Dobitnik ovogodišnjeg Kana me je prijatno iznenadio. Nisam ništa preterano mnogo očekivao od filma (iako sam viđao odlične oscene), ali sam skoro dva i po sata bio prikovan za veliko platno (apsolutno treba gledati u bioskopu). Ovo je film koji će postati klasik vremenom i ostavlja mnogo prostora za analizu opšteg značenja, kao i likova koji su naizgled napisani površno, ali su zapravo daleko od toga. Majki Medison ima moćno prisustvo i vraški joj dobro stoji glavna uloga, njeno vreme tek dolazi! Hvala Šonu Bejkeru što postoji, svaki njegov film je dašak svežine i brzo mi postaje jedan od omiljenih reditelja… Obavezna preporuka!
Negacije – Izolacija
„Izolacija“ nije loš film, te je ovo neka polovična negacija. Nešto je novo na tapetu domaćeg filma i donekle uspeva da bude okej horor/triler koji se uruši na aljkavosti obrta i uopšteno postavljanja priče. Tema je dobra, ali način na koji je predstavljena je zbrzan i ne ostavlja dobar utisak. Biković je bio solidan, nije iskakao iz okvira po kojima ga svi znamo. Svakako je dobro videti ga negde gde nije Maraš, iako je podsećao na njega i ovde. Preporučio bih ovaj film jer je nešto drugačije kod nas, ali i ne bih jer promoviše kladionice, što mi daje osip od same ideje na to. Ovo je bila domaća epizoda igranja Holivuda, osam je koraka bolje od filma „Poslednji Strelac“, ali imamo mi još da gulimo… Sad mi oprostite, idem da grickam „Chipsy“®™©, srčem „Grand“®™© kaficu i naravno, da se kladim.
Negacije – The Room Next Door
Dobio je Zlatnog lava jer je hrpa vrlo neprijatno napisanog i izrečenog dijaloga, ali je i sveopšte konfuzno sklepan film. Jedino što mi ima smisla je da je ovo anti-film, da je reditelj hteo da pljune Holivud na svoj neki svojstven način. Odaje utisak kao da je Almodovar napravio rimejk nekog svog španskog filma… Svinton i Mur su odlične glumice, ali ovde samo postoje… Pritom, film ima neke solidne scene, te mi nije posve jasno kako ostatak filma nije takav, jer se ipak donekle vidi ta Pedrova genijalnost. Ova ocena je baš zbog tih scena, divnih boja i fotografije koja je solidna.
Negacije – Prva Klasa – Pun Gas!
Može se reći da mi je ovaj film bio jedan od očekivanijih do kraja godine. Baš me je zanimalo šta domaćoj publici sprema već za mene kultna kuća „Film Plus Pictures“ nakon opšteg debakla „Poslednji Strelac“, film za koji autori mogu da budu srećni ako ga neko nazove mediokritetom. Dok je to bio pokušaj upliva domaće produkcije u žanr akcionog/trilera, „Prva Klasa: Pun Gas!“ (jeza me obuzima dok pišem naziv filma) bi trebalo da bude neka „feelgood“ sportska komedija sa apsolutno svim klasičnim usponima i padovima glavnih likova i već bolno izlizanim karakternim lukovima… Nažalost, ovo novo poznato domaće filmsko ostvarenje bi volelo da je i delić pomenutog, ali avaj, ispraznost, nemaštovitost i sveopšti bolni deficit bilo kakve vizije za stvaranje i malo valjane priče je ovaj film naterao da naglo zakoči…
„Prva Klasa: Pun Gas“ je još jedno nakaradno domaće ostvarenje. Još jedan je film koji postoji samo da bi se neki prošetali nekakvim crvenim tepihom. Može se reći da je ambiciozniji od Poslednjeg Strelca, samim tim što imamo kola koja su u pokretu (i to u više od jedne scene), te ne mogu reći da je ovo apsolutni promašaj (sarkazam). Ovo je film koji ne treba da postoji jer je nejasno kome ide u prilog, možda nekoj maloj manjini. Ovo je mogao da bude okej feelgood trkački film, ali autori nisu hteli ni malo da se potrude da publici daju nešto zaista novo i drugačije. Čak i da su hteli da daju nešto jedno te isto holivudsko, ni tu nisu uspeli. Slično kao i mnogi domaći filmovi 2024. godine je još jedan loš pokušaj igranja Holivuda, samo što je još jednom nastupila igračka-plačka. Učinite sebi uslugu i ne trošite novac ni vreme na ovaj film. Eto, možda ako je na tv-u za praznike pa onako punog stomaka zaspite u prvih dvadeset minuta, tad može!
To bi bilo to od treće edicije iz rubrike „Ovacije i Negacije“! Vratite nam se početkom sledeće godine za još filmova (ne)vrednih preporuka!
