Пошто је француски архаични средњевековни језик очуван као кастински језик Сорбоне, морао сам да се обратим гугл преводиоцу да ми да превод ове песме. И пре него што сам га прочитао, осетио сам да је песма набијена љубављу и патњом; ипак ништа није могло да ме припреми на следећа сладострашћа:
Хајде, хајде, господару
Ти седи за мојим столом
Тако је хладно напољу
Овде је удобно
Можда немачки окупатори нису имали интернет преводилац, али су знали да на својој страни морају имати стару европску културу па је Едит Пјаф била радо виђен гост у Трећем рајху. Управо ову чињеницу искористили су сценаристи легендарне совјетске серије “17 тренутака пролећа” када су решили да баш ова песма *SPOILER ALERT* иде на радију у Штирлицовом црном мерцедесу док се са француске стране вози према Швајцарској како би се одлучила судбина рата. Уколико одлучите да дате прилику серији, морате да пођете путем рутракера. Нетфликс енд чил, само није нетфликс и никако није чил него је совјетска шпијунска серија из 1973. која када вас не оставља без даха, пушта вам секвенце добрих филозофских расправа о части, смрти, љубави, отаџбини, злу које се воде међу главним ликовима. Цела радња смештена је у последње пролеће трећег рајха (дакле пролеће 1945, па отуд и наслов) и пратимо совјетског шпијуна инфилтрираног у SS још од дана Вајнмарске републике. Макс Ото фон Штирлиц кога тумачи Вјачеслав Тихонов, неухватљиви је шпијун који успева поред свих недаћа да дојави Москви све што треба централа да зна, а све директно из команде SS-а.
У датој сцени, уз прелазак Алпа и циничне совјетске монтажерске упливе Француза који дочекују савезнике, пушта се ова песма док Штирлиц вози пастора Фрица Шлага до одлучујуће мисије у Берну. Свештеник помно прати текст песме и не може да верује! На крају песме Шлаг изовара: „Не, не, то је потпуни недостатак морала… Не кривим је, просто је слушам и не могу да се не сетим старих мајстора Хендла, Баха. Очигледно је да су људи од уметности некада били доста самокритичнији…а ово…“ где му Штирлиц шмекерски одговара да ће певачица бити запамћена и дуго након своје смрти. Штирлиц је свестан у свом миру и шпијунској прорачунатости да је уметност циклична и да сваки круг долази на евалуацију код следеће генерације која нешто вреднује у свом сопственом моралном кодексу и контексту. Штирлицу је јасна и смена аполонијског и дионизијског, али свештеник има своју линију којој је с правом дато место. Колико смо само пута чули да се нешто у социјализму, поготово совјетског типа, нешто није смело. А крај рата се назире, сви идеали ће пасти и живот ће се наставити грешно.
Ипак, оно што је данас лако проверљиво, вероватно у време снимања серије није ни било битно: песма издата 1959. године, а да је у серији смештена у аутомобилски радио апарат из 1945. године. Да ли је неко нешто превидео или се намерно поиграо са контекстима; Милорд – Господару, само да би се изругао Французима, не знам, али волим да верујем у ово друго зато што је мим са француском белом заставом заиста постао популаран педесет година касније. Ипак, да Совјети не би били потпуно сурови према својим некадашњим савезницима, следећа сцена састављена је од архивских снимака из 1940. где видимо француски народ како плаче и испраћа своју војску у егзил из ког ће она заиста наставити борбу додуше на неким спореднијим фронтовима у рату који ћемо касније назвати Други светски рат. Песма наставља:
Остави то себи, господару
Дођи у моје краљевство
Лечим кајање
Ја певам романсу
Недуго након серије Семнадцать мгновений весны нашем крају социјалистичког лагера, изашао је и први албум Парног ваљка „Дођите на шоу!“ а друга песма са албума како и њено име каже доноси „Сличице из трамваја“ и са собом невиђену моралну панику! „Ах та данашња младеж, мало одгоја им фали. Усред бјела дана, замислите шта се збило. Двоје је младих у трамвај ушло и она му је сјела у крило“ сведочи у песми једна старија госпођа другој. Колико год жуљале друштво Chanson réaliste, доносиле су свест о оном скривеном и често обесправљеном делу друштва, уз чију несрећу је под руку ишла и порочност која се тумачила на овај или онај начин. Ипак слике проститутки у музичкој поп култури и потпуна огољеност друштва мораће да сачекају следећу деценију у Југослацији. Баш као пастор Шлаг и другарица стара Пургерка из трамваја није могла да сакрије своју шокираност или је макар исту искористила да истакне своју моралну супериорност, не остављајући места премошћавању генерацијског јаза.
Француско котрљајуће Р, морам признати, пријатно одјекује у песмама које изводи Едит Пјаф у свом декадентном заносу. Преминула је 1963. године у својој 47. години, избегавши било какву (макар формалну) осуду за колаборацију са нацистима. Француско-руске конекције су се наставиле па је совјетска астрономкиња Људмила Георгиевна Карачкина 21. октобра 1982. године осматрајући небо из Кримске астрофизичке опсерваторије (КАО) открила планету коју је у част госпођи Пјаф назвала – 3772 Piaf . На крају, он дефинитивно одлази у загрљај „девојке из луке“ „сенке са улице“:
Повео је са собом
Онај слатки са тако нежним очима
Ко није могао да разуме
Да ти је уништила живот
Песму на оВиМ ПрОсТоРиМа знамо у варијанти Алез Југославија из 1998 коју су Прљави инспектор Блажа и Кљунови снимили пред светско фудбалско првенство у Француској као подршку нашој репрезентацији, што је и пун круг у овој причи:
Играјте за нас, ми смо сви уз вас,
Југославијо, сад певамо у глас!
Напомена: Стихови песме Господару (Милорд) дословце су преписани са гугловог преводиоца.
