Драги студенти и студенткиње, молим вас за мало пажње око овог мог излагања зато што сматрам да ова тачка није ни мало небитна. Немојмо бити наивни. Управо по питању игре са временом и са брзоплетим изгласавањем овог предлога, поједина група појединаца покушава да наметне партикуларни интерес једне агенде као Општу вољу (volonté générale), то јест, као тобожњу вољу свих нас.
На почетку овог пленума смо разјаснили појам студента као политичког субјекта који је лишен политичке партије и њених игара и да појам студента са собом носи политичку свест и одговорност за своју делатност која је сврсисходна. Ми овде говоримо из једног дела друштва, за и о целини друштвене стварности која ће бити целовито обухваћена нашим делима и чиновима. Сврсисходна делатност нас студената филозофског факултета је на нивоу наше земље, а не на нивоу бивше Југославије или некакве Интернационале која као таква никада није успела да заживи ван утопијског идеализма насталог на базама марксистичке теорије историјског материјализма у 19. веку.
Ја, као неко, ко је провео доста времена проучавајући марксистичку и неомарксистичку теорију у овом предлогу видим оно што се у теорији назива Банално Зло. Ми се боримо за боље сутра, а не за легалистичку правду коју су искројили западни конституционализам и НЏО-изам. Волунтаризам и култ акције је оно што је опасност по то боље сутра уколико ми, мисаони субјекти окупљени овде, не укључимо Разум и не сагледамо ствар као целину. Опасност је, зато што, ова поједина група појединаца има итекако политичку агенду иза себе и навија за НАТО-ЕВРОИНТЕГРИСАНУ Србију. Ова група, жели да искористи неинформисаност и оправдано незнање студената путем култа акције и волунтаризма као свој супстрат за покретање нове Западњачке револуције, за нови 5. октобар.
Цинично позивање на величину Француске и на њену европску вредност, је само по себи култ, и срамота је што колеге социолози марксисти подржавају и чак противрече мојој речи упозорења о опасности дозволе Франса24 (France24) и РФИ-ја (Radio France internationale) да имају своју империјалну ногу у згради нашег факултета. Уколико желите да слика и представа наше живе историје која се догађа управо сада, буде видљива и да цео свет зна о њој служећи се макијавелистичком логиком да циљ одређује средство – боље одмах реците да желите Европску Србију и да она мора почети са филозофског факултета. Али, знајте, та Европска Србија која ће да буде слика и представа на Франсу24 и РФИ-ју је осуђена на лошу бесконачност зато што наша жеља припадања европској породици не зависи од нас већ од империјалне ноге која је крочила на простор нашег факултета.
Да, сваки медиј је идеолошки апарат, али, уколико Франс24 сними прилог, а то исто не дозволимо Новом Стандарду или РашаТудеју (Russia Today), онда ми не тражимо да наша слика буде приказана целом свету, већ само Западном свету. У томе се крије подмукла свест, која воли империјалну чизму и која би пошто-пото хтела да је Француз просветли и тиме преобрати из дивљака у грађанина, чиме ми онда дефинитивно постајемо заправо средство Запада за обрачун са осталима. А, то је њихова битка још од доба инквизиције и циничног просветитељства када је њихов дехуманизујући империјализам и настао.
Лорaн Рој, господин Француз, ког је поједина група студената протопросветитеља грлила испред факултета након јучерашњег инцидента, рекао је мојој колегиници „како он само ради свој посао“, то је био његов одговор на њену оправдану осуду њега како пише о Србима као геноцидном народу, народу корупције и дивљаштва. Ако Лоран, само ради свој посао, ова група људи која га је изгрлила исто свесно-несвесно (како ко) ради исто свој посао, а тај посао није посао који је уопште У ЗАМИСЛИ ОВОГ ПЛЕНУМА.
Да ли су замисли пленума у кохезији са следећим речима које пише господин Лоран Рој у свом ауторском тексту под називом „Косово, зло независности“:
“A month ago, Kosovo, the youngest country in Europe, celebrated its tenth anniversary of independence. This small Balkan state, with an Albanian majority and a Serb minority, is still very scarred by the war that opposed it to Serbia from 1998 to 1999, which ended with its declaration of independence.“
Дакле, ако се боримо овде за ЛЕГАЛИЗАМ, ПРАВНУ ДРЖАВУ и АКО СУ НАШИ ЗАХТЕВИ КАО ВОЉЕ СТУДЕНАТА ФОРМУЛИСАНИ У ДИСКУРСУ ЛЕГАЛИТЕТА – ШТА ТРАЖИ НА НАШЕМ ФАКУЛТЕТУ ЧОВЕК КОЈИ ПИШЕ О КОСОВУ КАО МЛАДОЈ ДРЖАВИ КОЈА СТРАХУЈЕ ОД СРПСКЕ ОДМАЗДЕ КАО У РАТУ 1999. ГОДИНЕ. Срби су за њега у свим његовим чланцима, негативци уколико се позивају на српску реалност и на суверенитет и аутономност дефинисану у уставу. У Уједињеним Нацијама повеља 1244 КАЖЕ како је Косово део Србије – одакле онда право Лорану да лаже? И што појединци који су довели Лорана на факултет насамаривши већину тиме што су имали најважнији савремени капитал – информације и знање – неће експлицитно да кажу да је овај пленум заправо невидљива обојена борба против Србије за једног бољег и лепшег цивилизованог демократског председника – који ће нас напокон увести у поље ЕУ и тако прекинути ову рђаву бесконачност средње класе која води и смишља апсолутно сваки протест у Србији у 21. веку? Одакле се појавио Лоран, а зашто се није појавила нека контратежа у виду новинара који заступа интересе медијске куће и државе КОЈА НЕ ПРИЗНАЈЕ КОСОВО? Желим одговоре, не због себе, ја их знам. Желим због моје дужности да чују студенти сви који су у овој сали овде како стоје стварно ствари и да ће врло вероватно њихова воља, волунтаристички бити искорижшћена од стране Зелено-левог фронта и њихових НАТО симпатизера – тројанских коња, да тако кажем.
Размислите добро, да ли желите да изгласате овај предлог и да напокон идолопоклонички као вазали понудимо нашу студентску политичку свест, као средстсво, људима који воде битке које надилазе нас и наш амфитеатар. Уколико, не надилазе, и уколико постоји неки добар мисаони аргументативни извештај који побија овај мој – молим да се он И ОДМАХ САДА ПОСЛЕ МЕНЕ ПРОЧИТА. Па да се на гласању гласа чистог ума, и чистог срца. Немојте да поново будемо оружје и средство империје која за њу нема вредност по себи него вредност ради империјалног циља. Ако то одлучимо сада, немојте помишљати нити причати да сте антиимперијалисти; барем не у мом присуству. Хвала.
