U mnogim narodima širom planete postojao je kult žrtve, kult neraskidivo povezan sa nečim što treba izgraditi. Taj kult ostao je posebno jak u srpskom narodu, bez obzira na beskrvnu žrtvu koju je dobio sa hrišćanstvom. Upečatljiv primer jakog sećanja povezanog s tim kultom je i do dan-danas očuvana epska pesma pretkosovskog ciklusa srpske narodne poezije „Zidanje Skadra na Bojani“; pesma o gradu koji tri brata iz srpske dinastije Mrnjavčević nisu mogla da izgrade bez ugrađivanja u njegove zidine najnevinije osobe, mlade Gojkovice, supruge najmlađeg od trojice plemića, koja nije ni slutila da će biti žrtvovana.
Na najneposredniji način, Darja Dugina (Darья Aleksandrovna Dugina), poput mlade Gojkovice, ugradila je svoj život u bolju Rusiju i bolji svet koji je sanjala. Da li će Rusija do kraja biti Katehon, dakle nosilac misije sprečavanja trijumfa zla u istoriji koji će odložiti dolazak Antihrista, posle čega će konačno uslediti drugi Hristov dolazak, ili možda svedočimo kraju koji je mnogo bliži nego što mislimo, kako je govorio sveti Serafim Rouz (Seraphim Rose)? Nije na nama da to znamo. I u Svetom pismu nam je jasno kazano da stražimo, ali da nije naše da znamo kada će doći taj čas.
Darja je ime koje će u večnosti ostati zapisano kao ime ugrađeno u temelje dobra. Njen čitav život bio je takav. Ona je osoba koju prilikom naših razgovora nikada nisam video tužnu. Živela je jevanđelje kroz zapovest: „Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima“. Upravo je to ona i govorila svojim rečima, a zapravo biblijskim: „Gde je, smrti, žalac tvoj“.
Odlično je govorila francuski jezik, kao što je dobro poznavala i francusku kulturu, što je nekako i logično za nekoga ko je, kao Darja, ceo svoj život živeo za slobodu. Jer, iako je francuski nesporno bio jezik kolonizatora, na tom jeziku su odzvanjali najupečatljiviji glasovi protiv kolonijalizma i napisana najvažnija dela antikolonijalnog pokreta. Francuski je govorio i na tom jeziku pisao jedan Eme Sezer (Aimé Fernand David Césaire), takođe Franc Fanon (Frantz Omar Fanon), Alber Memi (Albert Memmi) i prvi predsednik nezavisnog Senegala Leopold Sedar Sengor (Leopold Sedar Sengor). U njihovim delima francuski je jezik pobune, krik porobljenih za slobodom koju je Darja živela.
Upravo taj život za slobodu Darja je dokazivala i posle eskalacije rata na istoku Evrope time što je neustrašivo ulazila u ratne zone gde je uz svoj karakteristični osmeh zapravo svedočila kako Rusija u krvi brani svetsku većinu od potpuno ozverene hegemonije koja je, naravno, kao svog glavnog neprijatelja prepoznala Ruse i Rusiju.
Darja je u bukvalnom smislu provela život na frontu za slobodu protiv globalističke hegemonije, odnosno za poslednju i konačnu dekolonizaciju. Zato nije ni najmanje čudno niti neprirodno što je Darja, poput njenog oca Aleksandra Dugina (Aleksandr Gelьevič Dugin), uvek imala posebno topao odnos prema srpskom narodu i posebno razumela smisao srpske žrtve kako je ni Srbi ponekad do kraja ne mogu da pojme.
A upravo su Srbi na neki način barometar, jedan lakmus papir koji uvek nepogrešivo ukazuje na dolazak promena. Sudbina je tako htela, odnosno Gospod nas je postavio tačno na mesto između Zapadnog i Istočnog Rimskog Carstva, na granicu koja je kasnije, počev od 1054. godine, podelila dotadašnju crkvu Hristovu. Deo srpskog naroda ostao je pod rimokatolicizmom i dugo je, čak i u toj veri, uspevao ne samo da sačuva svoj srpski identitet već i da se za njega itekako bori. Dovoljno je pomenuti jednog Matiju Zmajevića (Matveй Kristiforovič Zmaevič), Srbina rimokatolika, koji je, kao veliki prijatelj Petra Velikog (Pёtr Velikiй), odigrao ključnu ulogu u izgradnji ruske flote i u pobedi nad Šveđanima 1714. godine u pomorskoj bici kod Gantunga, što su bili krupni koraci koji su od Rusije učinili imperiju.
Pad Carigrada 1453. godine, a nedugo potom i pad Srbije, označili su nov identitetski udar. Još jedan deo Srba tada je potpao pod tuđu veru. Danas mnogi Srbi rimokatolici smatraju sebe delom drugog naroda, a mnogi koji su primili islam takođe sebe ne smatraju više Srbima. Mada to ne važi za sve i obično su najbolji među njima bili itekako svesni svog identiteta i kao takvi veliki i među ostalim Srbima. Dovoljno je, između ostalih, pomenuti Ivu Andrića, Mešu Selimovića, ili u naše vreme Emira Kusturicu.
Srbi su i u osvit novog veka bili nepogrešivi barometar. Iste godine u kojoj je Napoleon (Napoléon I Bonaparte) 1804. jednim potezom okončao srednji vek time što je oteo krunu iz ruku pape Pija VII (Pius Septimus) i sam se krunisao, dogodila se Srpska revolucija. Karađorđe je tada zapalio baklju slobode koja je na kraju oslobodila gotovo čitav srpski narod i po okončanju Prvog svetskog rata 1918. ga ujedinila u jednu državu. Podeljeni između Osmanske i Habsburške monarhije i razbacani na sve strane sveta, Srbi su ponovo spojeni, ali zatim su i 1941. i 1991. godine usledile nove podele i novi udari na srpski narod.
Srbi su kao avangarda onoga što Konstantin Leontjev (Konstantin Nikolaevič Leontьev) u svojoj istoimenoj knjizi zove Vizantizam i slovenstvo, avangarda spoja pravoslavne i slovenske civilizacije na najzapadnijoj tački gde se te dve civilizacije spajaju. Ubrzo posle pada Berlinskog zida krajem 1989. Srbi su potpali pod udar zapadne hegemonije. A kada je malo ko i znao za pojam Evroazija, tada tek u naslućivanju, Srbi su bili njena krvava karaula.
Darja je znala da nije tek tako mesto srpskog naroda važno u svetu koji nastaje. Ukoliko zaista Rusija uspe da kao Katehon odloži smak sveta, momenat trijumfa biće i konačan kada se promeni status srpskog naroda. Naše poniženje, ali i borba, bili su simbol dominacije liberalizma i mi smo kao primer i opomena svima morali da budemo zgaženi. Predsednik Vladimir Putin (Vladimir Vladimirovič Putin) dobro je, međutim, rekao: „Možete ih uništiti, ali Srbe ne možete slomiti i potčiniti“.
Budućnost srpskog naroda u novom multipolarnom poretku moraće se rešavati drugačije i njegov status biće potpuno različit od sadašnjeg, od podeljenosti u više entiteta ili državolikih tvorevina i država i pod različitim stepenima unutrašnje i spoljne okupacije. Kada se ovo promeni biće jasno da živimo u novom multipolarnom svetu, u svetu kakav je sanjala i Darja. Naravno, s obzirom da kao hrišćani znamo da je „zemaljsko za malena carstvo“, kako je to rekao srpski knez Lazar na Kosovu polju 1389. godine, ni taj svet neće biti konačan, ali će pokazati da su ona proročanstva koja su odredili Rusiji da bude poslednji bedem odbrane čovečanstva bila tačna. Kao i proročanstva koja govore o srpskoj obnovi i srpskom usponu koji će se dogoditi ipak pre konačnog kraja i slavnog drugog Hristovog dolaska.
